Narodno blagostanje

Страна 516 НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 33.

ekonomskom sistemu, čiji je bitni elemenat gotovost da se primi rizik, ako opada dobit usled dispariteta između cena i troškova proizvodnje. Jako opadanje dobiti povlači za sobom smanjenje dividende, a ovo pad kurseva. Pod takvim okolnostima vrlo je teško da se finansira novo poduzeće emisijom akcija.

A. Uticaj na javne finansije.

Jači pad cena ruši budžetsku ravnotežu. Svi su oblici državnih prihoda ugroženi. A istovremeno rastu izdaci u izvesnim pravcima naročito radi pomoći iu nezaposlenosti. Znatan deo državnih izdataka zasnovan je na ugovorima i može biti smanjen samo konverzijom n. pr. kamate na javne dugove. Drugi deo izdataka ie u određenoj sumi novca utvrđen zakonom fe ne može da se гедисјта. ; -

Izgleda da 60—70% sviju redovnih izdataka nosi ugovorni karakter.

U Engleskoj je naročito težak teret poreza zbog toga što sadašnjem padu cena nije prethodila velika inflacija, te time nije smanjen veliki teret državnih duсоуа. B. Socijalne posledice.

Mnogo su ozbiljnije socijalne nego ekonomske posledice pada cema. Promene cena izazivaju 'delikatne probleme pravičnosti između raznih klasa društva. Ono što primaju pojedini faktori proizvodnje pretstavlja dohodak, čija visina zavisi od vrlo mnogo činilaca. Istorija nam pokazuje da je mnogo socijalnih poremećaja došlo od velikin promena cena, usled čega je menjan odnos između dužnika i poverilaca, poslodavaca i posloprimca, seljaka i poreždžije i t. d.

Sa ove tačke gledišta posmatrani događaji poslednjeg decenija vrlo su neobični. Snažna depresijacija novca razrušila je najvećim delom evropskog kontinenta svaku racionalnu ekonomsku kalkulaciju i svako normalno socijalno i ekonomsko razviće. Zatim je došla perioda relativne stabilnosti, u kojoj je napredovalo blagostanje naroda. Zatim dolazi perioda stropoštavanja cena čije je dejstvo na političku i socijalnu stabilnost bilo vrlo veliko. To je izrodilo probleme čiji značaj premaša sve ostale današnjice i naše generacije u opšte. Mi smo smatrali za naš zadatak da izložimo njihov značaj i da učinimo nekoliko sugestija za njihovo rešenje.

C. Sugestije, ·

Mi smo mišljenia da bi stabilizacija međunarodnih cena na današnjem nivoi bila katastreola za ceo svet.

Cene sviju kategorija danas stoje daleko ispod troškova proizvodnje i najbolje racionaliziranih poduze–ća. Prema tome — ako bi one ostale na današnjem nivou (a da ne govorimo o daljem padu) samo će se povećati gubitci i nezaposlenost, koja |e posledica težnje da se izbegnu ti gubitci. To pak znači uništenje dohodaka. _

Za spas čovečanstva potrebno še da se podigne mečunarodni nivo cena. Mi znamo da to gledište ima i protivnika i da |e veliko razilaženje kod pitanja, az koji bi se mivo imale dići cene. Mi smaftamo da bi se ttebaio vratiti na nivo 1928. godine.

Načelno cene treba da se podignu na nivo, koji odgovara visini nadnica i tereta zaduženja danas. A kad se to postigne sva bi se međunarodna mudrost morala uputiti u pravcu održavanja stabilnosti cena za što duži period.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

-- Преговори, који се већ дуже времена воде око тога да ли пул требао да ликвидира иле би га требало даље водити коначно су завршени. Доконано је да 3 покрајинска пула, из којих се састоји канадски, задрже контролу над властитим системима елеватора. ЊихоБи чланови могу своје производе продати на слободном тржишту или их предати пулу уз предујам, који не сме ићи преко 30 цента. Сва три пула ће бити подређена новом трговачком друштву, са генералним директором на челу, чију управу бира централна влада у савезу са провинциском, Мисли се да ће за директора бити постављен Мак фарланд, који је и пре припадао управи пула. Ново трговачко друш» тво ће бити финансирано од централне владе и покрајина. Губитке пула из год. 1929. и 1930. преузимају покрајине, којима ће покрајински пулови отплатити дуг у 20 годишњих рата. Продајна организација централног пула постојаће све док не распрода са лагера вишкове из 1929. и 1930. године.

Тако је у Канади, као и Сједињеним Државама, завршена периода вештачког одржања цена. Предујам од 30 цента значи да фармери у ствари добију само 16,5 центи по бушелу, јер их подвоз кошта 13,5. А то није ни половина кајнижих продукционих трошкова. Под тим околностима тешко да ће се који фармер одлучити да своје вишкове предаје пулу. Пре ће они под притиском поверилаца пожу-

Ликвидација канадског житног пула

рити да своју жетву што пре уновче на тржишту. То се да закључити и по захтеву фармера за успостављањем слобод=

| вог тржишта.

Узрок овој реорганизацији је губитак, који је у последње време порастао на 25 мил. дол. Требало је под сваку цену стати томе на пут, јер је била у питању и сама буџетска равнотежа.

Извесни кругови Немачке настоје, како смо рекли већ у једном од прошлих бројева, да оскудицу девиза искористе за смањење увоза. Девизна политика постала је сретство политике аутархије немачке привреде, То се најбоље огледа на последњој девизној уредби немачке владе, по којој се девизе могу добити само за увоз неопходно потребних добара. Ми смо то назвали гажењем трговинских уговора. Тако. мисли и: француски „Тан“. Он каже: „Немачка влада објављујући своју девизну уредбу у ствари је успоставила режим сузбијања увоза. Али што је најгоре, изгледа да су за примену ове уредбе контролним властима остављене потпуно одрешене руке. Само упутство за поделу девиза (у којој мери и за коју робу) држи се у тајности. Одобрава се изузетно и давање девиза за увоз мање потребних про: дуката. Али, какве гаранције имамо, да ће се том концесијом једнако користити све заинтересоване државег Но-

Нови протекционизам у Немачкој