Narodno blagostanje
\
20, јуни 1931. НАРОДНО Пре но што на то пређемо, морамо се задржати 04 неколико речи на једном допису из Београда у берлинском листу „Јпдаца те ипа Handel", у коме се каже између осталога : |
„У слободоумним југословенским круговима има врло много разумевања за немачки економски положај и увиђања да се мора да помогне. Али збот Француске јавност се држи опште врло резерви“ сано, те је због тога тешко сондирати опште распо, ложење. Из многобројних разговора. које сам водио. изводим јасно да је Југославија начелно сагласна. са ревивијом Јанговог плана. -
„Али би Југославија била потпуно противна обустави репарација. Па чак и мораторијум није за, њу решење репарациосног питања јер би се за, неколико година, прилике тако промениле да би реприза плаћања, изазвала неред у светској привреди. Ни у ком случају Југославија није пристала на обуставу немачких репарација, јер су оне последњих година саставни део државног буџета. Због тога Југословени сматрају да је најбоље да се смање плаћања У опште, а, повећају она у натури.
БЛАГОСТАЊЕ Страна 387 његово саопштење. У осталом нико не пориче да је немачки економски положај врло тежак и да су се у међувремену знатно промениле прилике, под којим је рађен Јантов план. Али је исто тако ноторно да је наше економско стање много гере но Немачке. Па кад Немачка тражи смањење репарација због тога што су се поторшале њезине прилике, онда ми одтоварамо, да то смањење може и треба да дође од стране оних држава чије се економско стање мање поторшало за, последње две године, но оно Немачке. Наше се стање несразмерно јаче погоршало. И 8608 тога ми немамо могућности да. се одрекнемо репарација. Ми можемо морално потпомоћи Немачку у њезиној акцији, али под претпоставком лојалности с њезине стране: осуства споразума са појединим др: жавама против других држава и то како у погледу репарација тако и у тртовинско-политичком погледу. Да резимирамо. Ако Немачка, пође путем пред“ виђеним Јанговим планом, онда ћемо ми штитити наше интересе према осталим државама повериоцима како будемо могли. А ако буде Немачка. пошла другим путем, онда може рачунати на наше пуно разумевање њезиног стања, — ако га, она, буде
Пошто је писац горњег дописа одличан познавалац наших прилика, то морамо примити као тачно
имала, за наше.
авва
V. Bajkić
·
BEOGRADSKA TRGOVAČKA OMLADINA
I NJEN „TRGOVINSKI GLASNIK“
Šumadinac i Zagorac prirodni su do asocijalnosti. Ljudska ruka nije imala mnogo udela u formiranju njihovog mentaliteta. Dok zapadni Evropejac provodi ceo vek pod istim ritmom u kontoaru, kancelariji ili tabrici, dotle Šumadinac i Zagorac ne trpe monotoniju, niti mare za disciplinu. Oni nisu čekić, koji istim ritmom udara, već maljak koji radi na mahove u neravnometrnim razmacima. Njih ništa ne može trajno da priveže. Novu stvar prihvataju oni fanatično, da bi joj uskoro okrenuli leđa za navek. Zapadni Evropejac je kanarinka koja peva 11 meseci u godini, a oni su slavuj koji peva samo mesec dana. Zbog toga je kod njih privatna inicijativa gotovo nepoznata. Sreća je što ima još Hercegovaca, Slovenaca, Makedonaca, Primoraca i t. d. inače ne bi bilo ni jednog velikog kulturnog dela privatne inicijative. Oni su u stanju da bez ustezanja dadu život za drugoga, ali trajno ne dadu za kooperativne stvari ni četvrt časa nedeljno. :
Od toga |e sjajan izuzetak Beogradska trgovačka omladina, koja 21. juna t. g. slavi 50-godišnjicu. Ona decenijama održava jednu stručnu školu, kojoj nema ravne i izdaje dnevni list, koji je takođe jedinstven. Beogradska trgovačka omladina je delo napornog i neumornog rada beogradske čaršije, bez ikakve dnevhice, poputnine i tantijeme. To je još jedina ustanova u Beogradu, u kojoj se čuva u svoj čistoti pojam požrtvovanja od strane imaoca počasnog zvanja. B. T. O. je najveća begradska socijalno-kulturno-humana ustanova, koju je stvorila pčelica iz beogradske čaršije. Na položaju pretsednika omladine, upravnika škole i urednika lista menjali su se beogradski trgovci po čaršij-
O tome šta je B. T. O. dala u pogledu moralnog
vaspitanja i stručne spreme irgovačkog podmlatka, u
pogledu međusobne pomoći i osiguranja siromašnih šegrta i trgovačkih pomoćnika, u njegovom nacionalnom osećaju, pisaće se debele knjige. Nama koji smo radili u toj sredini ne dostaje potrebno odstojanje za pisanje istorije. Ali nam 50-godišnja proslava nameće dužnost, da kao savremenici i saradnici, damo priznanje radu B. T. O., a naročito njezinom ,, Trgovinskom Glasniku”. Sve do aneksije srbijanska štampa je bila partisko-politička; čak ni službene novine nisu mogle da se odupru toj stihiji. Nije se znalo za dnevnik, koji bi imao drugi cilj, do da raspravlja čisto politička pitanja. U takvoj sredini je ,„,x Trgovinski Glasnik” bio decenijama vanpartiski list. Svi su beogradski trgovci nosili partisku kartu u džepu (što je bilo sasvim u redu), ali je uredništvo „Trgovinskog Glasnika” bilo jedino рагtisko-politički neutralno mesto u Beogradu. Naši tadanji trgovci nisu imali visoko obrazovanje, ali su imali suviše visoko shvatanje dužnosti prema zajedničkoj stvari. U sred jednog primitivnog, ali temperamentnog i u partijskoj borbi ogrezlog naroda, zbog čega su propali: selo, zadruga i porodica, „Trgovinski Glasnik” je bio dom strpljenja, pomirljivosti i druželjublja. ,, Trgo0-vinski Glasnik” je bio jedini objektivni list u Beogradu. Istina, nije ceo svet bio uvek zadovoljan njegovom objektivnošću, ali drugače nije moglo da bude. Čaršija ie državotvorna. Zbog toga je uvek vlada, pa sledstveno i ljudi, koji su u njoj, imala izvestan avans. Ali ie „Trgovinski Glasnik” bio orah, koji ni zubi Nikole Pa-
skom redu sa istom revnošću i istim požrivovanjem.
*
šića nisu mogli da razbiju. I u doba njegove diktature