Narodno blagostanje
21. јуни 1931. _ ___HAPOJIHO трговине спухао се цео просперитет од 1915 гол. па овамо! Одрећи се добровољно без икакве мат ри-
јалне накнаде — јер су безумне све конбинадијг 0
томе како Америка спасава неке своје интер: У
Европи — је акт коме је тешко наћи примера у ис-
торији света. Од како постоји модерна држава још није било примера да, се на челу два велика нар да
налазе државници, који су у толикој мери прок PM
осећајем солидарности међ народима као што je то са Хувером и Макдоналдом. Целокупна њихова
спољна, политика, упућена, је на, стварање мира, међу. народима. Хувер сам готов је да поднесе за ову то-
дину на жртву суму, која. је већа него цео наш го| спасемо од 80 милиона марака 6 милиона онда и то нека иде. Обезбеђење безусловног дела, је за нас
дишњи буџет издатака.
До данас је важило начело да. владе немају право-да жртвују ни једне паре народне имаовин« за другога. Прва је дужност да, чува као добар до-
маћин сваку народну пару и да гледа да је повећа |
у односима, са другим народима. На супрот томе Хувер поклања народима милијарде динара.
Америка подноси велику жртву, али за 10 тразки жртву осталих држава поверилаца: да жр“ твују вишак од репарација. Тај вишак је веома неравномерно подељен. Највећи је код Француске 6,6 милијарди годишње, код Ентлеске 3 милијарде динара, код Италије 600 милиона, динара, код Белгије 700'милиона, динара и код нас 900 мил. динара.
Америка дакле предлаже да она прими 60% свију потраживања, која се бришу, а све остале др. жаве највише 40%.
Шта да, се ради 2 Наравно да наш глас не може бити решавајући, нити бисмо ми могли остати усамљени. Ми смо и овде као и у другим међународним питањима упућени на солидарност са већином. Релативно ниједна држава поверилац није толико упрожена овим предлогом као Ми. Сума коју Ми треба, да из сопствених сретстава опростимо много је већа, но и код једне друте државе, кад се упореди са националним дохотком и ва буџетом издатака. Без сваке сумње да је наша жртва са 200% већа HO жртва ма које друте државе повериоца. љувер се није ни бринуо о томе колико је нас погодио.
За, нашу државу би било најбоље, кад би остао status адио. Толико је замашан наш економски ин терес за репарације, да ми не бисмо могли наћи еквивалента ни у каквој другој комбинацији. Али Бизмарк је казао: политика, је вештина пронаћи шта, се да, постићи и на томе радити. Ми смо до сада у репарационом питању били солидарни ва Француском, Тако је било на пример са Јанговим
планом у погледу незаштићеног дела. Као што
знамо од 600 милиона марака колико износи тај део Француска, је узела 200 милиона, а нама је дато света 6 милиона. Француска нам је дала неке кон,
пензације при регулисању ратнога дуга, али то није
била потпуна конпензација, као што то прилике данас показују.
___ Хувер тражи безуслован и потпун мораторијум. Француска је упутила одговор који је нама: не-
БЛАГОСТАЊЕ Страна 405
познат у тренутку кад пишемо ове ретке, али Ко лико видимо из новина, резерве које чини Француска односе се на незалштићени део. Дошао је дакле моменат, кога смо се ми плашили пре две 10дине, на име да се одваја безусловни део и оглашава за светињу и за њега се тражи специјалан поступак. Ми смо у бевусловном делу готово незаинтересовати, јер он износи 6 милиона на 80 милиона марака нашег годишњег потраживања. АКО би солидарна, акција. Француске, Белтије и ЈутослаБије код Хувера требала да бе односи само на, захтевање преференцијала да безусловни део, онда бисмо се ми могли десолидарисати, јер ако треба, да
исто што и укидање репарација.
Али је велико питање да ли ће Хувер у опште примити ма какве резерве. Сумњамо да. ће примити резерве Француске односно безусловног дела, пошт) њетов план почива на идеји да све државе поднесу жртву. Пролонгирају се без остатка, и ратни JyTOB}H и репарације. Оно што нас интересује то је да нам остане што већи део репарација и у будућности, а тај је део по Јанговом плану услован и незаштићен, Никаквог шанса. нема, да би се тај део могао спасти.
Државник, не нариче над губитцима, он се сав исцрпљује у акцији. Пред перспективом губитака укупности репарација — наравно ако Хуверов план буде усвојен — какве би смо врсте конпенвација и од кота, мотли тражити ;
Данас је централни проблем наш трговинскополитички. Ми смо кебројано пута, истакли да, је Југославија, богата земља, назпе је природно богатство богатије нето Румуније, која има и миноралцо уље и сози шуме. Наша пољопривреда је разноврсна према разним поднебљима, кемијским и физичким особинама земљишта. Структура наше народне привреде је врло богата. Тако се само објаш„њава чињеница да је Југославија у 1930. години, кад је већина држава била у тешкој кризи, била У полету који је раван ономе за, време највеће инфлације. Ми смо цифрама доказали да је 1980. година била сјајна, Наш народ је вредан. Ни у једној земљи није сељак тако мало задужен као код нас. Ми још имамо услова за живот и ако има држава у свету које су на ивици пропасти. Услов за наш просперитет је тржиште за наше националне производе.
Целокупна наша спољна политика има, бити удућена, обезбеђењу тржишта путем смањења, етаорбитантних царинских ставова у земљама, које су наши главни потрошачи, било преференцијалом било клаузулом највећег повлашћења и т. Д.
Немачка може да буде највећи потрошач налпих пољопривредних производа. Има артикала које ми највише увовимо у Немачку као што су : јаја, шљиве, дрво и т. д. Немачка се оградила страховитим це“ џринским зидом који стално даље изграђује. Ме„ђутим се она изјавила расположеном да преговара
БЕОГРАД _ ЗАГРЕБ Филтал: НОВИ САД
Телефон интерурбан Београд; 16-23, 20-02, 20-03, 16-25, 21-64,
ОПШТЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО БАНКАРСКО ДРУШТВО А.Д. M ГгГлавкникћа м резерве 127.500.200 дати јље
Телетрами: БАНК-ФЕРАЈН
Телефон интерурбан Загреб 5442, 5443, 5414, 5446, 5447.
Наш централни проблем је тртовинско-политички.