Narodno blagostanje
Страна 412-
pravnog O ба, on se samim fim nacionalizira i iZiadnačuje sa domaćim proizvodima u pravnom pogledu. Ali je ipak zato slobodno pojedincu, da za svoj račun kao kupac razlikuje domaće od stranih proizvoda, i prve pretpostavlja poslednjim. Ali to nije tako lako. U svakoj zemlji postoje strani proizvodi koji su jettiniji i bolji od domaćih. Pridobiti čoveka za ovakav
postupak nije laka stvar. Ali je slobodno da se agituje za do-
maće proizvode.
Kakvim će sretsivima da se agituje, stvar je ukusa. Ali je neukusno i nespretno agitiranje opasnošću po otadžbinu usled potrošnje stranih proizvoda. Poslednje već zbog toga, što danas celokupna nauka stoji na еф и да шеђа да зе troši što jeltiinija roba bez obzira na poreklo.
Ali |e elementarni propis morala da onaj koji poziva na potrošnju domaćih proizvoda pre svega sam praktikuje tu, inače u ekonomskom smislu problematičnu, vrlinu. U protivnom to je cinizam. Evo kako u tom pogleau stoje priređivači zbora.
U 1930. godini uvezla je naša država:
91.0. milion dinara 106.5 miliona dinara
sirovih koža za suvih koža za
197.5 miliona dinara 405 попа шпага 51.0 milion dinara
svega za prerađene kože za kožne obuće za
Ко troši prerađenu kožu za 40.5 miliona din.?
Uvoze je trgovci, a froše je papučari, obućari i tabrikanti
obuće. %
Ко troši 106.5 miliona dinara suve kože?
Opančari i drugi proizvođači obuće.
Ko troši 91 milion dinara sirove kože?
Industrijalci kože.
Naša otadžbina daje dakle 51 milion dinara za obuću, ali zato daje 40.5 miliona dinara za prerađenu kožu, od koje se radi obućarska roba, i skoro 200 iiliona. dinara daje za najobičпи sićovi i suvu kožu koje HW našoj zemlji ima i saviše.
Mad bi se potrošači umeli organizovati, a bez toga se ne može provesti razumna ekonomska politika, — onda bi se moSao očekivati zbor, na kome bi bili pozvani organizatori zbora za „kult domaćih proizvoda” da prvo sami počnu da troše domaće proizvode, pa tek onda da popuju drugome.
После дугих преговора склопили смо трговински угсвор са Аустријом, другим највећим купцем наше робе. Уговор је ступио на снагу одмах 19. ов. мес.
Стари уговор је отказала Аустрија, после небројених промена и додатака, ради повећања царинске заштите своје пољопривреде. још пре неколико месеца ми смо у чланку „Наш трговинско-политички положај“ указали на опасност, коју за наш извоз претставља јачање аграрног протекционизма у Аустрији.
Наш трговински
са Аустријом
уговор
НЕ
~
Најинтересантнији је у новом уговору преференцијал за пшеницу. Ми имамо право да увеземо годишње 5000 вагода пшенице уз дарину од 6.80 златних круна, и то је код нас забележено као велики успех. Могућност одржавања из-
НАРОДНО БЛАРОСТАЊЕ –
Бр. 30
воза пшенице на прошлогодишњој висини успркос затварању свих наших вањских тржишта изазвала је радост код нас. Нажалост, добивање преференцијала и контингента не значи истодобно И сигурну продају. Аустрија се није обавезала на безусловну куповину датог нам контингента. Осим тога и сам преференцијал није сигуран, јер ступа на снагу само, ако га одобре остале заинтересоване државе,
Не треба заборавити, да је Мађарска добила далеко већи контингент уз многе повољније услове, који се дају само нагађати, јер су стипулирани у поверљивом спора-=
уму. Тиме је она, може се рећи, монополисала аустријско
тржиште пшенице за цео свој вишак производње. Ми, и остале државе можемо извозити шшеницу и брашно у Аустрију тек онда, кад је Мађарска искористила свој контингент. У осталом ми плаћамо по новом уговору царину. од 6,80 златних круна, т. ј. троструко више но у старом уговору.
Ову концесију је наша делегација морала скупо да плати, дајући уступке код артикала, као што су свиње, рогата марва, живина, јаја и маст, који претстављају најважнији део нашег извоза у Аустрију. Док наш извоз пшенице прошле године чини свега 7,5% целог извоза у Аустрију, износи онај мало пре споменутих артикала више од 38%.
За свиње смо добили контингент од 21 .000 уз царину од 18 златних круна. Прошлогодишњи наш извоз износио је округло 200.000 комада. До сада су се свиње тежине. преко 110 кг. могле слободно увозити. Сада је та граница подигнута на 150 кг., што практички значи искључење слободног увоза. Изузетак је учињен код мангулица-расе, где је преко тежине од 125 кг. слободан увоз. Аутономна царина на свиње износи 45 златних круна. За рогату марзу дебили смо право да увеземо 50% прошлогодиињег извоза уз царину од 9 зл. круна, а аутономна царина износи 30 зл. круна. Царина на јаја износи 20, а на живину 8 зл. круна.
Ми дакле нећемо моћи извести ни 50% прошлогодишњег извоза наших најважнијих артикала уз старе царинске ставове. А нове царине су егзорбитантне.
Не треба изгубити из вида да ће исти повлашћени царински став за свиње од 18 зл. круна уживати и државе као Пољска и др. али чији су контингенти много већи од нашега. Тако н. пр. пољски контингент износи 2.500 ком. недељно.
Слободан увоз хмеља, на који се досада плаћала царина од 20 круна, не значи за нас много. Прошле године је извезено свега за 4,1 мил. динара. Царине на воће остале су на старој висини, Слаба је утеха повећање индустријских царина код нас, јер ће се због неповољних прилика у Аустрији сигурно њен индустријски извоз пре смањити но повећати.
Последњих година је трговина између нас и Аустрије знатно ослабила. Наш извоз је опао од 2,3 милијарде год. 1924. на 1,2 дин. год. 1930. А сигурно је да се пад неће зауставити. Скоро све концесије, уживамо ми у Аустрији, уживају и друге аграрне државе, док неке од њих имају велике повластице, које ми немамо као н. пр. Маџарска. „Наје | Фраје пресе“ пише отворено да се судећи по новим уговорима аустријски увоз преокренуо у корист Маџарске.
У хотелу „Сплендид“ собе су врло чисте; свака соба има топлу и хладну текућу воду и централно грејање, У хотелу „Сплендид“ цене су врло умерене: соба са ! креветом од дин, 40—70, соба са 2 кревета од д. 60—100
ХОТЕЛ
[ЛЕНД
БЕОГРА Д
Ко' само једанпут одседне у хотел „Сплендид“ увек ће после одседати у њега, јер се у њему има највећа удобност и налази се у центру вароши. спроћу Двора, ПЕЊЕ (раније Дворска) улица бр. 5. — Телефон 29-44
Д“