Narodno blagostanje

I. Analiza događaja u Nemačkoj u oči moratotijuma.

1 ако „opsadno stanje” na novčanom tržištu, StvVOreno. u Nemačkoj 13. jula t. g. još nije likvidirano, i ako se [05 ne zna, kakve će prilike vladati na njemu, kad se ono bude potpuno: vratilo slobodi, koja je na pragu ovih dana, ipak se sad već mogu da utvrde glavne linije razvića događaja na novčanom tržištu u Nemačkoj za poslednjih mesec i po dana.i dobre i rđave strane mera, koje su preduzimane kad je izbila panika. Da bi analiza bila što jasnija i zaključak što ЗАИР potrebno

· је da se ponove premise. -

“Treba razlikovati krizu od panike. Kriza je cko·nomska kategorija, a panika psihološka. Pod prvim se razume pogoršanje u toku jednog procesa, koje se može završiti katastrofom ili oporavljenjem. Sa gledišta pojma krize može зе гес! да је nemačko novčarstvo ušlo u krizu već početkom juna ove godine. Ovih dana su ob{avljena stanja nemačkog. bankarstva krajem juha. Kako velike nemačke banke objavljuju mesecno svoja stanja, to se upoređenjem majskoga i |unskoga stanja mogu da vide promene, koje su se dogodile u toku meseca juna. Mi ćemo se zadržati na najvažnijoj promeni, koja stoji u neposrednoj vezi sa docnijim događajima, i koja se može nazvati nervom krize nemačkog: novčar– stva u julu. Poverioci, koji su iznosili krajem meseca maja kod velikih banaka 10,4 milijarde maraka, pali su za mesec dana, do kraja iuna na 9,27 milijardi, odnosno za 1118 miliona maraka. Skoro 10%. Kako u mesečnim stanjima nisu odvojeno iskazani strani i domaći poverioci, to je nemogućno na prvi pogled utvrфин, Која se vrsta potraživania smanjila. Ima pouzdanih znakova, da je gotovo ceo iznos isplaćen poveriocima u stranoj valuti. Tako se menični portfelj smanjio · za skoro 600 miliona maraka, a istovremeno se porttfelj Rajhsbanke, koja prima na reeskont prvenstveno menice velikih banaka, povećao za istu sumu. Zatim su se povećali sopstveni akcepti za 235 miliona maraka. Tih akcepata ima dve vrste: jedni su dokumentovani; oni obično idu u inostranstvo na eskont, a drugi su Čisto finansiski i idu na reeskont kod Raihsbanke. Očigledno је dakle da su već u toku juna velike nemačke banke ·isplatile preko milijarđu maraka dugovanja na strani. Ta ukupna suma od 1118 miliona maraka isplaćenih poverilaca u toku |una meseca nije ravnomerno podeljena među sve banke. Tako su D. D. banka i Komercbanka isplatile 8% svojih poverilaca, Drezdner- bank

11%, a Danatbanka 17%.

Prema svemu ovome može. sc. tvrditi, da se proces odliva stranih sretstava, a naročito poverilaca, morao znatno. pojačati u početku jula, specilalno pod utiskom 'teškoća pregovora oko Huverovog plana.

Prvih dana meseca juna Rajhsbanka i vlada su već znale da je odliv poverilaca kod Drezdnerbank i Danatbank neobično veliki i da će to stanje, ako potraje, dovesti obe banke u teškoće. Čak su se u nemačkoj

·dnčynoj štampi još 3. juna pronosili slični glasovi, a u

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

BANKARSKI MORATORIJUM

— Kakve se lekcije mogu izvući iz poslednjih dogadjaja u Nemačkoj i Madžarskoj

Crpama 481.

А:

једпот Dejlihskofn listu čak je izričito spomenuta Папе 10

Na kraju prve nedelje jula meseca. vlada: i Е banka stu znale da Dot nije u stanju da 0450vori obavezama onako, Како su. one bile otkazane. РЕtanje Рапафапке bilo je već stavljeno na dnevni. red i postalo predmetom brige državnih vlasti. Vlada i -pretsednik Rajhsbanke Dr. TLuter, koji je u ovim momćčjitima mnogo podbacio, smatrali si da će. nov kredit u stranoj valuti omogućiti da se Danatbanci stave _рдtrebna sretstva na raspoloženje. Ne treba gubiti iz vida da je i Rajhsbanka bila u dosta teškom polozaju, ier je u toku juna smanjen njen devizni stok za 1400 топа maraka, što je sasvim objašnjivo. S obzirom. na. ranije pomenutu činjenicu, da je 1118 miliona maraka” poverilaca isplaćeno u glavnom u stranoj valuti. ·U nedelju 12. juna vratio se Dr. Luter sa svoga аего- argonautskog puta bez uspeha, a 13. juna ujutro Danatbanka je, u saglasnosti sa oba pomenuta faktora, zatvorila 5ЗаПеге, Tu je vlada pogrešila, jer је dopustila da banka zatvori šaltere uz izjavu, da država garantuje za njezine obaveze. Pred brutalnom činjenicom zatvaranja šaltera

j platonska izjava vlade da garantuje za obaveze bah-

čine morala je ostati bez dejstva. Zatvaranje šalteta Danatbanke imalo je za posledicu da se 13. pre podne pojavio ren i na sve ostale banke u Berlinu: 'uU tome momentu vlada zaključuje bankarski moratorijumy, |B | hermetičko zatvaranje šaltera za 14. i 15. juli.

IJ. Razorno dejstvo moratori{uma. ·

Pre no što pređemo na dalju analizu događaja, рог trebno je pre svega da preciziramo pojmove... Treba dobro razlikovati krizu kredita od krize kapitala. Kod nas su se ta dva pojma stalno brkala. Za vreme дећастопе krize god. 1923. do 1925., skupoća kamatne stope (koja se godinu i po dana održavala na 24 do, 30%),

„obeležavana je krizom 'kredita. To je bila u stvari kriza

kapitala. Kredit ie pre svega poverenje. Može usled krize poverenia da dođe do krize kredita. To je najčešći 1 Kriza kapitala je pak čisto ekonomska po|ava. Ona je rezultat oskudice na tržištu kapitala, ona je znak poskupljenja robe „kapital”. Kriza kredita odnosno kriza poveren|a- pojavljuje se ua dvama oblicima kao i groznica: potajno i esplozivno. Eksplozivna kriza kredita u masi naziva se panikom. Panika je O ševno stanje kod mase, Које 5е пе ројауије зато u oblasti ЕНИ. već i u svima drugim odnosima ČOмека 0 spolinjem svetu. Iz iskustva se zna.da ·je 0 prolazno duševno. stanje. koje traje nekoliko sati, ali nikad duže od nekoliko dana. Iz panike se dolazi u umirenje, bilo da je strah bio neosnovan, bilo. da se ostvarilo ono, čega se masa plašila. -:

Panika u vidu nepoverenja prema bankama ije strahovita pojava. Panično пероџегепје prema ban-

kama znači slom jednoga od stubova kapitalističkog · sistema. Znači uništenje kredita, na kome počiva celo-