Narodno blagostanje

11. јули 1931. НАРОДНО ширила монопол статуиран законом од 27. јуна само за спољну тртовину пшеницом, ражи и шшеничним брашнима и на унутрашњу тртовину. На име, протлашено је искључиво право државе да купују шшеницу у оним крајевима Војводине, у којој је она најбољег квалитета.

Није тешко погодити мотиве дотичног закона.

Извозно друштво сматра да ће мното лакше изве-

сти пшеницу која је најбољег квалитета. Због тога, је законом за њега резервисана та првокласна, пшеница. Проблем извоза и уновчења пшенице, а, нарочито у што краћем времену тако је тежак, да се и та мера може да разуме. Али нам се чини да ће то и сувише да компликује организацију посла. На територији искључивог "државног монопола шшенипом мора Привилеговано извозно друштво да. развије делатност. Ако уз то још наиђу тешкоће и уновчења, што је обична појава од како имамо хиперпродукцију пшенице, онда ће се у вези са магационирањем купљене типенице појавити и други проблеми.

Пословна политика лежи у рукама, Министра трговине и индустрије, који при томе мора да се

споразуме са Министром финансија. Он даје ин- _ · | _ ; А - "који може бити и 40.000 па, и више, а може бити:и струкције Извозном друштву тако да је оно само 24 о e

технички извршилац његових наредаба. Како је

О 1, Ба мени

БЛАГОСТАЊЕ. | Страва АЕН

изабраног пероонала, а проучавање услова, светеког = тржишта ради бољег уновчења треба да буде један“ од најважнијих задатака управног делагата мини- = стровог. U

IV OHaHcMeHa crpaHa,

S)

Има, врло много људи у нашој земљи који 044) но климају главом и питају се да ли је држава, оце“ вила финансиски домашај овога задатка кота Ca? примила и да неће отказати у пола посла. | = |

Ми не спадамо у те људе, Пре свега. да истак- .. немо, да су све процене финансиског ефекта. пот- -4 пуно произвољне, То зависи од врло много околно-.; сти, од којих су најважније: количина жита. за, зе воз и цена пшенице у земљама, у које ћемо иввести. |Не кажемо цене светског тржишта, пошто је она, да. „нас разбијена и пошто се данас више рачуна, по: ло-. калним ценама, појединих држава, са. којима, се обав- :ља, посао. Било је у новинама, говора, 0 суми од 100 до 300 милиона динара. У ТИМ гранипама,ће се ве роватно кретати жртва коју има да, понесе држава. --

Најважније је питање унсвчења вишка преко“ домаће потребе, који се цени на 30.000: ватона, али <=

мањи. Имамо искуства из прошлих тодина да су >

St „све те пропене само случајно тачне, Сетимо. се само тртовина шпеницом изгубила карактер који је до! Don улај па АЕ

5 | ланске године. сада имала и постала чисто монополом, то се од| 1

управљача не тражи и сувише комерцијалности. |

Остаје деликатност питања извоза, при чему је, у демо иввовили. При томе треба, имати у виду да По- |

пркос преференцијалима и другим олакшицама, | стоји намера, а тако и треба да буде, да се натта шше-

ипак потребно мното трговачке окретности и спо-

собности. Али се другојачије није могло ни да по-!

ступи. Није се могла дати иницијатива Извозном друштву да оно врши један посао. за рачун државе Морала се очувати државна, иницијатива.

Али је нарочито важно питање контроле. Министар тртовине и индустрије има, право да именује једног делегата ради контроле. Тај делегат ће бити у исто време лице преко кога он даје своје налоте. Ми држимо да је кумуладија ових двеју функција штетна, Сасвим се друге способности траже за, онога који има да даје инструкпије и претставља неку врсту директора у предузећу у име Министар трговине и индустрије, а, друга за, онота соји треба да врши само контролу. Сасвим је добро предвиђено формирање једног контролног бироа, само је питање да ли ће то бити материјално и лично изведено онако како треба, јер ако не би држава код овог посла, гле су у питању стотине милиона, извела контролу како треба, онда, би то мотло да буде избор највећих злоупотреба и губитака. У сваком случају мора бити именован један делетат који би спајао у себи и довољно теориско економско знање и ловољно разумевање потреба, практичне трговине. Код оваквог посла, као што је овај, У који се антажује држева, делегат Министра тртовине и индустрије у Привилетованом извовном друштву је много важнија функпија Министађство је стари организам, разрађен, идући утапканим стазама, и са дугоголитшњим искуством чиновништва. Код овот посла ће импровизација бити главни извор за иницијативу.

Ортанизапији треба поклонити највећу па-

жњу. Контрола треба да је многострана и преко“

arm царине, Ако је на пр. у Чехословачпој пена

Уновчење зависи од цена у земљама, у које бу“

чица извезе под режимом проференцијала: Ми. смо“ већ небројено пута истакли да, је преференцијат у > 1981 години потпуно победио да већ постаји читав“

низ проференцијалних уговора у Средњој Европи“ и да ми имамо такав уговор са Чехословачком. По. * себи се разуме да тај уговор није довољан за; унов-“ чење целокупног вишка производње и да морамо == наћи и друга тржишта. При томе се мисли да ћејбе => моћи продати извесна количина Аустрији пошто 2. постоји још увек нада, да ће се о: њом моћи зављуе

чити трговински уговор. Исто се тако говори даће = Француска да нам да преференцијал за извесну количину, премда код извоза у Француску држава има, да рачуна, са губитцима. Најбољи купац за-нас = су Чехословачка и Немачка. Са Немачком још не-= мамо уговора о преференцијалу, међутим је, како

Видимо из свих страних новина, Немачка. готова.

да одмах закључи с нама уговор. сличан ономе ка

кав је дала, Румунији а то би било за уновчења, на ших жита Ba ову кампању коначно решење. Прел-. поставља, се да ће те државе настојати да, овим могу“ · ћим мерама одрже цену пшенице на, нивоу, на. кома. је данас. Према, томе државна жртва, при одређењу

количини за извоз зависи од тога колико ће се пл

ЕУ

шшенице 300 динара, а ако имамо да платимо. ларину по преференцијалу 100 динара, онда смо про- – дали тппеницу по 200 - динара. Тај пример нам показује колико је тешко у напред знати финансиску жртву државну. Док је у Чехословачкој“ утврђен о преференцијал = код Аустрије, Немачке шали <7 Француске, он се има тек да утврди. У колино буда повољнији ставови за шпеницу у толико ће -мања

У

бити финансиска, жртва. државна. Да се замислити =. ситуација, ако будемо довољно спретни у прегово-