Narodno blagostanje

Ми лјули 1931,

"пе postoji nikakav propis o oslobođenju naredio je poreskim |

organima da više svoju dužnost. G. Poenkare je raztezan u na- | koje će država morati da plati poveriocima Mredđitanštalta u

trag za sve vreme svoga pretsedništva, a to je bio znatan deo пјесоуе томе, Кој је шпао да рјан.

G. Dimerg je daleko od toga da bude ono, što je 2. Poenkare, ali je to. jedan od najsimpatičnijih Francuza. On је pretstavnik patrijarhalnog morala i savesnosti. G.· Dumerg se tako momentano snašao u svojoj: novoj ulozi posle izbora Duтега, да је 10 зјајап dokaz njegove prirodnosti i korektnosti. U subotu 13. juna izvršio je· on ceremonijal predaje dužnosti novome preisedniku. Čim bude opaljen 21 metak topovski znači da je- novi pretsednik primio ·dužnost i da mu se kola kreću u opštinsku kuću, gde Francuzi imaju prilike da pozdrave pretsednika. G. Dumerg se izgubio onog trenutka, kad je predao dužnost g.. Dumeru. 1 dok je narod 'očekivao da se pojave preisednička kola na. putu za opštinsku kuću, о. Dumerg je u privatnom taksiu otišao u svoj privatan stan. Još istoga дапа је otputovao u Turnfeji kod Tuluze, na svoje milo poljsko imanje. Svoj privatni stan u Patizu u Avenue Vagram, na šestom spratu, koji je prepun knjiga, g. Dumerg ne može-više da drži, ier mu je skup. Otkazao ga je. Odbivši ponuđeni mu položaj senatora povukao se kao privatan čovek na svoje poljsko imanje, gde će čitati Knjige, zaboravivši da je Dio. pretsednik francuske republike.

U prošlu subotu održana je u Berlinu konferencija nemačkih banaka i bankara. Značajno je da su se svi govornici konferencije izjavihH protiv uzimanja

Protiv inostranih kredita

inostranih kredita.

Sam državni kancelar Brining i potpretsednik. Dr. Friš, tražili su. ograničenje ·kratkoročnih nostranih..kredita, a preisednik Saveza banaka Dr. Solmisen i jedan član kuće Mendelson i komp. izjasnili su se i protiv dugoročnih inostranih kredita. Osobito su se oba oborili na predlog vladine komisije za Suzbijanje nezaposlenosti da se pomoću inostranih kredita provode veliki javni radovi radi oživljavanja konjunkture. U tom slučaju bi se lako moglo dogoditi da se izvrše znatne investicije, koje prelaze današnju snagu nemačkih finansija zbog čega bi se zaduženje povećalo. Samo privredne prilike mogu opravdati uzimanje inostranih kredita, a to danas nije slučaj.

mazumećemo ovakvo držanje nemačkih vodećih ličnosti, kad se setimo iskustva, koje je Nemačka imala god. 1925. 1927. godine sa inostranim kreditima. Lakoća dobivanja kredita izazvala je rasipnost opština i hiperprodukciju u industriji, Što je znatno doprinelo današnjem teškom stanju u Nemačkoj. A kakvu opasnost pretstavljaju kratkoročni inostrani krediti videlo se posle izbora u septembru prošle godine i sada u majnovije vreme. Nagli otkazi ugrozili su nemačku valutu, kao i javne i privatne finansije. |

hi DSi IR eri ЛИ.

Kao što je poznato bivša austrijska vlada D-ra Endera podnela je parlamentu zakon o smanjenju činovničkih plata, kojim se predviđa redukcija plata za 5% i povećanje penzionih prinosa činovnika. Sadašnja vlada je popustila zahtevu partija ı ograničila se na 50%-no smanjenje bo-

Sudbina austrijskog zakona ' o smanien{u činovničkih' plata: ·

žićnOg “dodatka, koji iznosi 30% "plate. Činovnicima je obećala da im do kraja ove godine neće namećati nikakvih novih tereta.

