Narodno blagostanje
Страна 422
су нека документа, која су дошла до руку браниоцу стечајне масе банке Бенар. Утврђено је, да је банка Бенар вршила страшну корупцију и да је Француска банка у најтежим данима по француску валуту била потпуно минирана од стране ове банке. За тричаву суму од 15.000 франака Бенар је успео да стави у своју службу контролора | кл. Француске банке Роже Фрибура, и да преко њега редовно прибавља податке о целокупном раду банчином, па и најповерљивијем. Роже Фрибур је одавно суспендован, а ту скоро је био и саслушаван од стране анкетне комисије. Саслушање је и сувише дугачко, али ми ћемо извадити неколико карактеристичних места дијалога између претседника г. Марена и Фрибура. Претседник : Ви сте давали Бенару масу докумената сваке недеље, међу којима је било веома важних обавештења о пословању Француске банке, о хартијама од вредности, 0 новцу и о извесним великим операцијама и пословима. Да би сте скупили сваке недеље сва та обавештења тако драгоцена, ви сте морали много да трчкарате и да истражујете. Мени се чини, да је редак случај, да сте могли имати у руци овако прецизна и важна обавештења, каква сте ви давали Бенару. >
Одговор: Ја сам их давао под печатом тајне.
Питање: Зар ви нисте били такође везани према банци елужбеном тајном>
Одговор: Г. Бенар ми је увек говорио да је то само за његову личну употребу.
Питање г. Мандела: А пошто сте му давали та обавештења 2
Одговор: Пошто сам ја имао врло малу плату контролора у банци, а исто тако ми је био мален хонорар у Школи за банкарство, у којој сам био хонорарни наставник, ја нисам био у стању да о феријама водим своју децу у поље. Три пута ми је г. Бенар дао по 5.000 франака за одлазак на ферије, то је све.
Питање: Зар нисте имали намеру да уђете у његову банку као чиновник
Одговор: Па ја сам на то рачунао, зато сам му давао онако исцрпна и стручна обвештења. Неколико пута сам му наглашавао моју кандидатуру, али без успеха.
Питање: Па кад сте тако мајсторске извештаје давали Бенару, да ли сте их давали и вашим претпостављеним 2
Одговор: Не, али сам овде онде давао своје идеје.
Питање: Па како је могла ваша савест да поднесе издају службених тајна 2
Одговор: Моја је савест била потпуно умирена чињеницом, да ми плата није била довољна за потребе фамилије. Питање: Колика вам је породица 2
Одговор: Два детета.
Питање: Па зар нисте помишљали на то, да г. Бенар може ваша обавештења да искористи за своје сопствене послове и да паралише тиме акцију банке 2 Али му ви нисте давали само обавештења о пословима већ и о налозима, које је банка извршивала за туђи рачун.
Одговор: То у намери да будем што боље документован. Питање: Да, али ви заборављате, да сте документирајући се одавали пословну тајну.
Одговор: Ja не знам, шта је могао да ради г. Бенар с тим обавештењима,
Питање: А признајете ли ви, да сте починили и сувише велике злоупотребе поверења,
Одговор: Да, али ја сам мислио да г. Бенар уништава одмах сва та документа и да њему не треба да се богати пошто је већ богат,
НАВОДИО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 27
Питање: Па ви као банкарски стручњак морали сте се запитати, зашто је потребно то г. Бенару, ваљда не као рсман за лектиру.
Мислите ли ви, да би се и један банкар овако добро документовао као што се је г. Бенар одупро искушењу да та обавештења искористи у циљу зараде.
Одговор: Ја сам сматрао г. Бенара за тако богатог, да није имао потребе да зарађује више.
Питање: Што је најцрње у вашем издајничком раду, то су коментари, којима сте ви пропратили ваше извештаје.
Одговор: ја сам сматрао, као човек од струке, да имам право да размишљам и да критикујем рад својих претпостављених, Питање: А зар вам се није чинило правилније, да те критике упутите вашим шефовима > Да ли сте ви свесни тога, шта значи то, кад ви у вашем извештају кажете, да је биланс Француске банке скроз и скроз лажан.
Одговор: Па ја сам имао обећање од Бенара, да је та за њега и да ће чувати као тајну.
Питање: Ви сте чак тако далеко ишли, да сте саолштавали Бенару шифроване депеше, које је банка упућивала после седница управног одбора.
Одговор: Претерано је рећи шифроване депеше, то је прашина у очи г. Бенару.
Примедба претседникова: Ми пак налазу 10 да су и сувише важне и озбиљне ствари биле предмет заших саопштења. Ових дана смо имали прилику да читамо у дневној штампи нацрт о оснивању привилегованог друштва за гзградњу и подизање јавних сместишта. Ово сматрамо за непобитан знак, да се на компетентном месту са довољно озбиљности води рачуна о овој нашој животној потреби.
У случају контингентирања извесних вишкова односно увоза из појединих аграрних земаља од великог ће значаја да буде типизација наше пшенице, намењене извозу. То важи и за остале наше производе, којима желимо обезбе дити пласман у потрошачким земљама. Услов, и то један битан услов, у решавању читавог комплекса наших извозних проблема, којима неодложиво морамо приступити, је организовање и подизање наших складишта. Од степена савршености, како у техничком тако и у финансиском погледу, | зависиће експедитивност тих складишта, а не мању улогу ће да игра место, које се има одредити као центар наших јавних сместишта. По економској структури наше државе морамо рачунати са појединим мањим привредним центрима, који се морају увлачити у мрежу ових складишта.
Непобитна је чињеница, да у мрежи тих складишта има Београд по своме географском положају, привредно-политичком значају и водећој улози у самој извозној трговини, да постане главна тачка. На притоку наших главних река, Саве и Дунава и као постепено средиште наше целокупне железничке мреже, не губећи из вида панчевачки мост под изградњом, који има да веже плодну банатску житницу, Београд има да постане у најскоријој будућности природан центар наше целокупне извозне и увозне трговине. Дунав, као главна артерија за међународну пловидбу у Европу обезбедиће међународном робном саобраћају највећу привлачну снагу нашем престоном граду Београду. Како држава, тако и сама престоница треба да посвети највећу пажњу изграђивању и смишљеном искоришћавању дунавског кеја, јер исти има да постане у најскоријој будућности | озбиљан такмац данашњој Пешти.
Од велике је важности, наравно, која ће се места у
Контингентиран извоз аграрних продуката и наша јавна складишта