Narodno blagostanje
Страна 424 “
— Према вестима из Базела одобрила је Банка за Међународне обрачуне мађарској Народној Банци 12-годишњи кредит од 8 мил. дол. (448 мил. дин.)
— У Шпанији је пооштрена контрола извоза капитала. Забрањено је: поштанском упутницом слати у иностранство износ преко 1000 пезета (6.300 динара), и приватним банкама држање страних девиза. Јако је ограничен промет новчаних писама а пооштрена контрола препоручене поште.
— Апоосећочоуаска : Ргазка kreditna banka objavljuje bilans za 1930. godinu. Kao što je poznato ona je postala. fuzijom Praške kreditne banke, Česke komercijalne bamke i Angločehoslovačke banke 14. aprila 1930. godine, a sa važenjem od 1. januara 1929. godine. Glavnica joj iznosi 235 miliona kruna, rezerve 195,7 mil., ulozi i tekući računi 4,03 milijardi, gotovina 123,29 miliona, potraživanja od banaka 315,5 mil., devize 77,31 mil., menični portfelj 420,02 mil. hartije od. vrednosti 358,98 mil., učešća 209 mil., dužnici 2,02 .milijardi, nepokretnosti 90,67 mil., čista dobit iznosi 20,83 miliona.
— Кроз европску штампу је ових одана прошла вест, да ће бечка кућа Рочилд да ликвидира своје аустријске ангажмане и да има барон Рочилд намеру да са својом поро-! дицом напусти Беч. Као разлог наводе се огромни губитци, које је Рочилд претрпео код Кредит-аншталта. Међутим све | се те вести стриктно демантују, |
— По угледу на Бугарску и у Румунији је донесен нови Закон о банкама. Надзор над банкама водиће Врховни банкарски савет при Министарству финансија, који се састоји од по једног делегата државе, савеза банака, савеза“ трговачких комора и онога пољпривредних комора. Најмања главница букурештанских банака утврђена је на 10 мил. леја (3,5 мил. дин.) у 11 великих градова '8 мил. (2,8 мил, дин,), у средњим и мањим местима 5 мил. (1,75 мил. дин.), а у већим селима 2 мил. (0,7 мил. дин.) Оснивати банке могу само акционарска друштва, друштва са ограниченим јемством, задруге и т. д.
— Nemačka Rentenbank-kreditanstalt povisila je od 1. jula kamatnu stopu na kratkoročne i sezonske kredite za 1% tako da ona iznosi za poljoprivrednika 81|, %. Kamatnjak za. dugoročne investicione i amortizacione kredite ostao је перго-: menjen. |
— Austrijska vlada odlučila se da dade garantiju i za domaće uloge kod Kreditanštalta u iznosu od 350 miliona šilin-! pa (2,80 miHardi dinara), time se njena garantija popela па: ogromnu sumu od 1250. mil. šilinga (10 milijardi dinara) i #02: za 500 miliona stranih uloga, 300 mil. uloga domaćih štedionica, 120 miliona eskontovanih menica Kreditanštalta kod Narodne. banke i za 350 mil. domaćih uloga. Tuđa sretsva Kreditanštalta. ovako izgledaju: 500 mil. inostranih kredita, koji su produženi! na 2 godine, zatim, 300 miliona uloga na štednju sa polugo-. dišnjim rokom, preko 500 mil. diskont kod Narodne banke i oko 350 mil. domaćih uloga i tekućih računa.
U Beču se nalazi jedan član londonske familije Rotšild, koji ima da prečisti neka pitanja pri saniranju banke. Veliku. brigu zadaje i stanje Amstelbanke, koja je dobila dvogodišnji moratorilim od Svojih poverioca, ali po holandskim zakonima posle moratorijuma Филис зе тогаји 100%-по isplatiti u protivnom Se otvara stečaj. 200 miliona šilinga kredita Amstelbanke žirirala je Kreditanštalt.
— Banque Franco-Baltique u Parizu koja je postala od Rusko-azijatske banke, iskazuje za prošlu poslovnu godinu čistu
__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 21
dobit od 50.000 franaka (110.000 dinara), ali dividende neće -davati. Dobit će se upotrebiti za otpise.
