Narodno blagostanje

Страна 508

дишта. Данас већ може да се констатује известан низ не» пријатних последица немачке кризе по друге државе. Таке на пр: немачким отежањем одласка у иностранство Швајцарска, Аустрија, Чехословачка и друге државе трпе гуз битке, који по свом домашају знатно утичу на цело народно "благостање. Немачка мера о повраћају немачких девиза у стаџбину бацила је швајцарске банке у велике тешкоће. Отежање увоза у Пемачку протекционистичком девизном политиком немачке владе створене су пертурбације на европском робном тржишту. Данска и Холандија су бациле на енглеско тржиште огромне количине јаја, бутера и тиме изазвале слом њихових цена. Данска и холандска пољопривреда су пале у тешку кризу. Француски: увоз у Немачку, који је врло великог обима нагло опада. Од свију суседних држава најздравија је Чехословачка. Њезино банкарство стоји на завидној висини и није имало никаквих интимних додира са немачким новчарством. Али Чехословачка извози за једну милијарду круна робе у Немачку. Тај извоз јако опада. Из воз пива у Немачку пао је за две трећине. Много теже под-

весси Аустрија немачку кризу. Ова извози врло много ин-!|

дустриских производа у Немачку. Цела је та индустрија тешко погођена. Врло много пати један део индустрије због осуства немачких туриста.

Највеће гвоздено предузеће Алпина-Монтан отказало је за 15 август 2000 радника. Све три велике аутомобилске фабрике отпустиле су 40—50% радника.

Најтежи је положај Мађарске. Делом услед сопствених мера. Код ње се опажају исте промене као и у Немачкој за време мораторијума. Девизе је стегла држава и на тај начин отежава увоз. Иначе банкарски мораторијум се. сувише лагано ликвидира. Тражња за новцем је све већа: треба финансирати жетву и индустрији је потребан капитал. То се најбоље огледа на чињеници да се нуде за продају уложне књижице првокласних банака са 10% попуста. ЈУ пркос мораторијуму меничне портфељ Народне банке рапидно расте. Даље, она исплаћује без ограничења све жиро

депозите. Изгледа да је њена намера да виа факти отклони |-

мораторијум за домаће обавезе тако да он само за иностранство остане у пуној снази.

Преговори за државни зајам теку врло тешко. Французи су примили 40% али су Американци и Енглези одбили партиципацију у синдикату. Сада се преговара. са Швајцарцима, Холандезима и Швеђанима. И ако се успе, зајам ће бити смањен од 7 на 5 милиона фунти.

За велику су похвалу мере, које мађарска влада намерава да изведе у области државних финансија. Обртн! порез се повећава од 2 на 3%, удвостручава се намеште» нечки порез и повећава порез на имаовину и трошарине на шећер. Оштру критику изазивају мере као што је отежање услова за. пензију чиновника (од 35 на 40 година). Право на (пензију почиње не после десете већ шеснајсте године државне службе. Одузима се пензија државним пензионерима који имају имање или лукративно занимање. Помоћу тих мера ће Министар финансија уклонити дефицит, који цени на 500 милиона динара.

Мађарске банке имају врло јак наслон у иностранству, нарочито у Паризу. Постоји нада да ће оне њиховом псмоћу моћи да изиђу из ситуације у коју су бачене мораторијумом. Изгледа да се постигао споразум са страним банкама о пролонгацији. ·

НАРОДНО.

БЛАРОСТАЊЕ

"Са опадањем спољне трговине. опадају приходи же. лезница. Исто дејство има и опадање туризма, То важи за све државе које су у суседству са Немачком. А то дејствује неповољно на државне финансије.

- У Енглеска фунта. ~ |

Док се цео свет упео био да сачува стабилитет немачке марке и кад је ова већ била ван опасности, изненада је почела. да попушта енглеска валута услед одлива злата из Енглеске банке. 16. јула нотирала је фунта у Паризу сама 123,25 према 124.30 9. јула. Да би смо што боље разумели односе треба да имамо у виду да према једној прилично аутентичној оцени Енглеска дугује краткорочно 400 мил. ливра стерлинга а потражује од иностранства само 160 мил., од чега 70 милиона пада. на Немачку. Француска. краткорочна потраживања од Енглеске износе 160 милиона фунти, таман колико свега потражује Енглеска од иностранства. Француске приватне банке биле су почеле нагло да повлаче своја потраживања из Лондона, из узрока што су се почели проносити гласови о имобилизацији енглеских банака и о тешкоћама једне велике банке. Управа Енглеска банке обратила се на Француску банку ради позајмице од 25 милиона фунти. Први су преговори прекинути и нови отпочети истовремено и са американским банкама. Ови су приведени крају у облику једног споразума по коме Енглеска банка добија од новчаничних банака обеју држава реесконтни кредит од по 25 милиона фунти на три месеца по 57 Је. Пео свет је са задовољством примио ову вест, која се сматра као потпуно обезбеђење стабилности енглеске фунте. То је било 2-ог августа. Петога међутим, поново је пала фунта и то ниже но 16. јула (123.20). Појава је узнемирила све велике берзе; на лондонској је дошло до новога великог пада курсева хартија од вредности. Колпортирају се најразноврснији коментари. Тачно је да је Француска банка пре-

стала да интервенише у корист фунте. Као разлог наводи

с. да су француске банке поново почеле у маси да повлаче своја потраживања, по једнима због неповољних гласова о једној банци у Лондону а по другима, због страха од међу= народних компликација услед американског предлога о ану-

лирању ратних дугова и репарација.

Неодговорно је од стране Американаца да данас по» крећу то. питање, које тек кроз десет месеца може постата актуелно — кад се зна како су Французи осетљиви на исту. Француске банке такође греше што повлаче злато из Енглеске пошто је она једина која има разрађено тржиште краткорочног пласмана. Не могу Французи умртвити поло= вину целокупног светског злата јер то кошта тешких пара,

Када ови редови буду у рукама читалаца, питање енглеске фунте биће најактуелнији међународни проблем. Енглеска банка ће ангажовати кредит од 50 мил. фунти који треба да је довољан за поправку курса фунте. Ствар постаје критичном ако француске банке буду продужиле да повлаче злато. Недогледне штетне последице по светску привреду би наступиле, ако би свет изгубио поверење у Енглеску.

Енглеска банка је ових дана лишена свог гувернера Нормана Монтегју-а, који је оболео. Његов дивовски организам попустио. је пред напорима последњих. родина.: приликом преговора о зајму од 50 милиона фунти са гувернером Француске банке срушио се он на под онесвешћен. 36o0n тога је: последњој седници Управног одбора Банке за Me-

__У хотелу „Сплендид“ собе су врло _ чисте; свака соба има топлу и хладну текућу воду и централно грејање. 8

У хотелу „Сплендид“ цене су врло | умерене : соба са 1 креветом од дин,

ı 40—70, соба са 2 кревета од д. 60—100

ih ђ Му и

Ко само једанпут одседне у хотел ·„Сплендид“ увек ће после одседати у њега, јер се у њему има највећа удобност н налази се у центру вароши, спроћу Двора, Брианова (равије Двор | ска) улица бр. 5. — Телефон 29-44

Бр..82