Narodno blagostanje
26 септембар 1931. НАРОДНО koji je najvažniji monopolski artikal i koji ie u ovoj godini sva– kog meseca podbacio, dao je u julu prihod od 151.88 miliona ili za 9 miliona din. manje no prošle godine. Opadanje tog prihoda bilo je i ovoga puta od odlučujućeg dejstva po ukupnu sliku mesečnih prihoda u julu. To je posledica pooštrenja privredne depresije. Pošto su ovog meseca povišene cene duvana i cigareta to nije isključeno, da ćemo u stanju za oktobar moći zabeležiti povećanje. |
Podvukli smo, da su ovoga puta prihodi od soli veći no u odgovarajućem mesecu prošle godine. Taj višak je posledica tehničke organizacije prodaje te se ne može smatrati kao indikator opštih privrednih prilika. U julu mesecu njihov je prihod iznosio 17,75 miliona dinara. Prihodi od petroleuma podbacili su za 3,83 miliona što je takođe sezonskog karaktera; u leto se troši manje pefroleuma no u zimskim mesecima. Upoređeno sa mesecom junom prihodi su manji Za nešto preko 1,2 miliona dinara. Kod žižica prihodi su ostali skoro nepromenjeni i to prema ranijem mesecu ove kao i prema julu prošle godine. Da ie kod tog artikla došlo do tako malih varijacija, razlog leži u reorganizaciji i modernizaciji načina prodaje. Hartija za cigarete pokazuje sliku analognu ranijim mesecima. Potrošači sve više napuštaju pravljenje cigareta i prelaze kupovanju gotovih proizvoda. Možda će najnovije poskupljenje jeftinih cigareta opet imati. za posledicu povećanje prihoda od hartija za cigarete. U ovom mesecu iznosili su 8,5 miliona, a prema istom mesecu prošle godine manji su za 1,5 miliona dinara. Toliko su podbacili i prema junu ove godine. ,
Prema prihodima predviđenim buđetom Monopolske uprave sa 201,72 ovi su stvarno podbacili za 6,5 mil. din. U junu mesecu razlika je iznosila 12,8 miliona din. Prema pojedinim artiklima je diferencija između predviđenih i ostvarenih prihoda bila sledeća:
Artikal budžetom U julu Više ili manje ·predviđeno ostvareno ostvareno u milionima dinara
Duvan 149.36 151.88 - 2.52 So 18:17 17.74 — 0.43 Petrolej 12.52 4.98 — 1.54 Žižice 11.00 1119 — 0.19 Hartija za cigarete 8.99 8.49 — 0.50 Razni prihodi 1.66 0.94 — 0.73
Ukupno 201.72 195.23 — 6.49
| Vidimo da je prema predviđenome, prihod od duvana bio veći za 2,5 miliona dinara; to znači, da je Monopolska uprava već i računala sa pogoršanjem prilika. Najjače opadanje pokazuje petrolej sa 7,5 miliona din., ali je fo kao što rekosmo, Se-
zonskog karaktera. Predviđeni prihodi su za svaki mesec |e- !
dnaki; zbog toga su ostvareni prihodi u letnjim mesecima mahji, dok oni u zimskim mesecima premašuju predviđene.
U toku prvih sedam meseci ove godine ukupni monopolski prihodi iznosili su 1274,9 miliona dinara odnosno za 44,7 miliona din. manje no u prošloj godini. Upoređeno za poslednje četiri godine prihodi pokazuju za vreme prvih sedam meseci sledeću sliku:
za prvih sedam meseci
ВЛАГОСТАЊЕ Страна 617
. mesec juli doneo znatno povećanje. Za ovih sedam meseci jedino su prihodi u januaru bili za 5 miliona din. veći od onih u julu mesecu.