— Za pretsednika Nadzornog odbora Boadr of Bankers Trust of New-Vork izabran je dosadanji pretsednik G. Sloan Colt, a u upravu su izabrani nekadanji agenti. za reparacije Parker Gilbert, Charles Hilles u L. Loonis. |
— Kod mađarskih velikih banaka popravilo зе stanje uloga za 2,4 na 681.8 miliona penge (24 odnosno 6,82 milijardi dinara), a ono tekućih računa za 19,7 na 754.6 miliona. (197 i 17,55 milijardi dinara).
— Austriski Ministarski savet rešio je da na čelo Kreditanštalta pozove D-ra Vajgelta, direktora Dojče Bank und Diskonto gezelšaft, ako pristane na uslove.
JABHE ФИНАНСИЈЕ — ltalijanska vlada. odobrila je albanskoj vladi beskamatni zajam, koji će joj prema potrebi isplatiti u desetgodišnjih
|| rata u iznosu do 10 miliona zl. ir. (110 mil. din.). Zajam treba
da posluži za pokriće deficita u državnom budžetu, a Albanija će početi sa njegovom otplatom tek kad joj se godišnji državni prihodi popnu na 50 miliona zl. fr. (550 mil. din.). Za to će trebati još dugo vremena, jer oni danas ne iznose više od 31 mil. (341 mil. din.). Italija je god. 1927. preuzela garantiju za albanski zajam od 70.5 mil. zl. ir. (775 mil. din.).
— Švajcarska vlada namerava da konvertira 4%-ni zajam
| od 200 mil. fr. (2.2 milijardi din.) iz 1923. god., čiji je rok 1.
april 1932. god., zatim А | оф mobilizacioni. zajam : od 100 mil. fr. (1.1 milijardi din.) iz 1917. god., koji ističe.31. dec. o. 8.
— Naša država ie otkupila od. Viner bankferajna njegov udeo u Vareškoj željezari, i akcije, koje su još bile u slobodnom saobraćaju ukupno 6000 komada po.880 din., a izvučene ро 680 dinara.
— Комора за трговину, обрт M индустрију (d)MHaHCH|- > ски отсек) је одржала 25. о. м. своју седницу, на којој су донесени ови закључци: 1) да се учине сходни кораци за упрошћавање начина убирања бановинских трошарина (нарочито на безалкохолна пића); 2) одобрен је извештај с предузетим корацима да се уверења о плаћеном порезу не морају подносити при исплати државних набавки, које не
| прелазе износ од 100.000 дин.; 3) закључено је да се питање
плаћања рентног пореза.од камата, који потичу од есконта меница, дефинитивно реши тако, да те камате не подлежу плаћању рентног пореза, јер се уопште не ради о некој гренти, него о наплати банке за услуге и ризико и 4) у погледу разреза рентног пореза од камата утужених главница тражиће се измена постојећих прописа. тако, да се порез тразрезује само онда, кад" су камате оваквих главница доиста утеране.
— Енглеска влада саопштила је званично дипломатским претставницима наше Краљевине, Пољске, Румуније, Естоније и Летоније да ће им одобрити једногодишњи мораториум за зајмове, које су од Енглеске добили одмах после рата ради привредног подизања, али само у случају ако Хуверов план буде у потпуности одобрен.
— француска банка, Енглеска банка, Федерал Резерв Борд и Банка за Међународне обрачуне одобрили су немачкој Рајхсбанци кредит од 100 мил. дол. (5,6 милијарди ДИН.) с роком 16. јула т. T.
— Управа Загребачке берзе је одобрила из фонда за
грађење радничких станова и градњу берза рада и раднич-
bh напивавпшипапинивпившиининицинвинанлнивишициншинм митити шиши ни ни и
ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. ПРЕЂЕ
Е. G. DUN & CO.
BWmuambRiHBHBIMRaBnhhiBMdHHdHMWmHGHTMMHMBHHHRHGRG WaBWaWmunWaWHBRR WR NBh
мнкинни шиши инипининонне спнвиницннипи
НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА НА СВЕТУ
кнез Михајлова 59.
ба нопннипанавнивинввиннинннинининвнивиинниннилпипинннициннинншицн
ЗАКГРЕЉ
Ђериславићева <
БЕОГРАД
u