Narodno blagostanje

Страна 606

bovlja nije bilo zaključaka. Novac je 195 а roba 210. Jadranska plovidba novac.460 dok roba 480. Ni ovde nema promene.

Državni papiri. Kod dinarskih državnih papira tendencija је slabija. Šteta je ispod 310 dinara. Kod ovog kursa ostalo je još dosta neplasitane robe. Begluci sa kursem od 44 dinara daju ukamaćenje od nekih 13—14% i to bez obzira na amortizaciju. I agrarci su slabi. Promet nije znatan, jer је potražnja veoma rezervirana.

БЕОГРАДСКА БЕРЗА.

У четвртак, изгледа, да су све европске берзе доживеле један врло тежак „црни дан"; — тој општој ситуацији нису могле избећи ни наше берзе, и ако ту можда постоје нарочити разлози. Са свих страна, па чак и са париске берзе, стижу вести о рапидном попуштању курсева ефеката.

Код нас, курсеви су се кретали као што следи:

16 14. 15. 16. 177; септембра

"6% Беглуци 5250 ) 40 4850 4925 48.50 7% Инвестиц. зајам — — . 70— " 69—"' 687% Селигман = _—— IE | OZ. GB 1%, Блер = === — = 63.85 Ратна штета 325—— · 320 310 3100. 295 .

Народна банка — 4800.— — — =

Сви курсеви постепено попуштају — а нарочито је снажан пад донео 17. о. м.; тог дана дошло је управо до панике — која је!'и после звона продужена; тако на пример је после звона продата једна већа партија Ратне штете по 275 динара. Курсеви осталих папира показивали су аналогну тенденцију. За Народну банку нуђено је чак и 4000.динара. Обрти су врло слаби — као да је берза паралисана. У овој недељи износе свега 3 милиона динара — за 2 милиона мање но у прошлој недељи. Ипак, највећи је обрт обављен у Ратној штети —- за 2.35 милиона —- од чега отпада један милион на термине. Код осталих хартија обрти су следећи: 7% Инвестициони тргован је за 183 хиљаде, 6% Беглуци за 252 хиљаде, 7% Блер 72 хиљаде, 7% Селигман 112 хиљада а Народна банка 53 хиљаде.

На њујоршкој берзи наши су папири нотирали:

на дан 7% Блер 8% Блер 1002 ИЕ SX Б:

12. септембра 59.— до 60.50 68— до 70— 60.— до 6115. септембра 59.50 до 61— 68.50 до 70.— 62— до 6516. септембра 59.50 до 61—— 68— до 70— 61— до 62.17. септембра 58-— до Gl. — 68 до:10——. 60. до 61 18. септембра 57. — до 50 — 65. до /0—— 60 до 61:50

Наш 7% Стабилизациони зајам имао је у Паризу следеће курсеве: 12. ов. мес. 80.50: 15. ов. мес. 80.15; 16. ов. мес. 79.80; 17. ов. мес. 79.60; а 18. oB. Mec. 77.80.

На девизном тржишту је девиза Цирих поскупела. на 1107, што одговара паритету од 90360. Обрти у девизама износе ове недеље 25.8 милиона динара.

РОБНО ТРЖИШТЕ. Пшенипа.

На чикашкој берзи су пшенични курсеви у последње време остали скоро без промене; једино септембарска нотица је према крају августа скочила од 46.50 на 49.50 центи т. |. за 2.50 цента за бушел, док су остали месеци поскупили свега за 1,37.5 до 1.125 цента за бушел; то је у вези са тако званом каса-премијом, пошто је цена за промпт робу ради великих тражња домаћих млинова знатно порасла. На винипешкој берзи је тенденција последњих 14 дана лабавија, због великих довоза нове робе; курсеви су попустили за 0.84 до 1.25 центи.

Ситуација на светском тржишту још се увек песимистички процењује, пре свега због тога, што се не зна, колики ће бити руски извози. У последњој недељи износили су руски утовари преко 800 хиљада квартера. Ова чињеница

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 38

демантира вести, да је принос руске жетве подбацио. Звавичних података о томе нема, али је разумљиво, да оваква ситуација у многоме пооштрава нервозу која влада на тржиштима. Американски фармборд настоји свим снагама да у иностранству прода што више могуће својих старих залиха, а да при томе не квари берзанску цену. Тако је у последње време закључено неколико уговора на основу којих ће смањити своје залихе за преко 50 милиона бушела. Бразилији је продато 25 милиона бушела, зашта ће Америка преузети извесну количину (1.27 милиона бала) кафе, Кини 20 милиона бушела које ће ова исплатити у појединим ратама све до 1936 године а Немачкој је продато, опет на кредит, нешто преко 7 милиона бушела. Цена изгледа да је изједначена са ценом тржишта на дан утовара, а каматна стопа је за ове робне кредите максимирана са 4%. Ове количине, иако нису и сувише велике, ипак достижу скоро четвртину старих американских залиха, које су после ових трансакција, смањене на свега 170 милиона бушела.

У Канади биће ових дана жетва шпенице потпуно завршена. Укупни резултат цени се на 271,4 милиона према прошлогодишњем од 380 милиона бушела, а према приватним проценама, принос износи свега око 250 милиона бушела.

На европским тржиштима констатује се смањење ин-

тензитета понуда са дунавског базена, нарочито у погледу румунске и бугарске робе. Има вести, које сматрају, да

румунска влада. неће моћи више дуго исплаћивати извозне“

премије — због недовољних финансиских сретстава. Цени се да је са доњег Дунава т. |. из Румуније и Бугарске продато већ око 600.000 тона пшенице, што одговара некако половини извозног контингента тих држава. Интензитет ових понуда увек се још тешко осећа. Међутим, постоји мишљење да ће оне ускоро бити смањене и да ће то имати за последицу побољшање цена.

Кукуруз.

Кукуруз показује у последње време на чикашкој берзи нешто чвршћу тенденцију. Овогодишња жетва цени се у Сев. Америци на 2.7—2.8 милијарде бушела, што одговара нормалној жетви. Старе залихе су незнатне а пошто је свињогојство узело веће размере, то се сматра, да неће доћи до ослабљења курсева. Има берзанских известилаца који препоручују куповину кукуруза на данашњој бази. У Европи су куповања увек још врло велика. Рачуна се да ће Немачка повећати увоз кукуруза пошто је жетва ражи према прошлој години подбацила за скоро милион тона. Из Румуније се јавља, да су се изгледи за принос кукуруза због последњих киша знатно поправили. Према досадашњим званичним проценама биће овогодишња берба у Румунији за 1.3 милиона тона већа од прошлогодишње и да ће износити укупно око 6 милиона тона. Од тога се рачуна са извозним контингентом од 2 и по милиона тона. Наша су-

седна тржишта за сада још не купују веће количине, јер

су добро снабдевена румунском робом — много јефтинијом од наше.

На: нашим домаћим тржиштима је цена доста добра. Стара роба се све више тражи, док су понуде врло мале. У новој. роби термински послови подбацују. Вештачко. сушена тргује се за октобар и новембар и вреди напоменути да је цена порасла за 7—90 динара. Постоје изгледи да ће у Бачкој и у Банату берба бити много боља но што се то очекивало, док има у Срему крајева, у којима ће пиног бити мањи од пролшогодишњег.

Памук. |

Код памука је ситуација у последње време нешто повољнија. Паника која је отпочела пре месец дана као последица службених извештаја о берби и новој производњи мало се смирила, Главни разлог тога. смирења дежи у ре-

\

а.