Narodno blagostanje

1 август 1931.

БЛАГОСТАЊЕ Страна 495

НАРОДНО

последица рестрикције кредита и дефлације, већ и морато. риума. Ако би: се укинуо мораториум, онда би се могла продавати потраживања код банака, што у ствари и јесте девиза. Онда би понуда била обилнија. Овако се на страни _може трговати само ефективним новцем, а њега, наравно, нема много. Са приватне стране извештени смо да је велики · одлив наших новчаница у Мађарску. Вели се да Мађари радо примају наше новчанице за наплату својих разноврсних потраживања у Југославији и да их врло радо тезаурирају. Овде имамо дакле случај тражње стране валуте не _због депресијације домаће, већ због њене реткости. Лако је могућно, ако мораториум потраје дуже, да ће наша новчаница постати сретством плаћања, поред пенге. Уосталом по· следње стање Мађарске Народне банке показује повећање · оптицаја и портфеља за преко 70 милиона пенге (700 мил. динара), што значи да је банка почела да прима у реесконт менице. Ако продужи, онда ће мораториум бити сношљивеји, али „тиме настаје опасност инфлације. Иначе, пошто се у Мађарској још не мисли на укидање мораториума, то

сматрамо, да је уклањање штетних последица његових, кад дође време његове ликвидације, проблем тежи, но што је квадратура круга. Мораториум одржава на ногама и она подузећа, која су била већ склона паду, или која су у међувремену ослабила. Све ће то да избије на површину за неколико дана по укидању мораториума.

Преговори о мађарском државном зајму од 1 мил. фунти стерлинга теку врло повољно. Изгледа да су и Французи вољни да приме 40%, тако да Мађари преговарају сада са Енглезима, Американцима, Холандезима и Швајнардима. Само се нама чини, да тај зајам може знатно појачати девизни сток Народне банке, али је неспособан да помогне да се ликвидира мораториум без поремећаја. Управа берзе покушала је да придобије берзијанце да одрже једну седвицу само с промпт закључцима, да би се могао да утврди курс ангажмана ултимо јула, али су берзијанци то одбили, Оптицај мађарске Народне банке износи 418 мил. пенге, а златни девизни сток 136,8 милиона.

КОЊУНКТУРА

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 22. JULA 1931. Ni u trećoj nedelji |ula meseca nema važnijih DfOmena ti stanju Narodne banke. Juli je ferialni mesec,

У милионима динара

НЕ а ——:zmZ—<--:a—Z==—=—>== пе e ir - 31 XII | 31. XIL| 8, VII | 15. VIL 22. VII AKTH BA 1929 1930 1931 1931 1931 Подлога :

зл. у касама и на стр.||1168.4 1202.4 1542.1 1542.8 1543,1

новч. у страној монети 5.9 68 0.6

девизе . . . . . .1759.2 6319) 5447) 494.1) 519.3

Укупно „|2927,6) 1834.4! 2092,7| 2044.4 2063.1 Девизе које не улазе у подлогу · |. _ -. 114,6) 1146) 115.9 Кован повац:

у никлу . · . . 29.1| - 29.2) 29.2 Демонетизирано сребро . 339 33.9. 33,9 Зајмови;

на менице. . . . _ .|1281.5 14337 1300.2) 1294.0| 1357.0

на хартије од вредн. . 2301! 203,4 2060) 194,9 194.8

5 Укупно 1517.6) 1637,1| 1506 2) 1488.9) 1551.8 Хартије од вредности . 274 274) 21.4 Ранији аванси Држави . 4153,0) 4020,1! 1825,3) 1825,3|1.824.3 Привремени аванси Глав.

"Држ. Благајни . . · 100.0) 100.0/ 109,0 Вредности рез. фонда . 90.6 90.6) 90.6 Вредности ост. фондова 41) 41 42 Непокретности, завод за

„израду новч. и намештај 137.6) 137.1| 137.9 Разна актива . . · . 20.3 31.441 31,4

ПАСИВА Капитал. . | 1800) 1800/ 180,0 Резервни фонд . ... 971) 971) 97% Остали фондови ,... 41 41 41 Новчанице у оптицају 5817.9) 5396.514798.9| 4690.5| 4722.6 Обавезе по виђењу: : |

потраживање Државе . 99,6 59.3 136.17 114.8 96.5

жиро-рачуни . .||1250.0) 667.2) 470.8) 472.8! 482,8

Разни рачуни. . . -|| 1008) 1056) 95.7 78 1557

Укупно 1510,4! 9221 703,3! 666.4! 713.1 Обавезе са роком . 153,7/ 236.9 237.0 Разна пасива. . . . 543: 529 55.2 Оптицај и обав. по виђ.7328.3 6318.6)5 502.2)5.357.0)5.535.5 "Укупно покриће у'/). 39.95 29.50) 38,03 38.18| 37.95 Покриће у злату у +. 28.02! 28.79! 28.35

u kome poslovi stagniraju, što se oseća i na statusu Na· rodne batike. .

Prilikom analize poslednjeg stanja mi smo predvideli, da će se u ovoj nedelji povećati metalni i devizni stok, zbog povećanih ponuda privatne robe; do toga je stvarno i došlo. Devizni stok je porastao za 23.55 miliona na 519.34 miliona, Zlato je povećano za 370 hiljada, a pošto su novčanice u stranoj mofeti 'smanjene za 6.17 miliona dinara, to ie per saldo podloga povećana za 17.75 miliona dinara. Naš zagrebački berzanski izvestilac nas uverava, da je njegova informacija tačna, naime, da 'uvećani priliv deviza potiče od povučenih kredita sa strane a ne od povičenih potraživanja, kao što je to tvrdio naš beogradski berzanski saradnik. Ali kako jednome i drugome nedostaju 'konkretni podaci, to je ova diskusija morala ostati besplodna. Nije isključeno, da je pretpostavka našeg zagrebačkog izvestioca pravilna. Naši novčani zavodi imaju uticajnih akcionira na strani i lako je mogućno, da su banke mobilizirale svoje kredite zbog jeseme izvozne kampanje a i drugih potreba. __

Iznenađujuće velik je porast meničnih kredita za čitavih 62,96 miliona na 1357.0 miliona — što će teško biti u skladu sa politikom restrikcije kredita, koju vodi Narodna banka. To će biti krediti dati žitatfskim ftrgovcima. Lombardni portfeli je smanjen za 70 hiljada na 194.84 miliona, a uktipni zajmovi iznose 1551.85 miliona dinara.

Sve promene u aktivi Narodne banke povećale su opticaj novčanica za 82.21 milion dinara; ali pošto sti istovremeno porasle i bančine obaveze po viđenju, to је oplicaX novčanica povećan per saldo za svega 32.16 miliona na 4722.67 miliona dinara. Ukupno, obaveze po viđenju st porasle za 46.65 miliotia dinara na 713.15 miliona, i to: potraživanje državno je smanjeno za 18.36 miliona dinara na 96.53 miliona; žiro-računi su porasli

| za 10 miliona na 482.88 miliona dinara. Najveći porast

pokazuje zbir pozicija „razni računi” tu visini od 55 miliona na 133.73 miliona dinara. |

Interesantno je napomenuti, da je stari državii dug, koji je 28. juna bio utvrđen na 1825 miliona dinara, a ovoj nedelji smanjen za jedan milion.

Sve obaveze po viđenju, zajedno sa opticajem iznose 5435.8 miliona a ukupno pokriće iznosi 37.95%, prema 38.18% u prošlome stanju.