Narodno blagostanje

Страна 396 - 1. требно да би минималну тарифу могла применити у преференцијалним преговорима са средње и југоисточним европским државама.

—- Немачки министар за исхрану затражио је повеКање царине на бутер као помоћ сељачкој производњи млека, каже он. Међутим је јасно да би од тога имала користи само индустрија маргарине, чија би се потрошња повећала, док би се она бутера због слабљења куповне снаге даље смањила. Дакле то би пре шкодило но користило домаћем млекарству. Пре" ће бити да Шиле износи овај захтев да би лакше одбио тражења неких министара за смањење важни јих аграрних царина. i

— Svi austrijski trgovinski pregovori dospeli su na mrtvu tačku: sa našom kraljevinom su prekinuti i nastaviće se krajem juna. Izgleda da će biti zaključen trgovinski provizorium zbog kratkoće vremena; krajem juna ističe naime trgovinski ugovor. Pregovori sa Čehoslovačkom гатласе зе: 1 пе daju nade na uspešan završetak. Ponova su započeti u ponedeljak u Beču. Čehoslovačka će delegacija podneti Austriji svoje poslednje zahteve, pa ako ih ova odbije neće se pregovori dalje Ti voditi. Pregovori sa Poliskom prekinuti su. Nastaviće se po povrafku šefa austrijske delegacije načelnika Šilera, koji se nalazi u Ženevi. Ј

КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА

= Београдска отштина је поред зајма од 35 мил. дин. закљученог код Државне хипотекарне банке, који ће се употребити за куповину земљишта око Мањежа, закључила још један зајам од 7 мил. дин. код исте банке, који ће бити употребљен за израду тротоара у Београду.

—-- Укупна дужина свих улица у Загребу износи 280 километара са површином од 2,5 мил. КВ. М. Од тога је 20 од сто асфалтирано и калдрмисано коцкама, 40 од сто је у макадаму и 40 од сто насуто само шодером. За издржавање и уређивање нових улица предвиђено је у овогодишњем бупету сума од 12 мил, дин. Овој суми треба додата још целокупни приход од кулука, који је предвиђен у суми - од 16 мил, дин. (за сада прикупљено свега 7 мил, динара).

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Пододбор за угаљ Међународне конференције рада одобрио је немачки предлог за решење питања радног времена у рудницима. Радно време утврђено је са 7 часова и 45 минута. Недељом и празничним данима не сме се радити. Одмор не сме прелазити пола часа, а не рачуна се у радно време. Број прековремених часова рада не сме прелазити годишње 75, али надлежна власт има право да даде а годишње. Тиме што је коме се налазе надати

дозволу за још највише 75 часов предлог примљен од Пододбора за угаљ у стручни претставници свих заинтересованих земаља, се, да се коначно доспело до решења тога проблема.

— Од 2. до 5 јула одржаће се у Београду ТУ. југословенски конгрес трезвености, на коме ће се одржати следећи реферти: Др. А. Штампар говориће о улози социјалне медицине у сузбијању алкохолизма, Г. Мародић о алкохолном питању са економског гледишта, Г. Едо Марковић о задацима омладине у борби за трезвеност и Др. М. Јелић о законским одредбама за сузбијање алкохолизма.

__ Земаљски савез пољоделских радника је одржао 11. ов. мес. у Новом Саду пленарну седницу, ка којој је расправљано о материјалном стању пољопривредних радника у Дунавској бановини. Констатовано је да 6.561 радника у 282 различите општине, имају просечну надницу од динара 22,75. Затим је утврђено да радник ради просечно свега 16 дана годишње и да општинске власти ни изблиза не примењују оне прописе које је издало Министарство за социјалну политику за упославање пољопривредних радника, Да би се у неколико поправило тешко стање радника, Савез је упу-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Бр. 25

тио молбу Мин. социјалне политике да се при извођењу јавних радова првенствено запосле пољопр. радници ове (Gaновине и да се по завршеној овогодишњој жетви одмах почне са јавним радовима.

— У Београду ће се одржати 28. о. м. (у Дому учеЛЕК) конгрес питомаца „Привредника“, који су сада самостални трговци и занатлије (има их преко 254л,,. На дневном реду су предавања о условима за напредак наше националне привреде, о привредној кризи и о нашем задругарству. Истог дана обавиће се освећење камена темељца за шегртски дом у Лазаревићевој улици.

— Берзе рада у Цељу, Марибору и Љубљани издале су статистику која исказује мањи број незапослених радника, него што их је било пре пет месеца, У месецу марту у Љубљани је било 1500 незапослених, а данас их има нешто више од 800. Највише незапослених има у Марибору (920), у Цељу (710), затим у Мурској Суботи (200) и т. д.

от-

ЕКОНОМСКА ПОЛИТИКА

— Претстојеће повишење царина на жито и брашно у Аустрији оживело је увоз. Трговци и млинови би хтели да се покрију. Влада је припремила закон који ће бити објављен заједно са царинском тарифом а по коме ће све резерве жита и брашна преко 100 кгр. подлежати прелазним таксама, које ће влада одредити. Тако она хоће да онемогући увозницима_ до зараде грдне паре њеном помоћи; осим тога велике резсрве би умањиле пољопривредникову корист од царина.

— један од најбољих француских економиста г. Серн одржао је на париској Сорбони веома успело предавање о зближењу балканских држава. Кад би дошло, вели он, до уније балканских држава, царинске или економске, она би без сумње захватила и суседне подунавске земље. Међутим извођење њено наишло би на непрелазне тешкоће због различитог економског стања, као и неједнако развијене индустрије појединих држава. Велику сметњу чини разлика у односима према осталим европским државама. Много би боље било да балканске и подунавске земље негују међусобне пријатељске односе и развијају међусобну помоћ. А Европа би у специјалним случајевима могла да пружи помоћ аграрним државама, чије сиромаштво капитала спреј чава сваку самопомоћ, Данашње кризе нису привредне већ политичке, и макакав био напор за санирање било пољопривреде, било индустрије или трговине, неће се успети све док се свету не поврати осећање сигурности и плове; рење у прилике.

ТРГОВИНА

— Енглеска бродоградилишта затражила су од ДРжаве да преузме гарантију за њихове лиферације Русији. Ова је пре кратког времена поручила на кредит 50 бродова у Енглеској. Влада је припремила пројект закона о преузимању гарантије и поднеће га парламенту ових дана.

— Пољска је повела акцију да картелише целокупну трговину дрвета у северо-источним државама Европе, да би се тако лакше одупрла руској конкуренцији. У августу или септембру ће се одржати у Варшави конференција дотичних држава, јер спремљени план предвиђа да се извозници, који не пристану да уђу у картел законски приморају на то, т. |. да им се забрани извоз или им се ударе високе извозне царине, што је по својим последицама еквивалентно забрани извоза.

На конференцији ће се утврдити извозне квоте и продајне цене по могућности и рокови испоруке, осим тога стандардизација робе. То ће бити нека врста међународне стандардизације. На конференцији ће се наћи Финска, Шведска, „Норвешка, Летонија и Естонија,