Narodno blagostanje

Страна 436

рима са дотичним државама, да добијемо тако повољне преференцијале да држава не поднесе НИкакву жртву при целокупној манипулацији са, пшеHBILOM. Али се мора рачунати с тим да шшенично 84конодавство може натоварити земљи извесне жртве и онда се намеће питање, откуда сретстваг То је финансиски проблем у који се не можемо упуштати на, овоме месту. Решење проблема није тешко ако се пође рационалним путем. Финансиски проблем се решава на два начина — то зна сваки букварац, смањењем издатака и повећањем државних прихода.

Али оно што нас много забрињује то је што се

на извесним странама подржава гледиште да Др“.

жава ни у ком случају не сме да из својих сретстава поднесе жртву ва шшеницу. Њезина је намера да то свали на потрошаче пшенице.

Под претпоставком да ће наши пољопривредници ов. г. имати на продају 100.000 вагона и да ће се шшеница уновчити по 160 динара, према цени на светском тржишту од 90 динара, значи да ће наши пољопривредници добити 700 милиона више него што би добили кад не би постојало шшенично законодавство. То је знатно оптерећење оног дела наше народа, који купује пшеницу. Али ако држава не може из својих сретстава да поднесе жртве, онда се отвара, питање како ће се наћи сума, рецимо од 200 милиона динара, која је потребна за извоз пшенипе у иностранство. У претпрошлом броју а у чланку „Проблем пшенице“ ми смо казали да је постоjama намера да се из разлике између куповне цене од произвођача и продајне цене брашна истера сума потребна на име извовне премије. Ми смо против тета и сматрамо да би много боље било да се путем пореза или приреза утера та сума. По закону од 27 јуна да се закључити да: је Министарство усвојило наше гледиште и да је остало на томе да држава нађе потребна, сретства за финансирање извоза. Међутим с извесних страна нас уверавају да се ипак није напустила првобитна идеја и да ће Извозно друштво добити упутство да првокласну шшеницу,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

за коју је добило искључив монопол куповине У Војводини, прода делимично млиновима по цени, која ће бити за 40 динара већа но минимална цена. (од 160 дивара) затарантована законом. Чим постоји могућност да се потиска пшеница уновчи скупље, п0јавиће се кријумчарење које нико неће бити у стању да спречи. Основна идеја о осигурању мини“ малне цене може се извести само без те комплика= пије. Истина уверавају нас да је вредност потиске пшенице онда, кад се обична, плаћа 160 динара, 200 динара. У том случају је погрешка што није одмах озакоњена диференцијација цена, коју је раније успоставила трговина. По себи се разуме да би млинови. пожурили при оваквој малој разлици у ценама, а великој разлици у квалитету, да купе првокласну пшеницу. Они то не би радили ако би се цена, првокласне потиске пшенице саобразила основној цени. Губитак би истина, био већи, али тако је право. Много је важније питање како ће држава доћи до сретстава у случају да буде приморана да већу количину пшенице умагазинира на дуже времена. Као што смо раније рекли теоријски постоји могућност да држави падну на врат 50.000 вагона. што претставља вредност од скоро 900 милиона динара. Поред ортанизаторских тешкоћа појављују се сада и финансиске. Али оне не би биле несавлад= љиве. На пшеницу у матацинима увек се може ДО" бити кредит на страни. Монополска управа, повлачи 440 мил. дин. на умагавиран дуван. "Треба само при извођењу посла чувати комерцијалну базу. Да резимирамо. ј За, произвођаче пшенице се нешто морало урадити. Одржавање високе цене штшеници повећаћа куповну снагу њезиних произвођача на терет по" трошача, и евентуално пореских обвезника. У колико је план простији, у толико ће се лакше извести. 'Греба бежати ОД компликалија, која омогућавају злоупотребе. Да би се свела финансиска жртва на што мању меру треба форсирати преференцијалне тртовинске уговоре. Да не би мера остала усамљена. и случајна треба што пре израдити аграрно-политички програм, |

гвнвеа

V. Bafkić - |

PEH

— Povoljni izgledi za rešenje našeg pitanja u vezi sa moratoriumom —

Da bi se sprečio neminovan slom Nemačke, Huver je predložio pre nepunih mesec dana državama ромеriocima po reparacijama i dužnicima po ratnim duzovima, da se suspenduju za godinu dana sve obaveze po jednom i drugom osnovu. Predlog je naišao na bezu-

slovno odobravanje od strane Engleske i Italije, dok je.

Francuska učinila nekoliko Vrlo zamašnih primedaba a i Ostale su države činile čitav niz rezervi. Najglavnija francuska zamerka |e glasila da se nikakvim Sporazumom ne može da odloži plaćanje po nezaštićenom delu i da ona zbog toga nikako ne može pristati na obustavu” celokupnoga iznosa reparacija. Nastali su dugotraini i mučni pregovori, koje je vodio sedamdesetogodišnji g. Melon, Ministar finansija u Vašingtonu, održavajući naravno stalno teletonsku vezu sa Vašingtonom. Strani listovi su donosili vesti o peripetijama tih pregovora,

maha pretpostavci da će se razgovori konačno razbiti. Sa političke tačke gledišta to je bilo sve neverovatnije, |er se moglo u napred znati da Francuska neće dopustiti da posle bezuslovnog pristanka Italije i Engleske ostane usamljena u takvom pitanju, koje se može nazvati majkarakterističnijim aktom međunarodnosti u istoriji sveta. Nema primera u odnosima između pojedinih država da su допоšene ovako dalekosežne odluke uglavnom. iz. moliva, koji baziraju na saznanju о. međuzavisnosti. pojedinih. naroda i povezanosti njihovih sudbina. Huver je. bio. neumoljiv i mora se priznati da je njegov položaj, bio, mnogo lakši. Njegova je teza bila. vrlo prosta: on je smatrao za neophodno potrebno da se Nemačkoj odlože sva plaćanja za godinu dana, prema 'ome mu je načelno nemogućno da primi ma koji predlog koji pret

dajući u nekoliko navrata