Narodno blagostanje
Страна 444
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
— Мађарски привредни кругови се носе мишљу да приреде један сајам узорака на води, за што ће бити куп-. љен један стари, добро очуван брод у Хамбургу. Брод ће се. преудесити у горњу сврху и пловиће стално Дунавом, обалом ! Црног и Егејског мора и посећивати сва важнија места ради пропаганде маџарских продуката. Поред узорака „брод ће бити снабдевен и залихама робе. .
— Француски привредници после дугих преговора са владом пристали су на успостављање једне слободне зоне у Марсељској луци. Воде се преговори око места, где се се успоставити, Ових дана је и град Бордо затражио да му се дозволи стварање слободне зоне.
=— Пољско-немачки уговор о ражи, који је истекао 30 јуна, није обновљен, јер Немци нису били задовољни њиме. Тим пре што су Пољаци тражили повећање извозне квоте _изнад досадањих 40%. Немачка квота је била утврђена на 60%, што практички никад није било искоришћено. Напротив Пољској њена није довољна. У новије време чињени су покушаји да се Русија наговори на закључење конвенције али није успело. И то је узрок да је Немачка изгубила интерес за продужење уговора.
— У Чехослевачкој од 20 јула ступају на снагу повећани додаци царинама и то: на свиње 337 кр. (567 дин.), пшеницу 25 (42 дин.), јечам 23 (38,5 дин.) док су на раж снижени на 19 кр. (32 дин.) а брашно 41 (68 дин.) од 100 килограма. |
СОБИЈАЛНА ПОЛИТИКА — Školska poliklinika ti Zagrebu objavljuje rezultat rada u prošloj školskoj godini: od 10.000 pregledanih đaka 8.5% nije dovoljno ishranjeno, 2500 (muških i ženskih) nemaju normalan vid, a 7800 ima bolesne zube. Broj tuberkuloznih iznosi 3%, a onih, koji boluju od bolesti uva, grla i nosa iznosi oko 30%. U nezdravim ı nehigijenskim stanovima stanuje oko 20%.
ТРГОВИНА
— У Румунији је од 130 организација основано Централно друштво за увоз и извоз са главницом од 7 милијарди леја (2,5 милијарди дин.). Оно ће успоставити продајне организације у Немачкој, Енглеској, Италији, Белгији и Француској, а регулисаће и домаћу потрошњу.
— Интересантан резултат, који.је добивен када се Завод за истраживање конјунктуре.у Берлину и Управа Лајпцишког Сајма обратили заједнички излагачима овогодишњег Лајпцишког Сајма (претставницима немачке индустрије готове робе) да чују њихово мишљење о рушењу постојећих царинских ограда. 95 од сто изјавили су се за то, да се царинске ограде међу европским државама треба да уклоне, видећи у томе интерес унапређења привредних прилика целе Европе,
— Zbog sve veće proizvodnje kačkavalja traže preistavnici proizvođača kačkavalja iz zapadnih i južnih krajeva naše države, da se što pre podigne u Pirotu jedna moderna hladnjača.
— Povodom novog zakoma o monopolu pšenice, uprava novosadske berze je objavila, da je počev sa utorkom, 7. o. m. prestala sa objavljivanjem kurseva pšenice, pšeničnog brašna, mekinja i raži, pošto su utanačane službene minimalne cene.
— Zbog kolaboracije, koja je sklopljena između čehoslo-
i
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
vačke firme Georg Šiht i engleskog konserna Lever promenjena
Бр. 28
je i firma jugoslovenskog Šihtovog preduzeća и: Jugoslovensko d: d. Sicht—Lever; novi članovi uprave su g. g. Van den Berg i Sidney James, London i dr. Jurgens iz Berlina. Istovremeno je odlučeno povišenje glavnice od 8 na 20 miliona dinara.
ИНДУСТРИЈА
— Белгија води преговоре са Француском да јој ова одобри одређен контингент за извоз угља. Тако јој намеравана рестрикција увоза у Француску ве би нанела много. штете. Исто такве преговоре повешће и са Енглеском, Немачком и Холандијом. Помоћу контингенага би јој успело да се за кратко време реши вишкова, који стално расту.
— Чехословачка привредна министарства конферишу, на који начин да се помогне домаћој индустрији дрвета. Док је светска потражња дрвета опала прошле и ове године за 30 до 50' процената, чехословачка производња дрвета је јако повећана. Узрок томе су велике елементарне непогоде, које су обориле око 10 мил. кубика шуме, што се хитно прерађује због очувања квалитета. Предложено је да се смањи редовна производња на минимум, а да се радницима, који отуда остану без посла даде зарада у јавним шумским радовима. У ту сврху би требало узети инвестициони зајам. (риватним поседницима би се могли дати јевтини кредити. Осим тога предвиђа се безброј других мера.
— Prema iniofmacijama uprave Borskih radnika bakra iznosila je ukupna proizvodnja u fioku prvih šest meseći ove godine 11.010 tona premia 11.655 tona u istom periodu prošle godine.
— Кок-аш u grčkoj tekstilnoj industriji, zbog kojeg. je 7 hiljada radnika ostalo bez posla, izbio je povodom namere „grčke vlade, da uvede uvoznu carinu na pamuk od 1.5. drahmi na kgr. Vlada ima nameru da na taj način zaštiti domaću proHzvodnju pamuka, koja se zbog niskih cena na svefskom tržištu nalazi u očajnom stanju.
ПОЉОПРИВРЕДА
___— Извоз јаја, једна од најважнијих грана бугарског извоза, јако је опао ове године. Узрок томе је погоршање квалитета јаја чија је просечна тежина пала на 45 грама по ксмаду, док је тежина холандског јајета, чија је цена иста, између 57. и 59 грама. То је узрок да бугарска јаја налазе све мање потрошача. Бугарске власти би радо купиле веће келичине стране племените живине ради побољшања домаће расе, али немају сретстава за то.
— Аустрија је повисила премију домаћим произвођачима говеда од 8 на 15, а онима свиња од 15 на 25% продајне цене. Премије важе до ступања на снагу нових царина.
— При трговинским преговорима са Маџарском аустријски претставници су изјавили да се квалитет пшенице, као и оне из осталих подунавских држава последњих година зпатно погоршао. Подунавска пшеница даје знатно мању количину брашна но прекоморска, која је у задње време за 40% боља. То је разлог да аустријски увозници и млинови све више увозе прекоморску пшеницу тако да је увоз пшенице из југоисточне Европе пао од 80 на 50% целокупног увоза. + — Маџарска влада је решила да повиси износ бона, којим сељак плаћа порез, од 3 на 5 пенге (30 на 50 дин.). Овогодишња жетва се цени у товарима на 18,2 мил. пшени-
БЕОГРАД — ЗАГРЕБ Филиал: НОВИ САД.
Телефон интерурбан Београд: 16-23, 20-02, 20-03, 16-25, 21-64.
ОПШТЕ Ј УГО СЛОВЕНСКО БАНКАРСКО ДРУШТВОАД.
| Глеашвештиеа # резерве 127.500.000 динара | Телеграми: БАНК-ФЕРАЈН
Телефон интерурбан Загреб. 5442, 5413. 5444. 5446, 5447. |