Narodno blagostanje
__Страна 530
6) Привредна политика Међународног радничког по~
крета. ц) Значај политике високих надбица. 1 Т.) Светска потреба за социјалном планском привредом — извештај одбора за проналаске. |
Из позива и програма Конгреса видимо, да приређивачи сматрају, да се данашњој привредној депресији у свету може да учини крај међународним споразумима о регулисању продуктивне способности и нивоа живота. На то је гледиште стао и Макмиланов комитет, јер се само међународним спора-
· зумима може да подигне ниво цене на висину 1928.а то је његов главни захтев, као што смо видели у прошлом броју. а Це
Ми ћемо упознати читаоце са радом тога кон-
греса. s: x
x :
На наш апел у бр. 30 на читаоце, да покушају дати објашњење највеће привредне загонетке данашњице, дошло је неколико одговора. Рок нисмо поставили, те се надамо даљим прилозима.
У међувремену ми ћемо почети објављивати те прилоге. Стараћемо се, да буду у што оригиналнијој форми. На крају сваког прилога даћемо нашу критику. Почињемо са чланком г. д-ра П. Станишића, ·
адвоката из Земуна.
ГДЕ ЛЕЖИ УЗРОК ЦИРКУЛУСУ ВИЦИОЗУСУ ДАНАШЊЕ ПРИВРЕДНЕ КРИЗЕ2
У броју 30. уваженог часописа „Народно Благостање, поставио је његов уредник г. проф. Д-р Велимир Бајкић горње питање у правој светлости, а тиме, што га је попратио онаком исправном'и логичком аргументацијом, дао је он већ сам у половину правог одговора.
Неоспорна је наиме истина садржана у његовим речима, „да је хиперпродукција у привреди један апсурд, јер су човечије потребе бесконачне, а још је апсурднија хиперпродукција и оскудица у исто време".
„Такво је стање неприродно, оно је могло бити створено само вештачки. То није производ економских већ социјалних чињеница" вели г. Бајкић отворено и опет сасвим исправно, јер је доиста такво једно апсурдно стање и вештачко и неприродно.
Ако су такво апсурдно и неприродно стање по речима г. Бајкића „могле створити само неуке руке", а ми се тиме у целини слажемо, то нам се намеће логична претпоставка, да се то могло и може десити само у једној средини пуној незнања и непросвећености. |
У аргументацији, којом је даље попраћено стављено питање, потпуно исправно констатује г. Бајкић, да је апсурдно стање данашње економске кризе вештачко и неприродно т. ј. „оно није производ чистих економских већ социалних чињеница".
Тим речима поставио је наш уважени економист тако рећи праву диагнозу тога стања, т. ј. те друштвено-економске болести, па би требало да испитамо само њену етимологију, да одговоримо. на питање: којим су неекономским силама повређени чисти економски закони у процесу друштвене привреде т. |. у процесу стварања и размене економских добара, намењених подмирењу људских потреба.
НАРОДНО БЛАРОСТАЊЕ
'
Бр. 34
„Економија је по речима Паулуса Клипфела један део наше културне целине и то објективне културе т. |. оне структуре од аутоматизма, који истина сви проистичу из човечје воље, али ипак: према њој стичу супериндивидуалну самосталност и споју сопствену еволуцију. Сви ти аутоматизми, та самостална „бића“ имају своју сопствену сврху и своју самозаконитост и поред свег сврставања у културну целину. Економија је организовано самоодржање. Као самостално „биће“ у наведеном смислу треба привреда да се развија из саме себе, по својој унутрашњој законитости — свагда уз суделовање-човека. И у томе, да ми економски процес немамо уређивати по религијским, етичким,- филозофским и другим специјалним принципима, него да у економији поступимо- само по принципима економских закона, у томе ето лежи њена „природност“.
У природном привредном покрету не треба да-. кле да се ишта дешава или спречава по моралним, полицијским или другим прописима, с поља, него оно просто или мора или не може да се дешава већ по сили закона самога механизма привредне. структуре. | | -
При таквој природности „економија је самоодржање човека радом, потенцираним његовом деобом и уз могућност најеластичније размене". То је ето невештачко, природно стање привреде, то је при-_ родни привредни порелак.
Држали смо потребним да нарочито нагласимо и разложимо суштину природности у привреди; како бисмо тим лакше и боље могли протумачити одакле долази и у чему. се, по нашем мишљењу, а према: учењу природно — или слободно — привредне тео-= рије састоји оно, што је и г. Бајкић тако исправно окарактерисао као неприродно и вештачко у данашњем привредном стању.
Откуда дакле долази у данашњем привредном поретку та неприродност, која нарочито свом жестином избија периодично у привредној кризи и која прети да постане једним трајним привредним стањем, те да тиме поткопа темељ и оном, што је здраво у данашњој нашој култури.
И по тврдњи г. Бајкића неоспорно је, да неприродност наше привреде не лежи на страни продукције, јер данас „помоћу технике човек уклања све сметње у остварењу својих жеља". _
Сама техника продукције функционише одли-· чно. У складу са природним законима, на томе пољу, наука је већ данас створила чуда, и данас са стране продукције не може човечанство доћи до беде и оскудице, дакле до стварне привредне кризе.
Али баш та чуда на страни технике, она претерана механизација и машинизација наше продукције; која је и поред рестрикције људске радне снаге -по-. већала продуктивност, ето та рационализанија продукције — како се цели тај процес опћенито назива · — довела је привреду у данашњи безизлазан положај по. учењу претежног дела признатих еко-. комиста. | |
Да у таквом постављању диагнозе лежи грешка, сведочи нам најбоље чињеница, што се узрок прив-. редне кризе у Немачкој своди на рационализацију, . као да један исти феномен под једнаким приликама може потицати из тако. диаметрално опречних узрока. |. U ИВЕ и 0
·. Да оне резерве неупослених радника које ствара рационализација могу лако наћи упослења, све-.