Narodno blagostanje

5. септембар 1931. НАРОДНО

Paralelno sa finansijskim ргеgovorima o zajmu vođeni su i trgovinski, koji su pre nekoliko dana doveli do zaključenja ugo-

Е = vora. Francuska odobrava preferencijal madžarskoj pšenici, pri čemu Francuska primenjuje iste metode kao u trgovinskom ugovoru sa nama. Snižena carina ne odobrava se neposredno madžarskim izvoznicima, već ovi plaćaju punu carinu. Ali tu razliku između naplaćene carine i ove koja bi se dobila naplatom preferencijalnog stava, no ni u kom slučaju više od 30%, Francuska vraća madžarskoj vladi, koja će ovaj iznos upotrebiti za potpomaganje poljoprivrede. Madžarska sa svoje strane snižava uvozne slavove za neke. francuske proizvode. Za Madžarsku ovaj ugovor ne donosi.,nikakvo znatno olakšanje, jer Francuska uvozi samo jednu malu količinu strane pšenice, a osim toga je već i nama odobrila preferencijal. N. pr. 1930. godine Francuska je uvela samo 2,7 miliona kvintala pšenice i brašna, dok madžarski i naš višak u pšenici iznose preko 500 miliona kvintala. Čak i kad bi Francuska na osnovu ugovora ofkupila nešto madžarske pšenice, ipak time još nije rešen problem plasiranja madžarskog viška, pošto za njega još nije nađeno tržište. Prirodna tržišta za madžarsko žito su s obzirom na njen saobraćajni položaj srednjeevropske države. Nemačka i Italija su propisale skoro 100%=no prisilno primeliavanje domaćeg žita; carinski rat sa Čehoslovačkom, koja ove godine usled slabe žetve uvozi velike količine stranog Žita, još nije završen, a ni za Austriju još nije otišlo mnogo madžarske pšenice usled komplikovanog pretferencijalпог игоуота.

Егапсизко-таа Хаг ји ргејегепсјаи исоуог.

Usled toga ovaj ugovor nema toliko veliki ekonomski kao politički značaj. U vezi s finansijskim pregovorima on pokazuje jedan preokret u odnosu između ove dve zemlje, koji je do sada bio sve drugo nego prisan. Sa madžarske strane je ovaj preokret zasnovan na privrednim teškoćama zemlje koje iziskuju jaku finansijsku potporu Francuske, dok je Francuska s druge strane уођпа да Madžarskoj čini ustupke, da bi time sprečila jedno jače vezivanje Madžarske uz Italiju i Austriju.

Хиперпродукција дувана у свету осећа се у јакој мери и у Грчкој. У нормалним приликама њена производња i износи 50 милиона килограма годишње, од којих се 45 милиона килограма извози. После досељења грчких избеглица порасла је производња на 65 мил. кгр. Она је у међувремену нешто опала, али је 1930. године ипак још изнела 53 мил. кгр. Пошто извоз стално Oпада, у овој години нарочито услед сузбијања увоза страног дувана у Немачкој и Чехословачкој, нагомилавају се велике залихе. У источној Македонији и западној Тракији износиле су залихе код произвођача 5 и по милиона ска, у централној и западној Македонији још 914.000 ока.

Криза дувана у Грчкој.

Досадашње мере грчке владе ишле су као и у Бугарској на првом месту за тим, да забране сађење дувана на неподесном земљишту. Оне су нарочито у централној и запедној Македонији биле од успеха, где је становништво било занемарило сејање житарица у. корист сађења дувана. Овде је површина засађена дуваном од 19,3 хиљада хектара у 1930. години пала на 10,5 хиљада хектара у 1931. години, што одговара смањењу од 45 од сто. Као другој мери, влада

БЛАГОСТАЊЕ Страна 567 је приступила откупу залиха дувана по цени од 4 драхме по оки. При томе држава на првом месту купује рђав дуван да би га уништила. Тиме се постиже да се непродате резерве смање а истовремено да се поправи квалитет.

Трајни карактер дуванске кризе изазвао је помисао на закључење једног дуванског картела између Грчке, Бугарске и Турске. Овај би имао прво да проведе смањење производње у овим земљама а друго да поведе преговоре с разним државама о замени дувана за индустријске производе. Но до сада до оваквог картела још није дошло из сличних разлога, из којих није дошло ни до житног картела југоисточних држава. Различит значај који дуван има у појединим од ових земаља и чињеница, да су ове државе услед њихових привредних тешкоћа упућене на брзу продају дувена, отежавају склапање таквог споразума. Остала је једина идеја да се извоз дувана појача на тај начин, што се земљама које купују дуван обећава снижење увозних царина на њихове индустријске производе. Овај пут је изабрала Грчка. |

uEgBER ZOLL- UNION око КГЕШМЕ ЕМТЕМТЕ

Wirtschaft und Politik Oesterreichs, der Масћ!ојgdestaaten, Deutschlands, ihre gegenseitige Abhingigkeit und ihre Zusammenhange mit der V\Veltwirtschatt und Weltpolitik informieren Sie sich grdndlich, umfassend, zuverlassig in der inhaltsreichsten wirtschaftspolitischen Zeitschrižt dieser Gebiete, im

ЈАВА ТАНАЛА VOLKSMWIRT

Herausgeber, WALTHER FEDERN — WIEN IX,

Standige Mitarbeiter in: Amsterđam, Berlin, Budapest, Bucarest, Moskau, Prag, Warschau, Zagreb.

Berufen Sie sich auf diese Anzeige und Sie erhalten kostenlos Probenummern,

An den Verlag „Der Oesterr, Volkswirt“, Wien IX., Porzellangasse Nr. 27.

Ich will ihr Blatt kennenjernen, Senden Sie mir kostenlos Probenummern.

И РО И ТРГИлуонаснрвантасаиававазахеачанав о љас5)

Централа у ПРАГУ 52 филијале ЈУ ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ

АНГЛО-ЧЕХОСЛОВАЧКА И ПРАШКА КРЕДИТНА БАНКА ФИЛИјЈАЛ У БЕОГРАДУ

Капитал Кч, 235,000.000 ——— Резерве Кч, [40,000,000 Телеграф, адреса; АНГЛОБАНКА — Тел, 1980, 1981, 1982, 1983

Иностранство: ЛОНДОН БУКУРЕШТ — — и СОФИЈА— —