Narodno blagostanje

Страна 498

"Ш Обнова сеоске производње и јачање капитализма

на селу,

Док је обнова градске привреде била једним делом резултат приватне, а другим делом државне иницијативе, дотле је обнова, сеоске проивводње за више од девет десетина била дело малог и средњег сеоскот поседника. Постојало је само неколико др жавних газдинстава, која су давала, у осталом, оскудне резултате. Покушаји спајања и удруживања ситног поседа у разне типове сеоских задруга, завршавали су се скоро редовно неуспехом.

На селу је владала приватна, својина, и она је била, та која је обновила, сеоску производњу до предратног ниво-а. Али, чудна ствар, нако су статистике показивале да је производња хране достигла, предратне размере, бољшевици никако нису могли да набаве довољне количине ни за исхрану руског градског становништва, а камо ли за извоз. У граз довима, је владала стална, оскудица животних намирница, а, Русија, некадања житница Европе, ишчезла је са светског житног тржишта,

Цео свет је ту појаву пропратио као знак да руски сељаци неће да дају своје жито бољшевицима. Саме совјетске власти су ову појаву тако тумачиле и на тај бојкот са, села одговориле све оштријим мерама, све жешћим репресалијама, у намери да принуде сељаке да предају своје жито. Опртавао се један огроман сукоб између организоване бољшевичке власти и руске сељачке стихије, као почетак велике побуне руског села, под вођством најботатијих сељака —- „кулака“ — противу комунистичких експеримената. Својом безобзирношћу, са којом су покушавали да из села, ишчупају храну, бољшевици су, можда, били на, путу да ту побуну и изазову, упркос својој политици и свима друтим средствима, изазову класну подвојеност и борбу виромашних и средњих сељака противу богатих и да тако изнутра паралишу отпорну и навалну снагу отромне сељачке масе. Тек у последњем часу, они су увидели да вишкове за исхрану градова и за извоз не моту добити из простог разлога што ти ВИШКОВИ стварно нису постојали. И бољшевици су били робови старе заблуде о великој производњи вишкова, са стране руске сеоске привреде, Производња жита у предратној Русији износила је по глави толико мало, да би се у поређењу са другим ложавама, могла убројити у ред земаља увозница. Вишкови њу оствари, потипали са великих поседа, које је аграрна револупија збрисала. „Глад за земљом“ руског сељака, била је глад за — хлебом. Са, мало јачом потрошњом на самом селу, вишкови су ишчезли без трага.

ЈУ Основна противуречност: државни и приватни капитализам.

Све у свему, у Русији под „Непом“ живели су један поред другога у сталном сукобљавању и трвењу, два капитализма: државни у области крупније индустрије. банкарства, саобраћаја и спољне трговине; приватни у занатлијско-мануфактурној делатности, детаљној унутарњој трговини и на селу. Заједно са њима развијала се п кооперација, наронито у области размене добара. Држава, је показива-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 32

ла тенденцију да што већи део прихвати за, себе и за кооперативни покрет, ометајући, на, све могуће начине, јачање приватног капитализма. У основи, те је значило тежњу да. се приграби што већи део најбитнијих извора капитала. Али то није била, лака ствар. Није се радило само о томе да, се приграби ова или она грана, делатности, ова или она функција у привредном животу, земље, већ и о томе да, се та функција, не умртви. Није било довољно прогласити државни монопол, рецимо, трговини на, велико, већ је требало организовати у државној режији снабдевање земље, расподелу сировина, хране, готових производа и т. д. Зато, међутим, није била довољна само добра воља бољшевизма, већ и технички и објективни услови. Први међу њима: раз- | вијеност и велика, централизација, производње, развитак целокупног производног апарата у рукама државе да може у потпуности, и боље од приватне делатности, снабдевати тржиште, Докле год се велики део тржишних потреба задовољава само или претежно из производне делатности малих, разбацаних предузећа, која су сами бољшевици одбили Да подржаве, —— дотле је немогуће било ни мислити на потпуно искључење приватно-капиталистичка делатности. Приватни, индивидуалистички сектор — како су бољшевици окрстили неподржављени део привреде — претстављао је неизбежну нужду на дотадањем ниво-у развитка, руске привреде, Проста ограничења, у тој области, путем присилних административно-политичких мера, бев одговарајућих ортанизационо-економских мера, резултирала су у парализовању производње и у стварању сталне оскудице варошких производа на селу и обрнуто.

Русија, је бивала све више један велики парадокс. Производња је, истина, расла на селу и у граду, али су се тешкоће привредног живота, још јаче и брже развијале. Расла је оскудица у свему и свачему. То је јасно показивало да на опште привредно стање није од утицаја само квантитет производње добара, већ и форма продукционо-својинских односа, т. ј. друштвени систем. Подизање, иако лагано и тешко, руске производње у место да ствара олакшање ситуације, у ствари само ју је отежавало, јер се то подизање производње вршило под дејством два сасвим супротна елемента: државног и приватног капитализма. Јачали су и један и други и сваки од њих — макар и несвесно — тежио је ка сасвим супротним крајњим циљевима. Први ка стварању предуслова, за социјализам, други ка развитку буржоаско-капиталистичких привредно-сво-. јинских односа. Упркос напорима бољшевика да силом политичке власти пригњече развитак овога. другог, упркос томе што су држали „командне“ позиције у привредном животу — тешку индустрију, банкарство, саобраћај, спољну трговину —- снате приватнот капитала стално су расле у ослонцу на индивидуалистичку сеоску привредну масу. Развијена, али свугде присутна, окретна, еластична, довитљива, појединачна делатност „непмана“ и „кулака“, самим тиме што је попуњавала, празнине једнот система, који није стизао да се организује, изгледало је да може да реши проблеме које је планско државно газдинство остављало нерешено или их је рђаво решавало, Под режимом бољшевичке диктатуре, у оквиру „Непа“ (који је претстављао нужду) стварно су се развијале клице обнове буржоаског поретка, и не