Narodno blagostanje

А јули 1931, _ НАРОДНО

ких азила зајам од 1.400.000 дин. градовима Oceky (300.000), Сушаку (300.000), Карловцу (300.000), Броду (300.000) и Бараждину (200.000).

— Приходи непосредних пореза у мају 1931. године износе 163.88 милиона динара према 150.74 милиона у мају 1930. године ; према томе приходи су.у мају ове године за 1314 милиона динара већи. За прва два месеца буџета 1931/32. године (април и мај) укупно је уплаћено 267.25 милиона према 251.84 милиона у истом раздобљу прошле године. Али су приходи у мају ове године према буџетом предиђеним ипак за 11.562 милиона подбацили.

· —- Приликом посете Курциуса у Бечу дошло је до сисразума о валоризацији бечког зајма 1902. год. немачким „имаоцима. У том циљу се воде преговори ових дана. Познато је да су Немци на темељу решења немачког Врховног суда тражили 100%-ну валоризацију, али изгледа да ће се задовољити. сада, ако им се; услови изједначе са онима - француских и швајцарских портера облигација горњег зајма. Гог. 1922. је под лозинком „круна је круна“ проведена је превремена исплата аустријских, као и немачких портера по номиналној вредности. Једна одредба Сен-Жерменског уговора штитила је остале имаоце облигација, с којима је склопљен споразум, по коме су комади од 400 круна валоризирани на 420 француских франака. Рок отплате 1991. г. Касније је инфлација оборила вредност франка, па су портери тражили поновну валоризацију. Преговори су се вукли од 1926. год. и прошле године је дошло до новог уговора. Валоризација је проведена по кључу 100 круна равно 50 златних фр. (550 дин.). Отплата се врши годишњим вучењем у току од 40 година. До 1936. год. укамаћење износи 2%, а касније 4%. Савезна влада обавезана је да у служби зајма учествује са 50% до 1940. год. Од 285 милиона, колико износи зајам, валоризирано је 150 милиона (дакле 75 мил. зл. фр. —_-825 мил. дин.). Овај споразум би требао сада да се прошири и на немачке портере. i

— Portugalska prestonica sprema se da u Londonu zaključi zalam od 1 mil. 1. st. (270 mil. din.) uz 71|,. Kao garantija ima da služe prihodi od gradskih tramvaja. Povodom toga pišu nemačke novine da bi ovaj zajam bio samo novi dokaz međunarodne finansijske nesolidarnosti. Dogod grad Lisabon neće da vrši službu nemačkog zajma iz 1886. godine ne bi mu se smelo izaći u susret. | пере

— NM прошлом броју смо јавили да је Београдска општина закључила зајам од 1 мил. динара. Овај ће се употребити за изградњу тротоара и коловоза у шесдесет београд ских улица, у укупној површини од 55.000 кв. M.

— Министарство финансија је одобрило банској управи у Загребу да може закључити зајам од 6 мил, дин. за проширење и довршење болнице у Осијеку (за довршење

хируршког павиљона, модерне кухиње, санаторијума у Во-ј <> | o | a ·| opširne diskusije konstatovano je: 1) da na komorinoj Tlerito-

ћину ит. Дд.).

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА — Аустријски парламенат усвојио је све трговинско-

политичке предлоге владе. Царина на жито повишена је од;

2 на 10 зл. круна (22,5 на 112,5 динара), а она на брашно

од 6,16 на 23 и по кр. (69,3 на 164,4 дин) од 100 кгр. Нове; парине ће се применити на увоз нове жетве али ће одмах;

ступити на снагу накнадни порез на резерве страног жита

и брашна у складиштима од 2,5 шил, (20 дин.) за жито, а 6' шил. (48 дин.) за брашно од 100 кгр. Ослобађају се само, резерве код сељака и приватника. Трговински уговори са,

_ Страна 425

нашом Краљевином и Мађарском продужени су провизорно до 15. јула. Уговор са Мађарском садржи контингент од

-12,6 мил. товара пшенице, од тога је 825.000 товара брашна

што ће бити увезено уз царину од 17,5. зл. круна (196 дин.) од товара. Царина (заједно са додатком) на: брашно, од ражи биће за 1,1 зл. кр. (12,4 дин.) нижа. Аустријска влада ј> добила овлашћење од парламента да може склапати трговинске уговоре са државама. То се у главном односи на претстојеће уговоре са нашом Краљевином и Чехословачком који ће бити склопљени кад парламенат буде на ферију. Због повишења царине поскупиће брашно у Аустрији за око 1,60 дин. по кг. Мисли се да ће му цена варирати између 5,20 и 5,5 дин. по КГ. док ће леб поскупити за 0,50 до 0,64 дин, по кгр.

