Narodno blagostanje
| | | | |
ЈУ
~трана UO ~
ба југоисточним европским државама на бави преференцијала. _ | |
Да не будемо пи сувише опширни. Ако бисмо успели да. обезбедимо тржиште за, извоз наших најважнијих производа,. онда, би се наше народно благостање побољшало у толикој мери да би то компензирало цео губитак на репарацијама, Немачка је земља која има највише разумевања, за економске проблеме, због тога држимо да би се њом могао склопити интиман трговински споразум у накнаду за
огромне користи које она добија укидањем репа- |
рација. „Ове то под условом хитне акције,
~ =
| - IInahag 23 5
Па лаћања поверилаца 5 5 58 5 5 Франц, 4 амдр, 568 Ба
ранц. Енгл, Сред.ам.др = 5 S 9
Француска o 2554. 1619. 5584. „4107 Битлескак. ~ || __-__ _-_- _ 6716 362 53,2 Италија · - —_ __ ŠID 61,3 190,83 47,7 Белгија 5 ~ _— 31,7 124,1 92,4 Румунија _ OL __BO 2,9 12,0 1,91 Југославија ~. 28 6,1 0.0. 705 66,3 Грчка. И :0,2 17,9; - 69 6,7 1,5 Португалија. ia — 2 ===> 13,2 6,0 Јапана ||| | | —— === 13,2 13,2 Пољска. о —~ — 0,5 0,5 O 4,6; 362,6 :937,2 ·1640,2 700,0
_ Служба Дозовом зЗајму 87,0
| | Немачко-американски споразум 66,1 ; - | 1793,3 Горња нам таблица показује поделу немачких ан Ба “о 7 | e a i 2 ; репарационих плаћања, на поједине државе у 1930/31 години а истовремено износ ануптета, које имају поЈедини репарациони повериоци да плаћају. · Укупни дуг Немачке износи 1.640,9 милиона
PETINA
ПРАВНИ
Slavko Savinšek, finansijski sekretar.
PORESKO-PRAVNO "ТЕЕПВАМЈЕ OTPISA SUMNJIVIH ИЦ "POTRAŽIVANJA.
-G. dr. Bajkić u pravnom pregledu „Narodnog Blagostanja” br. 22. pod naslovom./Trgovački bilans i poreski bilans naslov bolje bi mogao da glasi Trgovačka i poreska analiza bilansa — koji, iako bazira. na pogrešnoj primeni zakona o neposrednim porezima, usled važnosti predmeta, pa ı usled retke otvorenosti, kojom je pisan, zaslužuje da se malo šire pozabavimo njime. |
~ Predmet članka je rešenje Beogradske finansijske direkcije, kojim „je ista. di е2от sumu od Din 501.000.—, ne priznavajući je kao izda4. potraživanja i to sa mofivacijom, da |
__БАгОДНО_БЛАГОСТАЊњЕ
немачких марака; томе треба додати ануитет за. Довов зајам од 87 милиона марака, дуг Америци од 66,1 милиона марака годишње и према специјалном споразуму са Белгијом годишње плаћање од. 21,5 милиона марака. Тиме достиже укупни дуг Немачке, репарације и остало, 1.814,8 милиона. марака, Од тога не може бити одгођено плаћање износа, за Дозов зајам и за прву траншу Јанговог зајма (свега око 140 милиона марака), док остало може бити одтођено. | | _ Наша потраживања износе у овој години 79,3 милиона марака од чега имамо да платимо Америци, Енглеској, Француској на име ратних дугова и као отплата за унапред примљене репарације укупно 13 милиона марака. Остане дакле 66.3 милиона ма- · рака односно 900 милиона динара. Толико износи. наш евентуални губитак који је већи једино Код.
; |Француске, Италије, Енглеске и Белгије.
_ Наша потраживања, износе у овој тодини 79,3 милиона динара. Са друте пак стране ми дугујемо y 1931. години:
Америци 12.77 МИЛ. ДИН. Енглеској 82.92 мил. дин. Рилифни дутови 43.85 мил. дин. Француској 31.47 мил. дин.
Унапред прим. реп. 2.79 мил. дин.
178.80 мил. дин.
То су наши анунтети. Остатак од 897.9 милиона долази у буџет као редован државни приход, а има да се према параграфу 4. финансиског закона. употреби на, следећи начин: 19, као провизија Банци за међународне обрачуне, за покриће свих трошкова наших репарационих заступстава у иностранству, за транспортне трошкове робе купљене у Немачкој на име репарација и за 2:/,% ренту Lay штете за инвалиду, (150 милиона), за откупе инвалиднина (20 милиона). Остаје дакле 406 милиона
Укупно
Skog postulata sasvim je pogrešno. Tač. 6. čl. 83. glasi još uvek neizmenjeno, da se pri iznalaženju poreske osnovice odbija ,,gubitak nenaplativih potraživanja, ako ga je odobrio zbor akcionara (glavna skupština) primanjem bilansa” i {aj tekst nije. bio izmenjan. U pravilniku uz istu sačku traži se čak za ta po traživanja ,ako se i u koliko docnije naplate, da se po bilansu - ~
kcija.jednoj, banci oporezala. društvenim...
ondnije provedena preko računa gubitka i dobitka i da se ne
ва Mu wins. ps MlaleA m BR
4
Ре
| pokažu kao prihod. Pored toga traži pravilnik još, da se пепа-
динара за службу „дугова и остале издатке.
ПРЕГЛЕД
pominje u izveštaju upravnog odbora је да sledstveno tome zbor akcionara nije mogao znafi za nju kao takvu fe ni odlučivati o njoj. Članak se onda bavi sa navodima bančinim u žalbi. protiv toga razreza i otvoreno kaže, da bi bilo rešenje Finansike direkcije sasvim opravdano, ako bi još važio prvobitni tekst tač. 6. čl. 83. zakona o neposrednim porezima, kojim: se je tražilo za poresko priznavanje ofpisa sumnjivih pofraživanja izrično odobrenje zbora akcionara. } Ovo mišljenje g. dr. Bajkića o kakvoj izmeni cif.. zakon=
3
ЊЕНО ШЕЕ Нин лннинанавиннацниннинини носни наа циник вис хнинввнанинт инв кин ни ми ин оесеева цио
Потребан нам је добро писмен и вредан сарадник
дининиван минниннинкиивнинанинианинициививннининниа инвикнажаннннвикннининкнмнинкици икнинимкинш кинкинквасшоннан,