Narodno blagostanje
Страна 486
Д-р Борис Ишболди H,
научни сарадник руске секције Универзитета у Паризу“)
извоз ДР!
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
_______.Бв 1
%
ЈЕТА ИЗ СОВЈЕТСКЕ РУСИЈЕ
__— Подаци о условима производње и поглед у будућност —
· Извоз дрвета, из Совјетске Русије није угровио семо Балтичке државе. И Југославија. је осетила јеку конкуренцију руског дрвета на обалама, Средоземнога мора, нарочито Јужне Француске. Конкуренција совјетске индустрије дрвета угрозила, је положај југословенске у тој мери, да је од прилике 40%. југословенских стругара морало да обустави рад. Према томе нема изгледа. на побољшање извоза дрвета погођених држава, дотод. Русија буде форсирала, свој извоз дрвета под сваку цену. А по њезином петогодишњем плану мора, она до 1983. године да учетворостручи свој извоз дрвета без обзира на пад цена, на, светском тржишту. Намерава, се да, се у кампањи 1982/88 учине способним за извоз 32% свију шума у Русији (а то је од прилике 193 мил. хектара). За то се има да изда милијарда рубаља. У последњој кампањи скочио је извоз сировог дрвета, за 69%, а, по вредности само за 41%; извоз прерађевина, за, 40%, а, вредност за 22%. Тако је извоз дрвета ступио на, чело целокупног руског извоза, надмашивши и извоз нафте. На тај начин је поред пшенице, нафте, крвна и велено злато (дрво) постало једно од најважнијих средстава, за набавку девиза. | Тај форсирани извоз дрвета из Русије није здрава појава; нити је рентабилна, нити одговара стању шума, способних за, извоз у европској Русији. Пре рата, је руски извоз био врло скроман. У 1913 тодини је 23 милиона кубика дрвенога материјала иввезено, од чега пада 17 милиона, на Западне провинције, које су данас одвојене од Русије. За време рата, и револуције није ништа, иввежено. Тек од 1922. године почео се лагано развијати извоз дрвета, и још 1928 године износио је само 20% целокупног европског извоза, дрвета. Тек последње две тодине скочио је извоз и ако су цене натло падале. Садашњи иввоз дрвета, је за 45% већи но пре рата. Совјетска, Русија је чак Ентлеској излиферовала, 800.000. „стандарда“ 1930 тодине на рачун традиционалног увова из Шведске и Финске. Нарочито је велико повећање извова дрвета, за производњу хартије, и ако су цене за годину дана, пале за пуних 30%.
То форсирање извоза. дрвета, је нарочито интересантно гбог тога, што је оно потпуно у сатласности са економским начелима бољшевизма. То је бацање робе на. тржиште, једна нерационална, експлоатација шума и употреба, принудне радне снаге.
Демпинг руског дрвета значи продају дрвета, у иностранству по ценама, које су не само испод оних на. светском тржишту, већ и испод оних у унутрашњости. OI II II А
Али не постоји сагласност у томе да ли руски извоз дрвета. стоји испод трошкова пропеводње. Док је руски извоз шшенице у 1930. години донео чист губитак од 60 цента по бушелу, изгледа да је много
5 Г. д-р Ишболдин је, одличан познавалац Совјетске спољне трговине. Он је о томе објавио: књигу на немачком. Са нашом редакцијом је у блиским односима.
повољније стање са извозом дрвета услед смањења трошкова, а и због употребе принудне радне снаге. Али ни овде не можи бити говора о каквој капиталистичкој калкулацији. У борби за, повећање извоза на штету Балтичких држава, и у диљу да добије што више девиза, не постоје границе спуштању цена. Тако су Совјети продавали већ у 1931. години дрво за 31% јевтиније но у 1929., док је Летонска. могла да спусти цене свога дрвета само за, 15%.
Али је право изненађење за, све иввозне земље уговор који је закључен између совјетског тртовачког друштва, Аркос, са, седиштетм у Лондону, и енrmecRor Central Soft Wood Buying Corp., koju 70% енглеског увоза, дрвета има у својим рукама, о лиферовању целокупне количине меког дрвета, у 1981. години (не испод 600.000 тона) по цени од 11), фунти стерлинга од стандарда с! Лондон, Т. ј. за 3 фунти стерлинга, јевтиње но 1929. године. Исто то ентлеCRO друштво преговара са шведско-финским синдикатом дрвета о лиферацији дрвета за 3 милиона фунти стерлинта по цени од 12 и '/, фунти од стандарда си Лондон. Та цена претставља. за, обе извозне земље смањење продукције за 20%, јер су „гранични“ продуценти напуштени, За Финску је од силног економског значаја извов дрвета, јер OH чини 50% целокупног њезиног извоза. Ни извоз Шведске неће у овој години прећи 800.000 стандарда. (према 1 и 280,000 у 1929.). И у Немачкој се продаје совјетско дрво буд зашто. Трговински претставник У. О. О.Р. у Берлину нуди кубик облица, по 10 марака и ако само транспортни трошкови кроз Пољску износе 6 | марака. Поред тога он је ортанизовао по целој Не„мачкој комисиона стоваришта која врше огроман притисак на цене домаћег дрвета јер он при увозу не води рачуна. о томе да се прилагоди понуда тражњи. У Немачкој се чују гласови да би требало поћи ва примером Енглеске, јер је приватно увозно друштво дрвета, успело да контитентира извоз дрвета из Русије путем једног приватног уговора и да утврди минималну цену. Најдрастичнији пример зато да цена игра, споредну улогу код извоза руског дрвета је експедиција дрвета и дасака од станица Западне СОпбирије преко Летонске, ва даљу експедицију морем. При томе само транспортни трошкови износе више нето вредност робе.
Ван сваке је сумње да, је руски демпинг дрвета класичан пример нерационалног газдовања. Не мисли се на обнављање шума, које се већ 11 година у совјетској Русији, Кавкаву и деловима Сибирије немиловрдно уништавају. Прошле године је купила једна велика, трговачка кућа у крајевима КијевВоронеж, који је доста сиромашан шумом, за мишион фунти стерлинта, стогодишње храстове, који се налаве још на, добрима која су припадала великом поведу. 'о уништење шума. је велика, несрећа за целу Рувију а, нарочито за крајеве црне земље, у којима у опште има мало шума, а који су сиромашни · водом. Тиме се спушта све дубље површина. подзем-