__ Чехословачка влада се решила да не заводи ни монопол увоза а нити специјална одобрења за увоз жита, већ је овај поверила специјалној комисији, састављеној од делггата привредних министарстава и заинтересованих привредних грана. Она има право да издаје уверења, која овлашћују на увоз за извесно време. На овај начин је уклоњена сметња даљим преговорима за закључење трговинског уговора са Маџарском.

— Џ Мадагзкој је došlo do sporazuma о озтуапји 2– tarskog izvoznog sindikata u koji mogu biti primljene samo izvozničke firme, čiji prošlogodišnji izvoz nje bio manji od 30.000 tovara. Sindikat će poljoprivrednicima plaćati cenu mnogo veću od tržišne „razliku će mu nadoknaditi državna kasa u roku od nedelju dana.

— Javili smo da su završeni pregovori za zaključenje trgovinskog: ugovora između Nemačke i Rumunije. Prva odobгама preferencijal za ječam (5%) i kukuruz.(60%) ,a zato ·dobija preferencijal na svoj industrijski uvoz u Rumuniju. Nemačka se nije obavezala na kupovinu utvrđenih kontingenata.. Postoji nada da će ugovor moći stupiti na snagu u jesen, jer je Zato potrebno odobrehje svih ostalih država s kojima obe stoje u ugovornom odnosu.

_— Francuska vlada podnela je projekt zakona, 0 зтапјеnju uvoza међа 12 Nemačke i Engleske za po 5%, Holandije 50%, Poljske 30%, Belgije 25% i Rusije 25%, što je izazvalo uznemirenost kod dotičnih država. One se spremaju da poduzmu korake protiv donošenja gornjeg zakona.

— Између Пољске и Немачке воде се преговори за продужење уговора о ражи. Пољска би хтела да знатно повећа свој контингент на што Немачка не пристаје. Изгледа да ће се преговори отегнути. Зато ће вероватно бита успостављен провизориум на 15 дана. 5

— U Skoplju je trgovačko-industrijska komora održala 27. br. m. konferenciju po opiumskom pitanju. na kojoj su bile zastupljene sve privredne organizacije u Južnoj Srbiji. Posle

riji (u opijumskoj zoni) ima oko 200.000 ко. зтоов оршта

| (140.000 кг. prošlogodišnjeg ! 60.000 kg. ovogodišnjeg); 2) da

se sav ovogodišnji opium nalazi kod proizvođača, a prošlogodišnji po jednu trećinu kod proizvođača, trgovaca i banaka (lombardovan); 3) da ovaj stok opiuma pretstavlja umrtvljeni kapital od 80 mil. din.; 4) da pad cena sirovog. opiuma nije istovremeno izazvao i pad finančnog produkta, Što nije slučaj kod ostalih sirovina; 5) da su današnje cene alkaloida više nego utrostručene prema njihovim ranijim cenama, док зи сепе Opiuma pale za više nego prosečno; 6) da je porast cena alkaloida,

odnosno pad sirovog opiuma došao usled kartela fabrika za iz-

Централа у ПРАГУ. 52 филијале

У ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ Капитал Кч. 285,000.000.

Телеграф, адреса: АНГЛОБАНКА — Тел, 1980, 1981, 1982, 1983

АНЕЛО ЧЕХОСЛОВАЧКА И ПРАШКА КРЕДИТНА БАНКА «fp DI JE WH JO A JE У БЕОГРАДУ

Иностранство: лондон БУКУРЕШТ

Резерве Кч, !41,000,000 ПН СОФИЈА 5