прилешвинтаидзеррваенинстен патила трен прелета
Карактеристично 3за садашњу трговинско - политичку ситуацију у свету јесте женевски дуел између Швајцарске и Немачке. Швајцарска каже: пасива мог трговинског биланса према Немачкој у огромном је порасту; увоз из Немачке порастао је и то нарочито у квалитетним производима, који су до сада били мој специјалитет. Томе на супрот мој извоз за Немачку у сталном је опадању. Принуђена сам услед тога да откажем трговински уговор, ако ми Немачка не изађе у сусрет. Принуђена сам да увоз из Немачке сведем на висину мог извоза за Немачку, а да на вишак увоза ударим прохибитивне царине. Немачка вели: морам да плаћм велике дугове иностранству, а то могу само ако форсирам извоз: логично је, да се мој трговински биланс мора активизирати. Ово нарочито важи за мој трговински биланс према Швајцарској, према којој је мој биланс плаћања нарочито пасиван: прво због тога што су велики капитали побегли за Швајцарску, а друго, што ова има велика потраживања код мене, на која могу плаћати камату једино путем извоза робе. Осим тога швајцарски захтев се коси с њеним Maja; вама у Друштву Народа, када је пледирала за царинско разоружање. Швајцарска: потпуно разумем да Немачка мора да форсира свој извоз, али не могу дозволити да моја индустрија пропадне. Од пребеглих немачких капитала немам никакве користи, већ само тешкоће око пласирања због њи: ховог пролазног карактера; додуше ја немам потраживања у Немачкој, али баш тиме је смањена потреба Немачке да форсира извоз; јер када би та потраживања повукла, онда би немачки биланс плаћања био још више пасиван. Такође је нетачно да сам дошла у контрадикцију према својим ранијим женевским изјавама; ја још и сада хоћу да спроводим досадашњу умерену трговинску политику, али само ако то учине и друге државе. Као мала држава не могу сама да поднесем жртве. Немачка одговара, да јој у том случају не остаје ништа друго, него да затвори своје тржиште за швајцарске производе.
У сличном положају као Швајцарска наћи ће се ускоро и многе друге државе и, ако изгледи не варају, не само с обзиром на појачање немачког, већ и енглеског извоза. Енглеска и Немачка морају свој извоз да повећају. Али ако се Швајцарска затвори за немачки па следствено и за енглески извоз, онда ће притисак немачког и енглеског извоза у толико јачој мери осетити друге државе. И ове ће онда следовати примеру Швајцарске. У томе случају постоје две могућности: или ЋЕ се енглеска и немачка роба извозити по тако ниским ценама, да ће савладати и ове нове тешкоће, или ће Немачка и Енглеска покушати да биланс плаћања изједначе спречавањем увоза место форсирањем извоза. Онда ћемо доживети даље опадање светске тргевине и пооштрење привредне депресије. Спречавање увоза Швајцарске неповољно ће утицати и на саму њу. Ипак ће она и све државе које следују њеном примеру, подлећи искушењу да спречавањем увоза изједначе трговински биланс, Излаз из те ситуације нашао би се, као што Швајцарска каже, само у солидарној акцији свих држава против протекционизма.
Пред швајцарско-немачким царинским ратом.
Prilikom poslednje finansijske i privredne krize u Nemačkoj, država je u više mahova inter-
|
Novo privredno pravo и Nemačkoj
Mesec 1928. 1929. 1930. 1931. u milionima dinara Januar 174.1 162.2 193.2 200.3 Februar 175.6 142.8 1671 1514 Mart 168.6 174.8 174.2 1627 Арт 182.5 11171 188.2 187.3 Мај 187.0 199.4 186.8 189.2 Juni 205.0 194.3 199.3 188.8 Juli 201.5 201.5 210.2 195.2 | Ukupno 1294.3 10527 1319.6 1274.9
Ova nam tablica međ ostalim objašnjava, da su ove godine u aprilu, maju i junu prihodi bili skoro stacionirani i da je
! venisala i spasla banke i industrijska preduzeća od bankrot-
stva. Ova intervencija je izgledala neizbežna, jer bi svako pro-
је Еј ,