Narodno blagostanje

18 јули 1931. „НАРОДНО stoji. I obično se depoziti u masi traže onda kad se zna da su dužnici u nemogućnosti da odgovore svojim obavezama O roku. Il zbog toga je obična pojava u takvim slučajevma zatvaranje šaltera odnosno faktički i pravni moratorijum.

To što važi za banku važi isto tako i za visoko industrijsku zemlju. Milijarde maraka iznose krediti koje mi dobijamo na strani na Osnovu trata, koju vuku nemački industrijalci za prodatu robu inostranstvu. То je najzdraviji kredit, koji se da zamisliti. Isto tako je ogroman obrt naravno u stranim valutama, gde se Nemačka pojavljuje kao kupac sirovina i životnih namirnica. Već sama ta pojava čini da su ogtomni obrti u devizama kod pojedinih banaka. Pored toga jedna sa ovako savršenim produktivnim aparatom snabdevena narodna privreda, kao što je naša, u mogućnosti |e da pod normalnim prilikama dobije neograničene kredite, kao što je i obična banka u normalnim prilikama 1 stanju da dobije ogromne depozite, — samo ako poveća malo kamatnu stopu. To je i kod nas bio slučaj. Pošto ie kod nas skupoća kapitala, mi smo finansirali, kao Što sam već kazao, našu nacionalnu proizvodnju kreditima sa strane. Banke se nisu plašile da povuku kredite sa strane, kad su već imale i potraživanja iz rambursa i drugo kad su bili sve zdravi poslovi. Tu nema Opasnosti od kraftkoročnih kredita. Ali nijedna država nije u stanju da vrati u kratkom vremenu SVE kratkoročne kredite povučene sa strane, kao Što nije nijedna banka u stanju da vrati u roku predviđenom ugovorima о дерод та sva svoja dugovanja ulagačima. Tu leži 1тасед а Метаске.

Ме može se znati unapred kako će se razvijati stvari, ali ako inostranstvo bude i dalje ovako sistemafski otkazivalo svoja potraživanja, koja su obično oročena na mesec, dva i tri, onda nama ništa ne DOmaže Huverov predlog. ] suviše je neznatna suma, koju mi ušteđujemo godišnie Huverovim predlogom, prema sumama, koje ima nemačka narodna privreda da isplati svojim poveriocima — ako svi budu tražili svoj novac. A mi se nalazimo danas u položaju да пат 5уакоdnevno stižu otkazi onih depozita, koji leže kod nas u prolongaciji — već dve-tri godine.

— Pa onda? |

— Samo obilni novi krediti sa strane mogu nas spasti.

1. МогаамоПе 1 Рапаг-рапк.

Dok je nepoverenje prema marki odnosno begstvo iz marke i potreba za devizama bila aktuelnija i veća opasnost za Nemačku, a nepoverenje prema bankama manje, dotle je jedan incident učinio da je i ova druga opasnost postala visoko aktuelna i stala na isti rang sa prvom. Reč |e o velikom vunenom konsernu „,Nordwolle”, koji |e dugo vremena važio kao jedno od najzdravijih poduzeća, koje je još 1927 godine delilo 12% dividende i čije su akcije imale 100% ažiju. Sad on priiavljuje imsolventnost sa kolosalnom pasivom od 200 miliona maraka (odnosno skoro 3 milijarde dinara). Pasiva je tri puta veća od glavnice! Preduzeće је ргоpalo iz dva potpuno raznovrsna uzroka. Jedan je rđava poslovna politika, a drugo je rđava konjunktura. 510 5е tiče rđave poslovne politike, ona se sastoji u tome da su imaoci većine akcija, braća Lahuzen, Симетш 2002 patricijskog imena — kuća je stara preko 200 godina — uspela da otklone svaku sumnju upravnog ! пад= zornog odbora i da rade na svoju ruku kao da nije bilo akcionarsko društvo. Oni su vršili koncentraciju, Što |e u ostalom običaj u poslednje vreme kod industrijskih

(Ž

БЛАГОСТАЊЕ Страна 453

poduzeća; oni su se fuzionirali većinom Sa onim preduzećima, koja su bila najslabija, bojeći se da bi, ako 51 ona pala, pogubili mušterije. To je pak bilo iz osnova pogrešno s obzirom na to da je to Zbog fuzije sa tim poduzećima konsern izgubio svoje solventne mušterije, koji su prestali da kupuju robu od njih smatrajući da će alilirana poduzeća biti favorizirana u pogledu cene.

