Narodno blagostanje
___ НАРОДНО
БЛАГОСТАЊЕ Страна 455
- 18, јули 1931.
mlje. Ekonomski i socijalno stvorilo bi se stanje beznadežnosti, obustavila bi se proizvodnja i ·opustela zemlja kao u 30-godišnjoj vojni. PI
Iz ovoga izlazi dakle da ne zavisi od Briningove vlade već od mnogo drugih okolnosti i prilika: u Nemačkoj, kako će se razvijati prilike kod nje i koliko će važiti obećanje, koje daje jedna vlada zasnovana na kapitalističkom sistemu. | |
Nemačka je vlada odbijajući zahteve Francuske, izjavila, da ona smatra da je u stanju da iz sopstvenih sretstava iziđe iz ove krize. Da vidimo sada, kakvo je stanje nastupilo u međuvremenu i da li ona može da postigne taj cilj.
У. 13. јула немачка влада губи главу
Под притиском новчаног тржишта и банака немачка влада није имала могупности да чека на даљи развој догађаја, већ је приступила разним мерама, међ којима је банкарски моратсријум — најгере што је могла да уради. зиме је створена па“ вика и међ здравим делом немачке народне привреде, њиме је генералисан страх и дубоко укорењено неповерење према банкама.
До 13. јула Немачка је патила од претеране тражње за девизама и од парцијалног неповерења према појединим банкама. Свет је тражио марку или да за њу купи девизе — а то је важно у главном за пословни свгт — или да је извади из једне и пренесе у другу банку, Мераториум је створио треће, катастрофално стање: страх од несташице платежних сретстава. Може се мислити, да је у понедељак, 13 јула, велики број Немаца дошао у очајан псложај, да поред свог потраживања код
банке нема чиме да купи најпотребније ствари. Мо-'
раторијум је паралисао платежни промет. Сада је цео свет, који има ма какво потраживање од банке, понесен жељом, да га се докопа по свану цену. Сада су и најсолвентније банке постале непоуздане, јер не одговарају својим обавезама по сили мораторијума. Празни џепови у пркос потраживања од банке стверили су потребу за тезаурирањем, Сад свет више не бежи од марке, већ напротив тражи је грчевито и сакрива је дубоко и од самога себе, Ми, Србијанци знамо врло добро како изгледа дејство мораторијума, јер смо га преживели у почетну светскога рата. Главно је било доћи до новчаница а само они, који су их имали и сувише; куповали су злато,
У Немачкој влада страховита жеђ за новцем, односно новчаницом, пошто је она једино платежно сретство у земљи. Тезаурирање ствара дефлацију, т. |. скакање куповне снаге новчане јединице, Т0 значи, да цене морају и даље падати и да под режимом дефлације мора настати избацивање робе из руку по сваку цену да би се дошло до пара, Али девизни курсеви ако би пспустили, имали би тенденцију обарања вреднссти марке, 10 би било једно необично стање да вредност марке према роби скаче а према страним платежним сретствима опада. Тај диспаритет. куповне снаге на страни и У земљи једног истог новца не може се одржати дуго:; једно мора победити. .
Ако устраје дефлација онда ће да се одржи висока куповна снага марке и она ће, дејствовати "обарајући на девизне курсеве. То би била ампутација ногу и руку да би могла да живи и даље глава, У тренутку када пишемо ове редове — четвртак по подне — читамо у новинама „да је Немачка увела
текућем рачуну само 10% исплаћује се дневно а по чековима целе суме. Можемо мирно да тврдимо, да се то стање не може да одржи. Пре свега је питање како ће банке доћи до новша ради одговарања и тим делимичним обавезама, јер њихове касене готовине нису девољне ни за један дан а њихови дужници ће се изгсварати на моратсријум. С друге стране, више но сигурно, да ће при оваквом исплаћивању бити недсвољно новца у оптицају а прва је дужност државе да снабде народну привреду потребним сретствима за плаћање.
Делимичан је мсраторијум највећа бесмислица, он не разрешава од обавезе плаћања цео света затвара касе банака, које једине пружају народу платежна сретства. Много је логичнији тотални мораторијум, који замржњава цео кредитни саобра. ћај, а нов енонсмски живот почиње само за готово. Шта ће да ради Немац; који за време мораторијума мора да положи таксу на жалбу (иначе губи право) када му 10% са текућег рачуна не стиже за то.
Делимични мораторијум обуставиће ма Тасн сва плаћања, а на првом месту наднице. То је тотална анархија према којој је бољшевизам златно стање.
Основна идеја немачке владе је, да се народ умири за неколико дана, па да онда укине банкарски мораторијум, То је њезина највећа илузија. Како ће се умирити народ, који има депоновани новац и хартије од вредности код Рапаб-ђапке 7 Кака ће се умирити лице, које жели да прода хартије од вредности а берза је затворена 2 Па онда, цео пословни свгт који се гуши у роби, а продаја је потпуно стала под режимом дефлације, Ми смо дубока уверени, да немачке продавнице робе од 13 јуна зврје празне. Ко има пара да купи робу и коме је сада до куповине 7
Штекуланти са валутом покушали су да оживе црну берзу са валутама у Јасегзтавве, али без успеха, Сасвим природно, јер је марка разређена.
Али то на значи да влада може данас да суспендује банкарски мораториум. То би увукло све банке за два дана у банкротство. Томе треба додати све већи број незапослених услед учесталих падова без мораторијума. А дефлација и мораториум ће најгоре делсвати на јавне финансије. Државни су приходи сад већ гстово престали и држава неће бити у стању да плати чиновнике и општина да издржава незапослене. То, пан, значи анархију у Немаччој У најкраћем времену.
МЕ. Постоји ли ма какав излаз 7
Постоји пре свега један „који је до сада редовно употребљаван у сличним случајевима, то је инфлација, Помоћу ње ће држава доћи до потребних сретстава да одговори својим обавезама и да постане велики купац најразноврснијих производа. Помоћу инфлације банке ће доћи у положај да сдговоре свим својим обавезама, фабрике да плате раднихе и да се у опште створи тражња за свима врстама добара на тржишту. Инфлација може да оживи организам народне привреде.
И ми сматрамо да ће Немачка морати поћи тим путем. Из мораториума се иде у нормално стање само преко инфлације. | Процес инфлације нама је свима добро познат. Он омогућава одмах обилну тражњу за страним ва-
"од 16. о, м. делимичан мсраторијум за банке: по!лутама и девизама, то прогресивном брзином обара