Narodno blagostanje

| || | || | |

Страна 408

Год. 1925. у августу месецу : приморало је наше јавно мњење владу, да престане са политиком снажења динара и приступи стабилизацији. За неки дан свршиће се шест година фактичке стабилизације динара. О економском стању наше земље иностранство нема најбоље мишљење. Позната је ствар да су Американци дали нама врло повољне услове за регулисање ратног дуга из уверења да смо ми једна од најсиромашнијих држава у Европи. Они су о томе дали и службени комунике. Али та сиромашна држава успела је да дуже но и једна друга држава без туђе помоћи — а у помоћ се не могу рачунати редовне финансијске транзакције државне — одржи своју националну валуту непоколебану.

Још више је било црних гавранова у земљи. Први пут 1926. год. почели су гаврани да гракћу над: динаром и: да проричу његов пад. Без икакве туђе помоћи динар је остао стабилан и кроз ту прву кризу. По други пут гаврани су заграктали над њим 1927. г., трећи пут у лето 1928. г., а четврти пут почели су да гракћу од пре десет месеца.

Има сиромашнијих држава од Југославије, држава које имају мање пријатеља на страни, него ми, али ни у једној земљи нема толико валутарних гавранова као код нас. Они су толико црни да ни закључење зајма од 1700 мил. дин. у страној валути није могло да их умири. још није ни ушао сав зајам, а они већ гракћу и проричу у ближој или даљој будућности кризу динара.

Члан 3. Зак. о новцу Краљ. Југославије, који ступа на снагу 28. јуна т. г. у трећој алинеји каже:

„Извоз злата и девиза је слободан“.

Гаврани су се закачили за ту одредбу и тврде да ) њој лежи велика опасност по наш динар. Они иду од чо-

Крај девизним стегама

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __ Бр, 26

ОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

гим за тај циљ није дат, оне ће морати продавати, при чему ће наравно претрпети велике губитке. Много је дебелих књига написано о томе како могу да улажу разне врсте банака своје обртне капитале и у којој мери поједине банке могу да купују хартије од вредности. Ми нећемо да понављамо те ставове из теорије о банкарству. Ко буде против ње грешио имаће да извуче конзеквенце. Он ће продавати те папире па кад не буде више било купаца у нашој земљи, продаваће их у иностранству. Тиме ће наша држава да добије девизе натраг. По себи се разуме да те продаје могу срозати курс наших папира, али се то нас ништа не тиче. Кад нисмо имали могућности да их спречимо да улажу капитал у папире за које није намењен, онда морамо да претурамо и то преко наше главе.

Говори се да је пријављена велика сума за куповину тих хартија од вредности. Ако су то осигуравајућа друштва она их могу купити и код Држ. хип. банке и на нашим берзама уотште, пошто су курсеви на нашим берзама исти као и у Америци. Нека се обрате на наше берзе па ће добити по истој цени. Ако су то капитали који нису намењени рентовном послу они ће то скупо платити.

Према данашњем. стању нашег тржишта капитала, ваше је уверење да је врло мала сума, која би се могла издвојити за куповину доларских папира. Наше се тржиште гуши папирима. Од 28. јуна свакоме је слободно да своје девизе употреби како хоће. Има право да узме злата од Народне банке и да га извезе. То је наш законски режим, 2 сваки грађанин има право да се креће у границама закона; При томе треба остати. Ми очекујемо велики прилив страљ ног капитала краткорочног, а нешто и дугорочног. У сваком случају за девизни посао то је свеједно.

Цео цивилизован свет је забележио да је Југославија ушла у ред земаља златног важења и слободног промета де-

века до човека, од радње до радње и доказују да се та_виза и злата преко граница.

одредба мора на неки начин изиграти у интересу динара. Ми се нећемо упуштати на овоме месту у објашњавање питања о економским условима стабилности динара и факторима који утичу на њу. За сада, колико је нама познато, није расправљено питање измене закона о новцу Краљ. Југославије, те према томе није ни потребно да се њим за“ бављамо. Ипак је потребно да укажемо на то да се ника« квим наредбама ни прописима не може спречити дејство члана 3. Зак. о новцу Краљ. Југославије. Од 28. т. м. извоз злата и девиза је слободан и док се то не измени никаква наредба не може спречити дејство тог закона.

Говори се да ће тражња за девизама, за куповину наших доларских папира у иностранству да исцрпе велике суме девиза. То је огромна заблуда. Југославија је до данас увезла за најмање 600 мил. дин. доларских папира. Значи да је толико извезено капитала. Ма колико да је опао волумен послова код нас ипак је више но сигурно да Југославија нема толико много слободног капитала за извоз, Значи да је куповином доларских папира употребљен ка-' питал, који није намењен улагању у рентовне папире. Значи да је један део нашег капитала отргнут од своје првобитно намене. Да ли су то урадиле приватне банке или ко други не зна се. Ако су урадиле, урадиле су на свој ризик. Ако им сутра буде затребао капитал уложен у хартије, а који

|Валутна криза у Немачкој

Ми смо у последњом броју = „Народног Благостања“ јавили, да је немачка Рајхсбанка због огромних губитака на девизама, који су у току првих четрнаест дана овог месеца износили око 300 милиона марака, била принуђена да 14. O. M. повиси дисконтну стопу, од 5 од сто на 7 од сто. Међутим ова мера, и ако радикална, није донела очекивани резултат; одлив девиза био је укочен свега неколико дана, али је затим понова заузео огроман обим. Дисконтна политика се је: показала немоћном, пошто је одлив девиза дошао као последица психолошких момената — неповерењем у немачке прилике -. а не из еконемских мотива. Одлив девиза, који је дошао после повишења дисконтне стопе цени се на 400 милиона, тако да је у јуну ове године метални и девизни сток Рајхсбанке сма“ њен за преко 1.2 милиарде марака (16.2 милиарде динара). (Средином овог месеца тај је сток био исказан још са 48 од сто а крајем прошле недеље, 20. о. м. само још са 40: од сто, чиме је опао на статутарно предвиђену минималну границу покрића.

Под оваквим приликама је Рајхсбанка била принуђена да приступи ефикаснијим мерама. На дан 19. о. м., одлучено

ФРАНЦУСКЕ. КЊИГЕ СТР ai НЕ НАЈПОВОЉНИЈЕ OB

у Француско-српској каижари СРЕМСКА 4. — ТЕЛЕФОН 51-28,