Pored toga Enderova vlada podnela je zakon'o porezu na pfi-

vatne namešteničke plate u vidu novele zakonu o osiguranju

nezaposlenih. Izgleda da će novi kancelar popustiti pritisku i promeniti tu novelu. Ušteda ni u svojoj prvobitnoj formi, kako

'je“ predložena od Enderove vlade, nije bila doVoljna za potpuno

pokriće deficita, a sada to pogotovo” neće biti. Prema najnovijim publikacijama Ministatstva -finahsija · može se očekivati da će

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

„Европе, а да се Немачка обавеже да ће

Страна 421

'омовоф пи денс ртеа: 200 попа 5УШтоа; док зе гасипајо за najviše 150 miliona. Tome treba' dodati i eventualne otštete,

vezi sa vladinom garanfijom. Iz svega ovoga vidi se da će vlada biti namofana па preduzme nove Mnere za MI O M prilikama.

=. Међу првим. државама, које

lo. преговора. о су примиле.без резерве ХуХуверовом предлогу мера- . всров предлог биле су ЕнЗОРЕ глеска и. Италија. После „кратког · премишљања. · при-

миле су га Е Чехословачка и Белгија, која је у. одгсвору изразила жељу, да се не изгуби из вида њен специјалан положај .у погледу репарација. Грчка је одговорила да пристаје на Хуверов предлог у нади да се мораториум неће протегнути на Бугарску: и Мађарску, с којима она има специјалне уговоре. ЈБбени ратни дугови прелазе износ репарација, које добива од Немачке: Гај дефицит покрива она бугарским плаћањима.

Енглеска и Италија саопштиле су. својим државамадужницма да саобразно Хуверовом предлогу- неће тражита од њих овогодишње рате.

Као. што смо.већ јавили Француска је у свом одговору Америци ставила услове. Преговори, које због. тога у Паризу води американски Министар финансија Мелон, врло споро се развијају. Француска тражи да се мораториум не протегне и на безусловни део репарација, већ да се овај уплаћује код Банке за Међународне обрачуне. Америка није противна али под условом да се цео износ понова да Немачкој као бескаматни зајам. Француска пак тражи да се један део употреби за давање зајма државама југоисточне | сва плаћања предвиђена Јанговим планом извршити у току 5 5 година иза мораториума, док Америка пристаје на 25 година. Осим свега споменутог Француска тражи контролне мере, да Немачка не би мораториум искористила за вршење индустријског демпинга. Прошло је скоро: годину лана. како је француска Народна скупштина. образовала један · анкетни одбор, :под : претседништвом нашег пријатеља г. Луја Ма рена, „за испитивање злоупотреба од стране . парламентараца и политичара у афери Устрик и Снија Вискоза. Количина материјала, коју је комисија имала да испитује,. толика је да није. успела ни, до данас да га сврши. И сувише велики број политичара и парламентараца био је угрљан том афером, од којих су. неки као .г. Раул Пере, бивши потпретседник министарског савета, већ предати надлежном суду. Још за време ислеђивања. Устрикове афере избиле су нове, које су такође у ислеђивању и тако материјал тога парламентарног одбора за истраживање недопуштених веза између парламентараца и финансија постао је у толико већи. Ми смо читаоцима саопштили своједобно, да је под истрагу пала и банка Бенар власништво браће Бенара, од којих је један живео у Паризу и други у Америци, а обоје су били претставници Блерови у његовим финансиским транзакцијама са Европом. Бенар који је у међувремену умро долазио је врло често Блеровим послом и у Београд. У нашем "чланку „Опроштај од Блера“ као нашег финансијера ми смо истакли, да се Блер у наш јавни живот дао увести од врло проблематичних људи и да је то један од узрока, да се у нашој јавности створило о њему врло рђаво мишљење: Рђаво мишљење које смо ми имали о Бенару натило је пуну потврду у открићима; која је утврдила поменута парламентарна анкетна комисија. Повод за њезин рад била

Један · случај · корупције

врло интересантан