Drugi uzrok leži, kao što rekosmo, u rđavoj konjunkturi. O tome nemamo šta da kažemo. Cena vuni je u neprekidnom padu i kao što su kod nas žitarski trgovci proispropadali za poslednje dve godine iz prostog razloga što je teško održali se kad se trguje atrtiklom čija cena iz dana u dan pada, tako je „Nordwolle” morala pretrpeti ogromne gubitke zbog padanja cene Vune.

Kad su braća Lahuzen videli da se stanje konserna pogoršava, pokušali su s jedne strane da gubitke nadoknade špekulativnim operacijama, a s druge da za slučaj propasti konserna jedan deo imovine sačuvaju za svoje stare dane. Oni su zbog toga osnovali u Holandiji jedno poduzeće pod imenom „Ultramere», ŠLO je prema organima društva objašnjavano kao potreba da se na licn mesta kupuje vuna. Špekulacije su donele ogromne gubitke. Početkom jula „Nordwolle” је obustavila plaćanja. Može se misliti kakvo je deprimirajuće dejstvo to imalo ne samo psihološki već i ekonomski, kad se ima u vidu da ono ima zaposleno 28.000 radnika i da je pasiva 200 miliona maraka.

Ono Ššto.nama izgleda najneverovatnije, to je da „Nordwolle” duguje samo 50 miliona maraka Danatbanci. Mi mislimo da će biti veći iznos. Inostranom poslovnom svetu dobro je bilo poznato da Danatbanka patronizira najveće vuneno poduzeće, te se posle njegovog pada povećalo nepoverenje prema njoj. U novinama se piše da je Danatbanka isplatila u posledniem mesecu preko 600 miliona maraka kratkoročnog kredita inostranstvu i da je u julu mesecu skadirala još mnogo veća suma, tako da su za nju bila dva problema: mobilizirati potrebne sume za isplatu otkazanih kredita, a oni su zbog pada „Nordwolle” svi bez ostatka otkazani i drugo nabavka ogromnog iznosa deviza.

Danatbanka ije uspela bila da privuče novca unutrašnjeg i spoljašnjeg za 12 milijardi maraka, plaćajući visoku kamatu i pristajući na nepovoljne uslove otkaza. Na banku se dakle već teorijski rđavo gledalo. Trebao je još ovaj udar od strane „Nordwolle”, pa da njezina direkcija iskoristi priliku radi obustave plaćanja. Mnogo je zgodnije za direkciju Danatbanke da obustavi plaćanja u trenutku, kad pada jedan konsern, koji zaposljava 28.000 radnika, no da to učini zbog panike na novčanom tržištu. Ušančavajući se iza „Nordwolle” Danatbanka je uspela da izdejstvuje donošenje odluke Berlinske vlade, da garantuje za sva njezina dugovanja i drugo da se preduzmu odmah mere Za saniranje „Nordwolle”.

Više je no sigurno bilo da se „Nordwolle” mora sanirati, jer se može misliti kako bi psihološki a i ekonomski dejstvovalo otpuštanje 28.000 radnika i uz tO ioš nekoliko hiljada činovnika zaposlenih u Danatbanci. To ne bi bilo otpuštanje radnika usled pada poduzeća, već bi više ličilo na lokaut. Nemačka vlada nije mogla da se pomiri sa posledicama, koje bi došle od likvidacije obeju preduzeća i ne upuštajući se u ispitivanje njihovog stanja i mogućnosti saniranja. S jedne strane je preuzela garanciju za sve obaveze Danatbanke, a s druge je odlučila da se mobiliziraju potrebne mere za saniranje „Nordwolle”. Saniranje se ima da izvrši na taj originalan način, što će se banke odreći svojih po-