Narodno blagostanje

3. октобар 1931.

Узрок слабљењу холандске валуте лежи највише у валутним

тешкоћама Скандинавских држава.

— Шведски краљ шибица Ивар Кригер изјавио је у Паризу да не намерава искористити садању прилику да откупи повлашћене облигације свога концерна уз данашњи ниски курс. Он се обавезао према американским имаоцима, да ће облигације откупити не испод 500% номиналне вредности, Осим тога загарантована им је камата у доларима. То све важи индиректно и за европске имаоце облигација, јер они имају право да замене шведске облигације за американске. Ипак се друштво Кригер и Тол решило да и европским имаоцима облигација пружи исте гаранције, које и американским, да би их тиме обезбедило од евентуалних губитака због пада шведске валуте.

— Француска банка пролонгирала је на 3 месеца кредит од 9 мил. ф. ст. (2,43 милијарди дин.) шпанској новчаничној банци. Уједно се изјавила спремном да га конвертира у златне франке због нестабилности фунте.

— Турска берза напустила је енглеску фунту и узела|

фр. франака на базу финансиских операција. Курс турске лире утврђен је на 12,06 франака.

· _—- Италијански Министар финансија забранио је терћинску трговину страним девизама на берзама, да би спречио валутне шпекулације.

— Због неповерења улагача немачке штедионице су већ потрошиле кредит од 5 мил. марака (67,5 мил. дин.), који им је одобрила Рајхсбанка. Пошто због затварања берзе пе могу добити сретстава за даљу исплату улагача, оне су се обратиле на Рајхсбанку ради новог кредита.

— Аргентинска новчанична банка узела је за подлогу валуте долар наместо енглеске фунте.

— Чехословачка Народна банка затражила је од банака да јој поред месечног извештаја подносе и дневне, са износом датих девиза и у коју сврху. .

— један конзорциум њујоршких банака одобрио је Аргентини кредит од 25 мил. дол. (1,4 милијарде дин.).

— Према подацима берлинског Завода за проучавање коњунктуре енглески капитал инвестиран у Немачкој износи: у облику дугорочних кредита 1,1 милијарду марака (14,9 милијарди дин.), учешћа 0,15 (2 милијарде дин.), краткорочних кредита код 28 немачких банака 1,1 (149 ми, лијарди дин.), остали краткорочни кредити ! милијарду (13,5 мил. дин.) ; укупно 3,35 милијарди (45,3 милијарди дин). И немачке банке су у исто време имале доста велика потраживања у Енглеској, а још већа од разних земаља у енглеској валути.

— Ministarstvo trgovine izdalo je пагедби kojom se maksimira kamatna stopa založnih zavoda na teritoriji Vojvodine, Hrvatske, Slavonije, Bosne i Hercegovine na 24% uračunavši u ovu stopu i sve manipulacione troškove i provizije.

— Banque Nationale de Credit, Paris, po veličini četvrta depozitna banka u Francuskoj, zapala je u teškoće. Glavnica iznosi 318 miliona franaka, rezerve 175 miliona i ima 250 filijala u Francuskoj. Već prošlog leta je imala da izdrži ren, koji je bez teškoća mogla da savlada. Od januara ove godine teškoće bivaju sve veće. Banka je davala velike kredite irancuskoj industriji, koji su se zamrzli. Poslednji udar zadala joj je kriza funte. Akcije Banque Nationale prestale su se kotirati, a isto tako i akcije nekih preduzeća koja su stajala pod njenom kontrolom; među ovim jedno od najvećih francuskih hemijskih preduzeća

О НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Страна 635 Pechiney. Inicijativom francuskog ministra finansija i симегnera Francuske narodne banke, pariske banke Credit Lyonnais i Credit Commercial odlučile su, da obrazuju fond za saniranje banke. Država garantuje za bančine depozite. O pojedinostima u pogledu saniranja još se vode pregovori. Pretsednik upravnog odbora ove banke, g. Andrć Vincent, otstupio je pre nekoliko dana i na njegovo mesto je izabran g. Pierre Richmond. Banque National de Crćdit posredno je zainteresovana u našem elekfro-hemijskom preduzeću „La Dalmatienne” a Тако 1810 1 na našem novčanom fržištu.

— Енглеска влада забранила је терминску трговину на берзи.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Прорачун града Суботице ових је дана С хобрен | од Министарства финансија. Расходи су предвиђени са 41 милиона а приходи са 30.78 милиона динара. Мањак од 10.29 милиона има се покрити општинским прирезом од 45%.

— Министарство финансија објављује, да су према уредби о скупном порезу на пословни промет од овога ослобођене све сировине које су потребне техничкој индустрији, као кудеља, лан и јута, приликом увоза у земљу, због тога, што су каснији производи као предива и тканине обухваћени том порезом. Пошто у уредби није предвиђено и ослобођење за памук, то се накнадно ослобађа и ова роба.

— Буџет сплитске општине ових је дана одобрен од стране Министарства финансија. Редовни буџет износи 34.29 милиона а ванредни 50.49 мил. ; бућет водовода, који је засебно исказан 4.67 милиона редовни и 2.69 милиона ванредни. Буџет плинаре предвиђен је са 2.7 милиона. Министарство финансија смањило је извесне општинске трошаринске ставове,

— Министар финансија је снизио буцет дунавске · (ба

|вовине, у вези са програмом штедње, од 161 милион са

25 милиона на 136 милиона динара. Истовремено су укинуте извесне дажбине, у првом реду прирез на путеве, који се имају издржавати из редовног буџета. Бановинска такса на стоку снижена је од 10% на 3%.

— Италијански буџетски дефицит износи у прва 2 месеца ове буџетске године 500 мил. лира (1,5 милијарду дин.) т. ј. за 200 мил. више но прошле године. Ради обезбеђења предвиђених прихода Италијанска влада је учинила све могуће. Смањила је плате и наднице и провела уштеде у осталим издацима, али то све није било довољно. Због напредовања привредне депресије приходи од пореза и царина опадају непрестано. Влада је одлучила да повећа све невезане царинске ставове за 15%. Изузимају се извесни артикли, као угаљ, метали, вештачка ђубре, вунени отпаци и. т. JI.

— Према изјави маџарског Министра финансија буџетски дефицит износи 150 мил. пенге (1,5 милијарди дин.). Влада намерава да проведе нове уштеде у износу од 73,5 мил. (735 мил. дин.) а приходе повећа за 95,5 мил. (955 МИЛ. ДИН.).

— Дефицит у буџету града Берлина износи 182 мил. марака (2,46 милијарди дин.).

— Пољски Министар финансија предложиће парламенту пројект закона о додатку пореза на доходак за 0,5 до 10% што ће држави донети 150 до 165 мил. злоти (945 од= носно 1,04 милијарде дин.). Осим тога пројект предвиђа

У хотелу „Сплендид“ собе су врло чисте; свака соба има топлу и хладну текућу воду и централно грејање, У хотелу „Сплендид“ цене су врло умерене: соба са 1 креветом од дин. 409—70, соба са 2 кревета од д. 60—100,

БЕОГРАД |

Ко само једанпут одседне у хотел „Сплендид“ увек 5в после одседати у њега, јер се у њему има највећа удобност и налази се у центру вароши. спроћу Двора, Брнанова (раннје Дворска) улица бр. 5. — Too 22-693 |