Narodno blagostanje

етар пи реми UPON ИЕ

_ ћа август 12791-

не воде. Токови река све дубље роне а тиме се туби много драгоцене земље, коју реке односе. Тиме руска пољопривреда, губи сваке'године хиљадама хек“ тара, црне земље, која производи сирудове у рекама и спречава пловидбу. Ништа, совјете не омета у томе: BH суше, ни поскупљење грађевинског материјала ни ложење сламом и нафтом, ни смањење капацитета, електрана, ни дефицит домаће индустрије папира од 25% услед чега не могу да, покрију домаћу потребу у хартији за, новине, за школске уџбенике. |

Прошле године су бољшевици полагали велику наду на. форсирања извоза. дрвета, путем давања, концесија странцима. Међу њима је важило као најсолидније „Мологољес које је у год. 1923. основано ради експлоатисања експроприраних приватних шума у северним гувернеманима. совјетске Русије, од једне групе немачких индустријалаца са министром Виртом на челу. Али је то друштво после 4 тири године ликвидирало са губитком од 3 и ||, милиона рубаља, и ако је имало уговор на 25 година. Тако су исто ликвидирала. 1926./1927. године и остала концесионирана. друштва, за, експлоатацију шума. Сопственици: друштва за, експлоатацију шума, У: ско-норвегољес“ је. добило велико обештећење при ликвидацији од Совјета, да би сакрили ствар од странаца, како би они и даље долазили са својим капиталима. Никакав бољи резултат немају ни државне шуме на северу Русије, који раде са плаћеним радницима. Од тих друштава важило је као | најсолидније „Мурманско-шумска привреда, које је пре две године претворено у „принудну факторију услед губитка. од 2 милиона рубаља.

После неуспеха са концесијама и плаћеним радницима одлучили су Совјети да уведу обилан принудни рад у експроприсаним шумама. Те бесплатне раднике узимају они из редова политичких изтнаника (претставнике слободних професија, све- |

штеника свију вера, трговаца, неп. кулава); међу чиновницима, сељацима и радницима који су осу“ ђени на принудни рад, и најзад међу сељацима и у месном становништву, које је обавезно на извесне кулучне радове.

Те кулучаре већином ставља „Чека на, расположење совјетским трестовима: „Карелљесу на финској граници и „Северољес“ у северној Русији — уз минималну награду. Чека их храни. Према |

ма, северне европске Русије око 663.000 људи, a према подацима националног савеза трговаца дрвета Америке број кулучара у совјетским шумама, ИЗНОСИ, а милиона. Интересантно је да контракти о принул“

ном раду које дрвени трестови закључују са. принуд“

ним организацијама сељака имају велику сличност са, контрактима у крајевима каучука у Африци. На тај начин је у 1981. години 900.000 допунских рад: ника, стављено трестовима на расположење,

Захваљујући неограниченом принудном раду и кулуку локалног становништва у вези са, нерационалним таздовањем може совјетска Русија да про. даје дрво по веома ниским ценама. Њена, конкуренција није само опасна за балтичке и прекоморске државе, већ се Америка, и Канада. жале на ову. Белтијске државне експлоатације шуме нису могли про дати ниједног кубног метра дрвета због руске конкуренције, а и у Немачкој и Швајцарској руско дрво омета, продају домаћег.

У Базелу су руски производи јефтинији но сни Шварцвалда. На Париској конференцији дрвне индустрије констатована, је опасност руског дрвета по целу европску дрвену привреду. Предузимају се разне мере ради одбране. Тако је н. пр. Француска већ у току 1930. год. контингентирала увоз дрвета из Русије. Фебруара 11. ове год. забранила, је Америка увоз свих производа, дрвета из Совјетске Русије над 60% сев шир. У Енглеској је друштво против ропства, уложило протест против робовског рада у руским шумама. И на збору произвођача дрвета у Бечу у фебруару 1981. год. одлучено је да се преко аустриске владе учини апел на Друштво Народа. због тога. Јуна, 1981. год. је одржана била конференција дрвара у Варшави, на којој је била, заступљена, и влада Совјета; желело се постићи споразум

|са њима. Али је све то било залудно, јер су Совјети

веома. окретни у изналажењу начина за изигравање свих тих мера. Зато је најбољи доказ противофанзива Совјета у Француској. Кад је увоз дрвета из Русије био контингентиран, Совјети су уснели, да преко фиктивних енглеских и француских фирми у Паризу баце велике количине свога дрвета као ентлескот порекла. А исто тако су под именом немачког дрвета бацили огромне количине под сваку цену. Тако досада, ниједна, мера против руског увоза није успела, јер је била вођена само спољном заједни-

француским податцима запослено је данас у шума-

пом интерсса, али без унутрашње слоге.

ПРАВНИ

ВАДЛЕЖНОСТ СРЕСКОГ СУДА ЗА ЗАБРАНЕ ПО ТРГОВАЧКИМ ПОСЛОВИМА.

(Поводом начелне одлуке Опште седнице Касационог суда).

У Правном прегледу у бр. 16. „Народног Благостања“ од 18. априла о. г. наговестили смо тешкоће, на које је наишла примена у пракси тач. 8. 5 5. Закона о установљењу, окружних и среских судова, па смо предложили своје тумачење, према коме доношења одлука по предметима забране, притвора и т. сл. потпада под надлежност среских судова и онда, када тражбина, чије се обезбеђење тражи, потиче из менице или другог трговачког посла, за које је до

ПРЕГЛЕД

тумачење у почетку није било прихваћено од нижих судова“ Срески суд за град Београд одбијао је тражења забрана сма-

трајући себе за ненадлежна, а жалбе на Апелациони СУДУ,“

Београду нису успевале да оборе ову праксу. У исто време Првостепени трговачки суд у Београду одобравао је тражење забране по меницама и другим трговачким пословима. Иу појединим оделењима Касационог суда појавило се неједнако разумевање прописа 5 5. тач. 8. наведеног Закона, због чега је и Београдски трговачки суд променио своју праксу и почео да одбија тражења забрана по меницама и другим трговачким пословима због стварне ненадлежности. Појавио се негативни сукоб о ненадлежности између сре-

овог закона био надлежан Првостепени трговачки суд. Овг

ског и трговачког суда, који је довео странке у ћорсокак,