Narodno blagostanje
Страна 434 | НАРОДНО
Истина, у нашој јавности је заступана теза редукције, Не знамо како се опходи Министарство пољопривреде према, томе питању. Ми га а приори не можемо усвојити. Редукција производње шпенице није теориско, већ чисто практично питање. Његовом решењу мора да претходи одговор на два врло важна питања. Прво питање глави: постоји ли други рентабилнији начин искоришћавања шшеничног земљишта и могућност извођења преоријентације. Ако се не може наћи никакав други начин пољопривредног искоришћавања земљишта, које би остало слободно услед редукције производње шшенице, онда би питање редукције, ма, колико оно изгледало са перспективе светске производње неизбежно, остало проблематичним. Друго питање: да ли треба да будемо баш ми ти који треба да проведемо редукцију производње. Ако се редукција не врши путем. споразума између држава, одкосно путем једног међународног плана, онда се она врши по економским законима. А ти закони кажу да ће редукција почети на оним газдинствима, која су мање рентабилна и ићи постепено газдинствима боље рентабилности. Према томе ми бисмо морали извршити редукцију само у том случају, ако би продукциони трошкови пшенице код нас били тако
високи, да, цена, која, би се испоставила, после извр-.
шења редукције производње и изједначења производње и потрошње у свету, не би била рентабилна.
А шта бисмо радили за време процеса редукпије у свету при цени која за све то време мора бити страховито нерентабилна 2 Одговор је прост: исто што и остале земље са суфицитом у пшеници.
Ми смо пошли путем подржавања цена из општих средстава пре но што смо одговорили на горња два питања. Другим речима ми нисмо израдили програм аграрне политике за данашње прилике на домаћем и светском тржишту. А без тога немотућно је дати суд о коначном дејству новог пшеничног законодавства. Ми смо пошли тим путем изненада, на. брзу руку. Цене код нас, које су до пре кратког
времена биле 200 дин. имале су по све фатално,
да падну на 100 дин. То је требало спречити по сваку цену, не губећи времена. И тако закон од 27. јуна, као и уредбе које су му следовале, носе обележје једне пригодне али хитне мере, о чијој се домашају ни будућности није могло ни дискутовати. Дискутовало се само о најефикаснијем начину и ње-
товом финансиском ефекту.
Али је у толико већа потреба и дужност да се за време, док се ово законодавство изводи, изради програм аграрно-политичких мера за време кризе.
Није шшеница једини пољопривредни артикал, чија, је цена, постала, нерентабилном. То је слу чај са хмељом, кудељом, опијумом, вином ит. ML Следствено и њима би се морала обезбедити минимална, цена, ако се не жели да мера. према произво-
ђачима пшенице не дође у сукоб са начелима, на.
којима је заснована, а нарочито ба начелом праPHTHOCTH. А на врху свију тих артикала стоји кукуруз. Ту није потребан никакав коментар. Али је то довољно гласна, и јасна опомена, да се мора што пре ла приступи изради програма аграрно-политичког "за време кризе.
У противном ћемо доћи у положај, у коме је данас претседник Хувер: држава је помагала се“
БЛАГОСТАЊЕ Бр. 28
љака при цени од једног долара и више, а окренула му леђа, од кад је цена, пала, на 50 центи. Америка може снажним потезом да изиђе из ове ситуације, али ми не бисмо могли.
ПТ Техничка страна питања,
Законом од 27. јуна, т. г. статуиран је државни монопол спољне трговине пшеницом ражи и шшеничних брашна (зашто множина 2). Идеја која служи за основу тога плана може се изразити у неколико речи: држава сматра да ће моћи да одржи континуелно цену на, оној висини, на којој она буде плаћала сваку понуђену количину. Ревоновање је потпуно исправно. Неограничена тражња по цени од 160 динара — наравно с обзиром на равлику у квалитету — довољно је ефикасно сретство да обезбеди исте цене за све транзакције у пшеници међ појединцима у унутрашњости земље. У томе плану нема, ничег новог. Идеја, је идентична, са оном коју је остварила пре годину и по дана Федерална Пољопривредна Дирекција у Вашингтону. Она је основала једну централну задругу под именом Grain згађ заноп Согроганоп, која је у прво доба примала само у ломбард пшеницу на бави цене од 1,12 долара а доцније је и куповала по цени, коју је стално спуштала. Том акцијом она је успела да држи у целој земљи цену на висини коју је она плаћала. Оно што је Федерална Пољопривредна Дирекција у Америци, то је код нас Министарство трговине и индустрије, а институцији Грен Стабилизејшен Корпорејшен одговара Привилеговано 21рарно друштво, на, које је пренета експлоатација монопола тртовине пшеницом, Привилетовано Извовно друштво добило је 100 милиона динара од дртжаве са налогом да купи све понуђене количине (истина, са минимумом од 5 вагона) од трговаца, задруга и других понуђача. |
Колико је идеја проста толико је њезино извођење скопчано са ризиком. Држава у ствари купује робу преко комисионара, јер је однос њезин према Извовном друштву фактички комисионарски. Целокупно законодавство о пшеници засновано је на поставци да ће ове године доћи на. тржиште 100.000 вагона, од чега ће се 70.000 употребити за домаћу потребу, а 30.000 извести. Држава проклакламујући монопол спољне трговине пшеницом сматрала, је да ће се преко Извозног друштва иввести цео вишак, који се претпоставља, са 30.000 вагона, а који може бити мањи или већи. Али ће држава исто тако куповати сву осталу робу која је намењена и домаћој потрошњи. Према томе могућно је да за кратко време држава постане купцем 01ромне количине пшенице, јер се не зна са којом ће прешношћу сељак да донесе робу на тржиште. Али с обзиром на прилике код пољопривреде врло је вероватно да ће овога пута довоз бити нервознији но и једне од последњих неколико година. Наша држава, треба, да прими у року од месец до два евентуално количину од 40— 50.000 ватона. Питање је | да ли је Извовно друштво дорасло том задатку, да“ ли има довољно спремних чиновника, јер су овдеу питању мера, квалитет и т. д. Да ли има довољно матацина где ће се пшеница сместити и да ли ће бити довољно контролних органа који ће чувати пшеницу за рачун државе онако како је то потребио да не би трпео квалитет.
Уз те тешкоће дошле су нове. Држава је про-
~