Narodno blagostanje

Страна 616 | сна свега тога и Макдоналд је изјавио, да се неће издавати новчанице без покрића.

Мало је вероватно да ће Енглеска потуно напустити златну валуту. Професор Кинс већ је раније предложио увођење манипулисаног (папирног) важења, које би било регулисано једино политиком Енглеске банке, без аутоматизма злата. Већини људи у Енглеској су познате све рђаве стране овог система. За светску привреду би његова последица била та, да би све злато у свету одједном изгубило од вредности. Ово би изазвало велике поремећаје у светској привреди, Под притиском пољопривреде и индустрије, Француска је на путу да изради један нарочити протекционистички систем. Царине, као опробано протекционистичко средство, могу се примењивати само у ограниченој мери. Прво, што су важни царински ставови везани трговинским уговорима, а затим повишење царина изазива већином сличне мере и с друге стране. Француска је због тога пришла систему заштите административним мерама као што су то урадиле и многе друге државе. Немачка је почела са системом присилне употребе домаћих производа. Француска изграђује систем по коме је за увоз потребна дозвола владе. Законска основа за ово јесте члан 17 царинског закона, који омогућава влади да предузме заштитне мере кад год се француском извозу чине сметње од стране других држава. Нове протекционистичке мере француске владе почеле су се прво примењивати код азота и угља, о чему смо раније опширније писали Крајем августа ове су мере проширене и на вино и дрво. За увоз дрвета утврђен је контингент, чија се висина држи у тајности а који је подељен на поједине извозне државе. Ова мера нарочито погађа Италију. Ограничење увоза вина наноси велику штету Италији, чији се извоз вина за Француску у првом полгођу ове године удвадесетостручио према истом времену прошле године.

Званично се изјављује, да ове мере претстављају само привремену заштиту пољопривреде и индустрије, и да ће бити на снази само дотле, док се француски трговински биланс не поправи. Међутим депресија у овим гранама производње и неповољно стање трговинског биланса по свему судећи неће тако брзо бити поправљени. Неповољен трго-

Нове увозне забране у Француској

вински биланс има за нарочите узроке трајну депресију у

земљама у које Француска извози, и повољан биланс плаћања Француске. Може се сматрати, да ће ове заштитне мере бити трајног карактера и постоји опасност да се прошире и на друге производе. То излази и из новог законског предлога по коме влада већ онда може приступити заштитним мерама, ако је извоз других држава за Француску потпомогнут девалоризацијом новца или ауторитативним мерама за појачање извоза. Министар пољопривреде Тардије већ наговештава заштиту сточарства, чиме би протекционизам француске пољопривреде био потпун.

Највећа политичка странка један опасан аграрни про- _ суседне државе, социјалдеграм Аустрије мократска, објавила је на

свом последњем партијском дану један опсежан аграрни програм. Остварење. само једног његовог дела нанео би велику штету нашим интересима. Идеја је следећа. Аустрија је у прошлој години увезла из четири источне аграрне државе: Пољске, Мађарске, Румуније и Југославије, продукте у вредности од 781 милиона шилинга, док је у ове државе извезла свега за 441 милион. Аустријска влада је заштитвим царинама покушала да поправе овај однос. Успех је био даље опадање извоза индустријских производа, У првој

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 39

половини 1931 године аустријски извоз је изнео свега 671 милион шилинга према 945 милиона у исто време прошле године. Зато би требало поправити трговински биланс спречавањем увоза из поменутих аграрних држава. Потребе у пољопривредним производима би требало подмиривати сопственом производњом, што би имало за повољну последицу, да Аустрија све пољопривредне производе купи од својих пољопривредника, који би добијени новац употребили на куповину индустријских производа у самој земљи, док државе, које извозе привредне продукте за Аустрију, за добијени новац купују индустријске производе у другим државама.

Овај циљ би се дао постићи монополизирањем увоза жита и брашна. Сви домаћи млинови имали би присилним путем да се организују у заједницу, која би земљорадницима плаћала утврђену цену, довољно високу да покрије производне трошкове жита. Сличне мере би имале да се предузму и за сточарство. Држава се обавезује да сваке године откупи извесну количину стоке од одгајивача и установа за одгајивање. При томе се количине, које држава има да преузме, утврђују тако, да се досадашњи увоз свиња у року од три године, а увоз говеда у року од пет година смањи на 20 од сто.

Није тешко увидети бесмисленост овог програма. Да би Аустрија могла да се сама снабде потребном количином жита, морала би да повећа производњу и следствено томе да приступи обради нерентабилнијег земљишта. Откупна цена жита би због тога морала да се утврди на вишеструки износ цене која важи на светском тржишту. Ово би имало за последицу поскупљење трошкова сточарства, те би и цена стоке морала да стоји изнад светске. Трошкови живота би порасли и Аустрија би још више осиромашила. Услед тога се и поред спречавања увоза, трговински биланс не би поправио, јер би, услед поскупљења живота, ослабили извоз индустријских производа. При томе нисмо ни споменули да би овакве мере у Аустрији изазвале сличне у погођеним државама. Социјалдемократе се ипак чврсто држе овог програма. Они се надају да на овај начин стекну симпатије аграраца, а у државном монополу виде један даљи корак у социјализацији привреде. Вероватно да ће придобити један део аграраца. Слично смо доживели у Немачкој. Тамо се социјалдемократски комесар за жито, д-р Баде, споразумео са утицајним великим аграрцима. Успех тога била је државна помоћ проиввођачима ражи, која је опет изазвала увозни монопол за кукуруз и ограничење код увоза јечма и пшенице. Слично би могло наступити и у Аустрији, ако дође до споразума између социјалдемократа и аграраца.

Prihodi državnih monopola iz-

Prihodi državnih monopola nosili su u julu 1931. godine u jdli 1931. godine 195,23 miliona dinara; prema istom mesecu prošle godine

manji su za 14,95 miliona dinara, a prema ranijem mesecu ove godine pokazuju porast od 6,34 miliona dinara.

Prema pojedinim artiklima (a upoređeno sa рова u julu 1930. godine) kretanje prihoda daje sledeću sliku:

Artikal Juli 1930. Juli 1931. Više ili manje u milionima dinara Duvan 160.96 151.88 — 9.08 So 17,49 17,75 -- 025 Рејтојеј 8.81 4,98 ___ 3.83 Žižice 11.42 11.19 — 0.23 Hartije za cigarete 9.96 8.49 — 147 Razni prihodi 1.52 0.94 — 0.58 wkupno 210.18 195.23 — 14.95

'Od svih monopolskih artikala samo je so dala veći prihod

Za 250 hiljađa dinara; svi ostali prihodi ipodbacili :su. 'Duvan,