Narodno blagostanje
Страна 552 НАРОДНО
— У првој половини ов. год. пало је под стечај у Америци 684 банке са 454 милиона дол. (25,5 милијарди дин.) а у задњих 10 година је успркос просперитету крахирало укупно 6.500 банака са преко 3 милијарде дол. (168 милијарди дин.) улога.
— Влада и Народна банка у Румунији преговарају Ових дана са домаћим банкама и великим индустријским подузећима ради једне веће финансиске трансакције. Индустриска подузећа као што су рудници угља Петрозави и Лупени, фабрика вагона Астра, Решица фабрика челика и т. д., дугују банкама преко 1 милијарду леја (335 мил. ДИН.), док ове дугују држави. Држава хоће да велика индустриска
- подузећа заједно емитују 1,5 милијарду леја (503 милиона динара) облигација уз 89% на 10 до 20 година. Облигације би се већим делом пласирале у иностранству, и троструко осигурале 1. Првом хипотеком на целокупне непокретности подузећа ; 2. Гарантијом банака поверилаца и 3. Гарантијом државе. |
— Prema izjavi rumunskog Ministra finansija vladi i pri= vredi je pošlo za rukom da suzbije bankarsku krizu. Ма поуčano tržište je bačeno 4 milijarde leja (1,35 milijardi din.). Zlatno pokriće novčanica stoji na 38%, dok je zakonski minimum 35%.
— Strane novine javljaju da se između Engleske banke i Amerikanskih Federalnih Rezervnih banaka vode pregovori O pretvaranju francusko-amerikanskog kredita od 50 mil. 1. st. (13,5 milijardi din.) datog Engleskoj banci, u čisto amerikanski kredit. Govori se da je s tim u vezi put guvernera Hngleske banke Normana u Kanadu. |
— Uredbom od 18. jula Rajhsbanka je ovlašćena da iskuje 600 mil. maraka (8,1 milijardi din.) srebrnog novca. Pošto banka nije imala dovolino srebra, uvezla je iz Amerike, računa se, oko 3 miliona unca u vrednosii od 3,25 mil. maraka (43,9 mil. din.) iz čega je iskovano za 18,7 mil. (252,5 mil, din.) srebrnog novca. Rajhsbanka je iskoristila tek mali deo odobrenog joj kontingenta, jer se ne oseća veća tražnja za srebrnim novcem. U početku je narod rađe primao srebro no papir, ali pošto se poverenje u banke počelo vraćati, Rajhsbanci se počeo vračati suvišni srebrni novac, koji je nepraktičan zbog svoje težine.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Швајцарска ће емитовати зајам од 200 мил. фр, (2,2 милијарде дин.) ради конверзије ранијих зајмова. Каматњак је 4% и 0,6% такса, рок 25 година, али већ после 15 год. држава има право отказа.
__ Чехословачка Народна банка одбила је да редисконтује совјетске менице, због тога чешка тешка индустрија, којој је много стало до великих руских поруџбина, настоји да организује један конзорциум банака у ту сврху. На то су пристали већ неки јавноправни новчани заводи као Земаљска банка, Пензиони завод и т. д. Воде се преговори са неким приватним банкама.
— Прајски буџетски дефицит изнеће ове год. око 350 мил. марака, (4,73 милијарди дин.), док је пренос из прошле године 225 мил. (3,04 милијарди дин.) укупно дакле 575 мил. (717 милијарди дин.).
— Немачка влада намерава ових дана да објави уредбу о државној контроли над банкама.
БЛАРОСТАЊЕ Бр. 85 Енглески државни приходи NO 22. августа ов. год. пеносе 218 мил. (58,0 милијарди дин.) према 251 мил. (67,8 милијарди дин.) у истом раздобљу прошле године.
— Novi madžatski spoljni zajam, kako smo javili iznosi 5 mil. 1. st. (1,35 milijardi din.) uz 58#/, i proviziju */,2% ukupno 61}, %, rok 12 meseci s pravom na 6-mesečnu prolongaciju. Francuski konzorcium predvodi Banque de IP Union parisienne, švajcarski Credit suisse i Socićtć des Banques suisses, holandski Mendelson i komp. i Nideriandše Handels Mij., italijanska Banka komerciale Ifaliana i madžarska Peštansko-madžarska komercijalna banka.
— Италија је повисила царине, на пшеницу на 75 лира (225 дин.) на брашно од шшенице и кукуруза на 112,35 (337 дин.), грис 130,1 (390 дин.) а хлеб, и пециво на 131,95 лира (395,8 дин.) од 100 кгр.
_ Бечка Меркурбанка, афилијација Данатбанке, отворила је своје шалтере, пошто је добила кредит од 25 мил. шил. (200 мил. дин.). Посао тече нормално. Износ улога је већи но исплата, |
—- Чехословачка дуговања (државна, комунална, приватна) иностранству износе 12,3 милијарде, а потраживања према иностранству свега 6,: милијарда ч. кр., тако да сума дуговања превазилази ону потраживања за 6,2 милијарде чех. круна.
__ Чехословачки трговински биланс за првих 6 месеци оБе године : извоз 6,38 милијарди ч. кр., увоз 5,55 милијарди u. KD. Према истом времену 1930. године извоз је пао за' 24,5% а увоз за читавих 32%.
— Oneneme пореза министарства финансија издало je објашњење о разрезивању порезе на обвезнице 83% доларског зајма од 1922. године и 7% Блеровог зајма, пошто неке финансијске дирекције при разрезу друштвеног пореза не признају одбијене камате. Пошто су камате поменутих зајмова посебним законима ослобођене плаћања пореза, то оне не подлежу порезу на ренту а исто тако ни друштвеном порезу.
— Између спштине града Варшаве и једне групе швајцарских банака воде се преговори о кредиту Од 3 мил. дол. (168 мил. дин.) Општина ће за већи део тога износа купити аутобусе код швајцарске фирме Саурер.
_— Zaduženje Nemačke od 1929. do 1930. god. u inosiranstvu iznosi 25,5 milijardi maraka (345 milijardi din.). Ali kad se uzme u obzir kapital od 9,7 milijardi (13u,9 milijardi din.) koji je ona u istom vremenu pozajmila inostranstvu, onda saldo zaduženja iznosi 15,8 milijardi maraka (212,4 mili|. din.).
_— Odbor za štednju, koji je uspostavila madžarska vlada, namerava da provede uštede u sledećem državnom budžetu u iznosu od 69,5 mil. penge (695 mil. din.). _
____ileniska vlada, koja je 15. jula objavila delomični movatorium za dugove inostranstvu, proglasila je ovih dana totalni moratorium.
___Radi obezbeđenja budžeta nemačka vlada će ovih dana objaviti uredbu, kojom se ovlašćuj vlade zemalja da prema potrebi putem uredaba regulišu svoje budžete.
__ Енглеске инвестиције у иностранству износе 3391 мил. ф. ст. (915,6 милијарди дин.) 'од тога у доминијонима и Индији 1918 (517,9 милијарди дин.) у Северној и Јужној Америци 839 мил. (226,5 милијарди дин.) у Европи 382 мил. (103 милијарди ДИН.)
у
БЕОГРАД — ЗАГРЕБ Филиал: НОВИ САД
Телефон интерурбан Београд: 16-23, 20-02, 20-03, 16-25, 21-64,
ОПШТЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО БАНКАРСКО ДРУШТВОАД.
СГлевепица т резерње ја ЊЕ ФК) дрена кРаћ
Телеграми: БАНК-ФЕРАЈН |
Телефон питерурбан Загреб. 5442, 5443, 5444, 5446, 5441'