Narodno blagostanje

Страна 468

jaču kupovnu snagu i gde bi sa čisto poslovne tačke gledišta trebalo prvenstveno dići fabriku. Ali kako Batu

neinteresiraju carinske pregrade i kako je za njega je-| dino pitanje proširenje postojećege preduzeća, ali ne tj

Zlinu i okolini, već u inostranstvu, da bi došao bliže potrošačima, to je direkcija Bate našla da bi }ugosla= vija bila najzgodnija zemlja za podizanje jedne fabrike, kod koje bi bilo glavno ekspedicija robe na bliži i dalji istok, gde već postoje prodavnice. U Indiji održava on. 400 prodavnica, a misli da ih podigne u majkraćem vremenu na 4.000.

Ta namera Bate a. d. Zlin, bila jie predmet oštre kritike na zboru obućara, papučara, opančara i ostalih lica zainteresovanih u kožnoj „branži”. Referent po pitanju Batine fabrike bio je g. Josip Frid. Evo nekoliko cvetića iz tog njegovog releralta:

„Bata tvrdi, da će se njegovim radom povećali narodno. blagostanje, kao da su stranci Veće patriote od naših građana. Bata је uvideo da opanak nije zdrav i da |e potreban naročiti model obuće za jugoslovenskog seljaka. Mi smo odavna siti kulturtregera, koji nam se silom nameću. Ja bi im samo rekao ono narodno: Putuj, igumane, ne brini se za manastir! (pravoslavni?)

| Избор измеђ чехословачког и југословенског | „рате“.

Из новина не видимо, какве је мере препоручивао г. Фрид за извођење тога, југословенског националнот бојкота индустријалца, Бате. Пошто Бата за данас продаје у Југославији чехоловачке производе, то би се поставило питање царина. Али изтледа, да је г. Фрид, произвођач дечје обуће, на, којој је највећа парина у Југославији, мудро избегао ту тему. Може се погодити зашто. Према подацима. којима ми располажемо, од 8 европских држава, и то: Југославије, Француске, Немачке, Белгије, Пољске, Швајцарске, Холандије и Сев. Американских Држава, највећу парину на обућу има Југославија. На, кожну обућу варира ова између 40 и 78 дин. по пару. Очигледно је да се царина више не може да подиже, То не би било могућно ни из другог једног разлога: због отпора Чехословачке. А данас кад стојимо пред ревизијом трговинских уговора са Италијом и Немачком, Чехословачка добија неизбежно све већи значај за наш извоз.

Значи да немамо могућности да спречимо увоз производа Бата, другим речима немамо могућности да- му довикнемо да путује у манастир. А шта то значи. Бата је у 1980. год., од укупног увоза ових врсти обуће од округло 100 мил. дин. увевао сам 68 мил. дин. Он је тукао све своје конкуренте ваз земље, он прескаче огромне царинске препоне без предаха. Колико је нама познато, он продаје ту своју робу преко 200 својих продавница у Југославији. То је подвиг чехословачког Бате. Сад се он нуди да, пређе у југословенско економско поданство. Он нас ставља пред алтернативу да бирамо између чехословачког и југословенског производа. Мине сумњамо у то, да они, који осећају Батину конкуренцију, више воле чехословачког Бату, јер је његова конкуренција везана с царинским препонама, али нам наш национални интерес императивно налаже да оптирамо за југословенску Батину ципелу. 'По је у осталом потпуно у складу са, револудијом збора, „за, подизање култа домаћих производа , чији је главни референт г. Алберт Фирт за-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__Бр. 30

вршио свој товор узвиком : „Ми морамо своје коже сами прерађивати и од њих правити ципеле“.

___ То жели Бата а. д., намеравајући да подигне фабрику. = | |

Узтред буди речено ми прелазимо преко правног питања, да ли постоји у опште могућност да, се „Бати. забрани подизање фабрике обуће, јер циљ овоме чланку није пледоаје у конкретном случају, већ третирање једног конкретнот питања, у светлости начела економске политике.

У Интерес појединаца и целог народа..

· Пре мното деценија индустријализација ометана. је с повивом на интерес занатлија. Збор се тим | аргументом није послужио, он није указивао на интерес обућара као специјално угрожен. To је сасвим разумљиво. Индустријализација је трограм свију наших влада а нарочито данашње. У говору који је одржао г. др. 8. Маринковић у JReHeBH Kaзао је он да индустриска, производња рентира четири пута, боље од аграрне, и да се царинске заштите морају да одрже код нас ради што бржег подивања индустрије. Г. Ј. Деметровић, приликом потписа тртовинског уговора са Чехословачком у својству Министра трговине изјавио је новинарима, да влада сматра индустријализацију као једини сигуран излаз из аграрне кризе.

У осталом ако би индустрија обуће морала да упропасти обућарски занат, онда би то требао да буде одавно свршен чин. У Југославији постоје данас 8—9 фабрика обућа (Бостон, Петовија, А. Јакил а. д., Комере д. д., Карл Полак д. д., Врањска фабрика обућа, Загребачка творница ципела, Пеко у Тржићу и Т. Д.).

Не ради се, дакле, овде о интересу великог броја занатлија не само због тога што индустриска производња не убија занатску код обуће, већ нарочито због тота, што је то питање решено у корист индустрије пре много година. Ооцијално-економски „Батина“ фабрика обуће била би само девета у 8е. мљи. То би била само квантитативна, али не и квалитативна промена економске структуре наше земље.

Свакако да би се тиме појавио нов конкурент постојећим фабрикама, али са социјалне тачке гледишта, то је само пожељно, Не постоји народ BOOT индустрије, већ индустрија збот народа. Све и кад би смо имали право да оспоримо етаблисман у на шој земљи поданику државе са којом смо у уговорним и пријатељским односима, ни на памет нам не би могло пасти да ометамо намере Томаша Бате према Југославији због постојећих индустријалаца. На свима прометним местима наших већих градова падају у очи продавнице „Бостон . Зашто се Бостон боји Злина. У осталом ми нећемо имати суза за Бостон ако га удави Злин, јер значи да.он није Бостон, већ је само то име узео, пошто је Бостон синоним јефтине и добре обуће. |

· Г. Фрид вели, да је врло проблематично да, је Бата да подигне народно благостање, пошто он каб странац не може бити већи патриота од нас. Горња реченица нам показује довољно у којој се мери злоупотребљавају код нас израви патриота и патриотизам. Патриотивам је етичка категорија, а производња економска. Сељак, занатлија, индустрија“ лац, тртовац и т. д., ради да заради. Ту нема ничег