Narodno blagostanje

8, ављусл 105 НАРОДНО

Против те болести још није нико пронашао травку. И сувише је старо сазнање, да су капитали у облику хартија од вредности и потраживања на страни над сваком контролом од стране државне власти.

Најновија немачка девизна уредба учинила је већи поремећај на страни него у земљи. Нарочито у Швајцарској. Швајцарска се може се рећи обогатила од великих пертурбација у Немачкој од почетка рата до данас. Ми знамо да је Швајцарска земља која се гуши у капиталу и да је она једина у којој каматна стопа од рата до данас није прешла пормалну границу; да швајцарске банке већ неколико година не плаћају скоро никакву камату на улоге по виђењу. Зва се да су наизменично из разних држава за време ичфлација бежали капитали у Швајцарску, као из средње-европских држава, Италије и т. д. Али је главни извор тих покретних капитала Немачка. Може се рећи да од свију страних капитала, који су избегли у Швајцарску, није никад било мање од 80% немачког порекла. Прво је била инфлација, затим велики порези и т. д. Увек довољан разлог да се један део капитала држи на страни. Како је објављена прва девизна одредба, по којој се тешким казнама угрожавају

сви они, који не пријаве своје потраживање на страни у из-

носу од преко 20.000 марака, настало је бегство Немаца у Швајцарску и навала на швајцарске банке ради подизања депозита. Сваки је хтео да склони новац у, сеф и на други који начин, тако да се ни по банкарским књигама не може да констатује да су имали потраживање на страни за време владе те уредбе. Одједном су се швајцарске банке, које су се дотле гушиле у капиталу, нашле у чудном положају. Навала на шалтере је била тако велика, да је у најкраћем року требало исплатити 2—3 милијарде марака. То је премашило снагу швајцарских банака, бар кад је у питању тако кратко време. И због тога су оне пришле разним шиканама немачких улагача, оних истих од којих су оне тешке паре зарадиле. Швајцарске велике банке су створиле картел за шикану немачких улагача. Пре свега је уговорено да се приликом исплате улога, дају само десетице. Може се мислити колики пакет претставља само сума од 10.000 швајцарских франака. А за 50.000 франака нема места ни у једној каси, и мали је обичан сеф. Швајцарска Народна банка је на помоћи банкама у том погледу стављајући им на расположење целокупну резерву новчаница од десет франака. Поред тога швајцарске банке су самовласно одбиле да исплате укупнест улога чак и онда, кад су они били по виђењу на пр. па текућем рачуну. Налазиле су разне изговоре, обично правно неоправдане, тако да се и данас води љута борба са немачким улагачима.

Ми налазимо да су швајцарске банке овог пута показале да њихова јачина није више њихова заслуга, већ резултат светских околности. Никад се банкарство, које је на висини, не би овако показало у овим приликама. Швајцарска народна банка гуши се у злату. Њен је новчанични оптицај покривен са 95% тако, да је она могла да повећа оптицај за милијарду франака; сума која не би могла доћи фактички у питање, а дотле стабилитет швајцарске валуте ј7 вн сваке опасности. У свакој другој земљи, где је развијено банкарство, банке би изишле на сусрет улагачима до крајњих граница. Швајцарске банке су требале да исплате Немцима, својим главним улагачима, све суме без устезања у

БЛАГОСТАЊЕ Страна 501 толико пре што су оне биле великим делом по виђењу. На овај начин ће швајцарске банке да погубе своје међународне муштерије, а оне од тога живе. Сада ће страни капитали да појуре више у Холандију и Француску.

У задње време је утицај ја-

вне привреде у слободној ка- · питалистичкој привреди све

јачи. То се најбоље види у

индустријским државама а

специјално у Немачкој, у којој јавно-привредне инвестиције у времену од 1924. до 1928. године премашају за 10 милијарди приватно-привредне. У горњем раздобљу инвестирано је укупно 26,9 мил. марака (363,2 милијарди дин.), од тога отпада 8,5 на приватке а 18,4 на јавне инвестиције. У Не. мачкој 2,70 милиона људи живи од јавне помоћи. Од тога је 1 милион незапослених, чије је време потпоре код свих осигурања истекло, и који падају на терет општинама.

Ове су прошле године издале у ту сврху преко 12 милијарди марака (16,2 милијарди дин.) не рачунајући издатке на разне социјалне установе. Немачки статистички уред. покушава да утврди у колико се за немачку привреду још може рећи да је заснована на систему слободне конкуренције. Непокретне су цене јавних служби као чиновничке плате и пензије и т. д. Оне само чине 12% целокупног националног дохотка. Исто тако су непомични трошкови 50%

ивдустриске производње због везаних надница, за Koje 00% важе тарифски уговори, због везаних цена сировина, као и непомичних високих јавних намета. Последица тога је да су и цене индустриских производа, бар велики део истих,

Изумирање слободне конкуренције у Немачкој

непокретне.

Proučavanjem Копјипкеите па

tržištu svinja došlo je do činje

nice da svake dve godine

dolazi velika ponuda sa ni-

skim cenama, potom mala po-

nuda sa visokim cenama. Dve godine su potrebne da se рго-

izvodnja prilagodi uslovima na tržištu. Berlinski Zavod za proučavanje poljoprivredne konjunkture objavio je jednu publikacıju,

u kojoj utvrđuje ovo pravilo i na osnovu njega baca pogled u

budućnost:

U periodu 1926.—28. godine bile su niske cene Zbog velikog dogona, u sledećoj 1928.—30. je ponuda bila manja a cene višlje, danas smo u periodi velike ponude i niskih cena. Na osnovu toga protiče zavod da će od polovine iduće godine dopon spasiti i cene se poboljšati. Velika ponuda svinja bila je uvek posledica pada cena stočne hrane. Godine 1928. je bila bogata žetva krompira uzrok velikoj proizvodnji svinja. Медиtim u novije vreme poskupljenje stočne hrane zbog ogromne carinske zaštite počelo je dolaziti do izražaja u smanjenju svinja. Broj suprasnih krmača je krajem juna bio za 4% manji no pre godinu dana. Isto tako je opak broj drugih svinja i prasadi.

Nemačka proizvodnja svinja iznosila je prošle godine 23 miliona, dok je Poljska, koja je po veličini proizvodnje. odmah iza Nemačke, proizvela svega nešto preko 5 miliona a Danska skoro oko 5 miliona. Smanjenje nemačke proizvodnje svinja 51. dakle odteretilo u znatnoj meri evropsko tržište. Tim više što je Nemačka prošle godine imala veliki višak za izvoz, čija je vrednosti bila 35 miliona maraka. Njen izvoz u isto vreme пеznatno je povećan — od 15,6 na 18,3 miliona. Ako se dakle od polovine iduće godine znatno smanji nemačka proizvodnja, to će

мама

· Budućnost Tržišta svinja.

(Централа у ПРАТУ 52 филијале КУ ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ

АНГЛО-ЧЕХОСЛОВАЧКА И ПРАШКА КРЕДИТНА БАНКА

> MI JEIMMI J A JE S BE OFDA NS

Капитал Кч. 285,000.000 — Телеграф. адреса; АНГЛОБАНКА — Тел. 1980, 1981 1282, 1983 IJ

Иностранство: АЕ БУКУРЕШТ

Резерве Ка, '41,000,000 СОФИЈА — —