Narodno blagostanje

8. август 1051 НАРОДНО | М Криза.

Да, се ив таквог ћорсокака, извуку, бољшевици су врло добро знали да би било потребно да држаену индустрију развију У толикој мери да може задовољити све потребе. И то не само потребе тренутка, нето и потребе будућег развитка продуктивних снага земље. Треба ортанизовати производњу угља, челика и других метала, дакле целу тешку индустрију, која би лиферовала, материјал за, про· изводњу машина, постројења, трактора, плугова, како би се могла. спровести машинизација пољопри“ вреде, без које се није могло ни помишљати Ha KOлективизацију села, које је претстављао и по броју људства и по економској структури и важности, највећу снагу приватног сектора. План је био већ израђен.

Али, како, са чиме да се оствари % Где да се нађу средства, капитали • Нико у редовима, бољшевика, није веповао да се могу наћи у самој 36мљи, да се могу исцедити из руске привреде. Страни кредити, на које се понекад и мислило, #9 могу се добити. Долазак конзервативаца на, владу у Енглеској разбио је и последње илузије у том погледу.

Остати вечито на истом месту ипак се није мотло. У редове самих бољшевика, све јаче је продирала, свест о томе да се приближује час када ће морати да, се бира између јачања капитализма и биласка. с власти — и индустријализације из сопствених средстава, саме Русије. | Такав трагичан положај није могао да, останв

без реперкусије на саму бољшевичку партију. Пред Русијом као целином отварали су се равлични путеви, цео ток догађаја ишао је све бржим темпом ка великој раскрсници. Морала су се јавити различита мишљења, и у крилу самог бољшевизма. То се у ствари и догодило. Почеле су унутарње трзавице. У њима су се огледале објективне контрадикције

Ђуског живота и развитка руских прилика. На једној страни јавила се десница, која, је

била за даља попуштања, за даље проширење

БЛАГОСТАЊЕ Страна 499

„Непа“, за давање ширих концесија, И домаћем и

страном капитализму. На другој страни екстремна

левица, која је помишљала на обнову ратног комунизма, на војни поход противу „кулака и „нег“ мана“, на безброј присилних мера, па и на једно ново пооштрење међународне револуционарне атитадије. И левица, и десница имале су заједничку по-

лазну тачку да остварење социјализма само У јед- .

ној земљи, и то у тако ваосталој земљи као што je

Русија претставља чисту утопију.

Између њих налазио се кавказац Стаљин са-

партијском већином, борио се противу једних и дру“

гих оштрим одлучним средствима, и савлађивао ИХ, г

Али је велика дилема остајала, ипак, и даље нерешена. Одлучан према, партијским опозиционим гру“ пама, он је у ствари дуго стојао неодлучан према

тој дилеми. Ипак, може се рећи, да, је био одлучан ·

и још у једној ствари : да се са власти не иде ни по коју цену. Полако, он је ипак све јаче натињао схватању да је социјализам могуће остварити и само у једној земљи, и то башу ваосталој Русији. Напослетку, решио се: Русија ће настати да, својим сопственим средствима изврши индустријализацију и

створи тако предуслов за прелазак у сопијалистичко,

друштво.

МЕ Рођење „Пјатиљетке“.

Пред крај десете године од заузимања власти, под вођством Стаљина, бољшевичка, партија, решила |

ce да то и у пракси покуша. План о индустријализацији земље, који је дотле био предмет кабинетских студија; излави из лабораторијума, и постаје програм владине политике. У току од само пет година, Русија треба да, п модерну индустрију. Средства се имају добити из

саме Русије, проширујући и појачавајући до макси-

мума државну акумулацију капитала, државни капитализам да би се створили предуслови за социјализам. То је у основи смисао пјатиљетке — петотодишњер плана индустријализације.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕ!

a —z———=====" == ———— E "Грговац може да дође у не-

могућност да одговара својим обавезама из два узрока : услед имобилизације или услед пасивности. Некада је у оба случајева трговац долазио под стечај, али је временом, а под притиском сазнања да је егзекутивна продаја упропашћење дужникове имаовине које није корисно ни по повериоце, дошло до разних правних. института, којима се' то избегава. У Аустрији се то зове судски мораторијум, у француској аеја; де стасе, у: Немачкој СезсћаНзаштасће а код нас нагодба, односно поравнање ван стечаја и у стечају. Сви ти институти имају једно заједничко : пролонгацију обавеза дужнику било у споразуму између њега и већине поверилаца, било одлуком власти. |

Народ под нагодбом !

ва на

Та је пракса одавна примењена и на јавно-правна тела, као дужнике, премда у погледу имовинске структуре

нема никакве сличности између трговца и јавно-правних

тела, пошто је платежна способност последњих теориски

неограничена ; она могу ако немају, да апелују на пореску .

снагу својих грађана. Али никад у историји света није било случаја да се поданицима једне државе за чисто приватно-правне обавезе

„Госплана“ |

добије једну моћну.

даје почек од стране такође приватно-правних поверилаца ·

из иностранства. То се данас одиграва у Немачкој, пошто

је претходно изведено према Кредит-аншталту у Бечу. Али ·

између немачког и аустријског случаја је велика разлика због тога што је овде у питању као дужник једно једино лице, а код Немачке је у питању маса дужника и маса поверилаца. Према повериоцима у земљи се у оваквим случајевима, кад дужници у маси постану трајно или привремено

неспособни да одговоре својим обавезама, примењују разни |

облици мораторијума. То се исто тако примењује, а било је

примењивано и у прошлости и према повериоцима из ино- · странства. И Србија је после рата 1876. год. увела морато- · ријум за инострана дуговања. Међутим међународно право.

це у међувремену напредовало тако, да се не да замислити