Narodno blagostanje

Страна 476

8. Бајкић

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ —

СИТУАЦИЈА

| Прилике у Немачкој под режимом бруталне дефлације.

Кад је 13 т. м. у јутру Данатбанка обуставила плаћања и народ појурио на касе свих осталих банака Немачка је влада без дугог размишљања увела тоталан банкарски мораториум за 14 и 15 т. м. Она је на тај начин силом спречила две незгодне појаве, прво навалу на банке због чега би више њих вероватно следовале примеру Данатбанке и друго депресијацију марке. Може се рећи да страх од инфлације и депресијације марке доминира целокупном финансиском и економском политиком Немачке од 13 јула до данас. Марка је могла бити спасена и без банкарског мораторијума; за то је било довољна мера која је у исто вреMC уведена у пракси на име рестрикције кредита код банке и обустава.давања девиза. Рајхсбанк је приступила најбруталнијим мерама које се никад до данас нису нашле заједно у одбрану вредности домаће валуте. Рајхсбанк је подигла каматну стопу за есконт од 7 на 10% а ломбард од 8 на 15%. Истовремено може се рећи да је Рајхсбанк потпуно обуставила давање кредита. Минималан је износ меница који се њој уручује на реесконт и то вероватно само у случају где банке које имају сада обавезу да исплаћују нешто од својих дуговања имају потребу за новцем. Рајхсбанк је у тој мери приступила генералном рестрингирању кредита да се може рећи да су сви кредити суспендовани. Банкарским мораториумом с једне и бруталним повишењем каматне стопе Рајхсбанке с друге стране успело је да се сачува марка од депресијације и сачувају здраве и сумњиве банке од пада. Али је потпуно парализирана народна привреда. Тек кад се увео мораториум увидело се оно што смо ми предвидели у прошлом броју у чланку „Ситуација“. Неповерење према банкама и колебање валуте су врло непријатне појаве, али се брзо лече. Али 13. јула маса подузећа није било у стању да продужи свој посао због немања пара. Због тога се увидело да се банкарски мораториум мора што пре укидати. Одлучено је да се 16, 17 и 18 заВоде делимично исплаћивање и то само за наднице, плате, порезе, таксе, помоћи и тд. Може се мислити какав је хаос у банкама, где се хиљадама пријава за исплату има да испита, да ли одговара законским прописима. По обичним улозима се исплаћује свега 20 марака а по текућим рачунима 5%. Шта да ради човек са 20 марака од 16 до 22 јула 20 јула је још јаче ублажен банкарски мораториум, повећане су суме које се имају исплаћивати, омогућен је жиро саобраћај између појединих банака, али је све то далеко од тога да снабде народну привреду потребним сретствима. Ми смо у. прошлом броју предвидели да ће мере које је предузела Немачка да изазову нечувену оскудицу новца. То потврђује „Франкфуртер Цајтунг“ од 21 јула велећи да се једне стране Рајхсбанка устеже да пусти новац у оптицај, а с друге стране појединци тезаурирају. По себи се разуме да је то морало зауставити трговину и производњу. -

Много се дискутује о томе, да ли је имало смисла повећати каматну стопу на 10% и тиме учинити кредит прескупим. Приватне банке су одмах подигле кредитну камату, на 13% а дебетну на 8 и 9%, (услед чега је повећана маржа између кредитног и дебетног каматњака на штету произесђача и штедиша). Још је проблематичније повећање ломбардног каматњака на 15%. То значи да ломбард у приватном саобраћају кошта преко 20%. А ломбард у Немач-

кој има друго значење него код нас. Тамо је велики део наЦионалне штедње депонован у штедионицама, које имају законом ограничен круг. послова, Своја ·сретства могу оне уложити у хипотеке и хартије од вредности. По најновијој уредби и штедионице су дужне да исплаћују један мали део улога; међутим оне то не могу другојаче урадити него залажући хартије од вредности, које чине најмање једну трећину њиховог портфеља. Продати их не могу пошто берзе не раде. Морају их ломбардирати. Оне међутим вуку на хартије од вредности 5—8%, а плаћају 15% камате. И што је најгоре, питање је да ли ће Рајхсбанк да прими одговарајуће количине у ломбард. Ако Рајхсбанк и ту буде вршила рестрикцију, онда ће она довести у немогућност штедионице да врше. обавезу према улагачу онако како је предвиђено најновијом уредбом. |

На све протесте од стране јавности Рајхсбанк одговара да се имају приморати Немци да своја потраживања на страни врате и сакривене марке пусте у оптицај. То ће да постигне висока каматна стопа и рестрикција кредита;

Међутим, тешко да је много капитала избегло из земље која пати од оскудице капитала и која је сама повукла са стране 7—9 милијарди марака краткорочног капитала уз огромну каматну стопу. Не може једна држава истовремено да зајми и даје зајам иностранству.

А. најнеурачунљивија је мера којом је сваки. дужан де пријави Рајхсбанци своја потраживања у страној валути, у противном се угрожава казном од 10 година робије. Такве су мере већ подузимане од стране Немачке пре 8 година, али без успеха. Ко пребаци један већи део свог имања или цело имање на страну, тај ће у крајњем случају напустити земљу и трошити свој новац на страни место у земљи. А што је најглавније, апсурд је и помислити, да се имовина на страни у опште може да контролише.

, Целокупна стручна страна штампа од краја прошле и почетка ове недеље слаже се потпуно са гледиштем које смо ми изнели средином прошле недеље. Директор. банке M. професор Др. Хан, чувен са своје економске теорије о кредиту, професор Најсер и т. д., сви су формулисали проблем Као ми т. ј. да је Немачка при избору између народне приувреде и валуте изабрала последње. Др. Хан то одобрава тврдећи да по потреби треба подићи каматну стоку и на 30%. Али се сви стручњаци слажу у томе, да је велика погрешка била мораторијум. Немачка влада није била ни најмање спремна за догађаје од 13. јула. Прво је била успавана оптимизмом заједно са Рајхсбанком, да ће добити кредит у валути, па кад се д-р Лутер вратио са негативним резулта» том, она је изгубила главу. Преузела је гарантију за оба» везе Данатбанке, верујући да ће то бити довољно да умири публику и ако ова затвара шалтере. А кад је народ извршио јуриш на остале банке, онда је влада у очајању објал вила банкарски мораторијум. У место тога требало је да мобилизира потребна сретства да би Данатбанка могла од» говорити својим обавезама у земљи и тиме спречи да се по: јави паника међу домаћим повериоцима немачког банкар» ства. За стране повериоце могао би се увести мораториум виа факти, без ларме. Уводећи мораториум влада је поред кредитне кризе створила и кризу новца. Због тога се жури да што пре побегне из њега. Мораторијумом су најликвиднија подузећа постала најнеликвиднијим, јер су најликвиднија она која имају новац код банака. Помоћу мораторијума дошло се до тога стања да су појединци код једних ба-