Narodno blagostanje
25. јули 1931.
NOVČARSTVO.
— Narodna banka Kraljevine jugoslavije povisila je 20. o. m. eskontnu stopu od 6.5% па 7.5% a lombardnu od 8% па 9%. .
____ Ulozi kod vojvođanskih novčanih zavoda iznosili su krajem maja o .g. 1.402.89 miliona dinara; prema aprilu o. 2. manji su za 7.4 miliona. dinara. Upoređeno: sa majem 1930. godine, veći su za 80.3 miliona, što iedva odgovara 5% kapitaliziranju kamata. |
— Pančevačka kreditna banka d. d. u Pančevu, koja je ioš u maju o. g. obustavila plaćanja, Zatražila je 15. O. m. prinudno favnanje van stečaja, nudeći. 50% svojih obaveza bez kamata i troškova u roku od godine i po u tri rate. Pre [052 ponudila je poveriocima, da će uloge do 10.000 dinara isplatiti u punom iznosu a veće uloge, koji iznosi oko 12 miliona dinara sa 70—75%, bez kamate, za vreme od pet godina. Velik: ulagači na ovakav aranžman nisu mogli pristati i tražili su otva~– ranje stečaja, na šta je banka sudu podnela molbu za prinudno ravnanje.
__- Аустријска Народна банка повисила је дисконтпу стопу од 7% на 10%, пошто имају Рајхсбанка и мађарска Народна банка намеру да повисе дисконтну стопу од 10% Ha 15%.
__ Енглеска банка такође је повисила дисконтну стопу од 25% на 3.5%. |
— Румунска Народна банка и Министарство финансија предузели су мере за фузију трију банака: Тимисана у Темишвару, Бихореана и Викторија у Араду. Нова банка бе имати седиште у Араду, зваће се Банка Викторија (Е А. Арад са 100 мил. леја главнице. Народна банка преузима менични портфељ трију банака у износу од 235 мил. леја (79 мил. дин.). Овај износ се сматра као бескаматна позајмица на 10 година. После тог рока ће се утврдити камата, која ће бити врло ниска. Осим тога нова Банка Виктеорија добиће зајам од 150 мил. (50,3 мил. дин.). Генералним директором нове банке именован је Др. Јозеф Мајореско, досадањи генерални секретар Темишварске области.
JAVNE FINANSIJE
— Ministarstvo finansija je na pretstavku saveza fabrika šećera izdalo raspis svim finansijskim direkcijama, u kome traži iednak postupak kod oporezivanja naglasivši, da u pogledu skupnog poreza na poslovni promet melasa nije trošarinski predmet.
— Odelenje poreza Ministarstva finansija izdalo je naređenje, da svi obveznici skupnog poreza na poslovni promet, bilo akcionarska društva ili druge ustanove, obvezane ma javno роlaganje računa, industrijska preduzeća ili lizička lica, imaju bezuslovno plaćati porez tamo gde se promet obavlja. Oni koji imaju filiale na područiu druge poreske oblasti moraju taj porez plaćati odvojeno u svakom mestu: na promet centrale u mestu centrale, a na promet filiale u mestu gde se halaze. )
— И Аустрија намерава да са Кригером закључи већи зајам, а у замену би му дала монопол бензина и жижица. Прошлогодишња аустријска потрошња бензина _износила је 2,08 мил. хл., а петролеума 0,4 мил. хл. Целокупну домаћу потрошњу жижица покривају две фабрике из Граца и Линца. Ако буде закључен зајам са Кригером, оне ће се морати придружити његовом концерну. Једини услов аустријске владе биће да се овој трансакцији привуче Кредит Аншталт, којој би тако била осигурана већа зарада и олакшала отплата дуга држави.
7
— У Немачкој због презадужености падају масама под стечај пољопривредна газдинства и продају се буд за-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ — |
ОБАВЕШТАЈН
Стр ана 473
СЛУЖБА
што, само ако се нађе купац. Хипотекарне банке су преоп-
| терећене, па је хипотекарни кредит због тога врло слаб.
То је био повод да је Рентенбанккредитаншталт формирала једну организацију за куповање добара, која падну под стечај, и форсирање насељавања.
__ Чиле је објавило делимични мораториум за своје дугове иностранству. Почев од !. августа све дужне камате уплаћиваће у домаћој валути код своје новчаничне банке. Тиме су оштећени лондонски повериоци за 82.000 ф. ст. (22 мил. дин.), а њујоршки за око 008.000 дол. (51 мил.) Ова мера није дошла изненада. Истодобно воде се преговори о зајму од 20 мил. долара (1.120 мил. дин.) У Њујерку. |
__ Енглески и американски повериоци изјавили су се спремним да под извесним условима пролонгирају краткорочне кредите Маџарској. То је изазвало повољан утисак на тржишту капитала, јер је то знак да се повраћа поверење иностранства. Влада је ублажила своју уредбу :0 банкама и дозволила исплату улога испод 100 пенге (1000 дин.). Сваки имаоц визираног пасоша и возне карте има право da суму од 300 пенге (3000 дин.) у страној валути.
TRGOVINSKA POLITIKA . о
__ Aibanska viada je dekretirala da do dalje naredbe uvoz kukuruza ne podleži carini; na granici će se naplaćivati samo jedan zlatan franak. na 100 kgr. na ime takse za konsomaciju. |
— Uprava zagrebačkog zbora ima nameru, da na OVO'godišnjem jesenjem sajmu održi i izložbu domaće vune zajedno за aukcijom — rasprodajom —d kao što se to radi u ostalim proizvođačkim zemljama. Uprava polazi sa gledišta, da je prodaja vune potpuno neorganizovana, zbog čega naši seljaci ne mogu postići odgovarajuće cenč. Podvlači, da imamo u našoj
državi 10 miliona ovaca i da daje svaka ovca 2.5 kg vune 50dišnje, što čini godišnju proizvodnju od 25 miliona kg.
— У Италији је ударена царина и на смрзнуто месо у износу од 100 лира (300 дин.) од 100 кг.., док је царина на раж повишена од 16,5 на 36,5 лира (49,5 односно 109,5 дин.), а на брашно од ражи од 23,9 на 50,9 лира (71,7 односно 153 дин.) од товара.
— У Букурешту су започели маџарско-румунски трговински преговори.
— Италија и Аустрија закључиле су додатак трговинском уговору, којим се предвиђају исто тако као и у аустро-маџарском трг. уговору, извозни кредити, за олакшање међусобног промета, што у ствари није ништа друго HO субвенција. За олакшање извоза даваће се узајамне транспортне олакшице, о чему ће решавати специјални тарифски одбор, који ће у ту сврху бити основан.
— Потписан је трговински уговор између Немачке и Маџарске. Преференцијал за пшеницу, који је прва одобрила треба да прихвати и Европски одбор Друштва Народа, онда сн ступа на снагу.
KOMUNALNA POLITIKA
— Subotička opština, kojoj je prema agrarnoj relortmi oduzeto 14.102 jutra zemlje, primiće otštetu od oko 15 miliona dinara, koji će iznos biti upotrebljen za privredni · napredak varoši.
— Zagrebačka opština podigla je « toku poslednjih deset godina 121 zgradu za stanovanje, sa 1300 stanova, u kojima stanuje blizu 6000 lica. Koštaju 75 miliona dinara; od toga je izdano na račun redovnog budžeta i zajmova opštine kod zagrebačkih banaka oko 65 miliona, a 10 miliona primila je Opština od ministarstva socijalne politike kao 5% zajam za podi-