Narodno blagostanje

Страна 634

potrebnoj meri opštem padu cena, što sprečava povećanje ku-

povne snage a s fim u vezi prouzrokuje nagomilavanje produ-.

kata na lagerima, t. |. imobiliziranje kapitala.

Po našem mišljenju je pogrešno zahtevati da indeks cena na malo padne u istoj meri u kojoj i indeks cena na veliko. Ne sme se izgubiti iz vida, da se u cenama robe u detaljnoj frgovini nalaze kumulirani froškovi prerade, koji često prelaze cenu osnovnih sirovina. Time naravno nećemo da kažemo da se cene u detaljnoj trgovini ne mogu sniziti; mi vilo dobro znamo da bi se u samoj organizaciji detaljne trgovine dalo mnogo птад. |

U cilju što bolje organizacije distribucije nije dovoljno ograničiti se samo na ispitivanju mogućnosti što bržeg i što jettmnijeg dobavljanja dobara od proizvođača, već se moraju študirati i same ljudske potrebe kao psihološki problem. U tome cilju je konferencija preporučila proučavanje porodičnog ekonomskog plana. Utvrđivanjem ljudskih potreba moći će se dirigovanje proizvodnje vršiti na osnovu poznatih činjenica, izbegavajući fime stvaranje stokova nepotrebnih dobara. Kao posledica ovoga pokazalo bi se pojeftinjenje kapitala.

Светска штампа доноси интересантну вест о преговорима који се воде између Ивара Кригера и америчких друштава за производњу челика о лиферовању 80 милиона тона шведске гвоздене руде Америци. По извештајима које имамо, смисао ових преговора је следећи: највећи увозник шведских гвоздених руда је немачка индустрија челика у Руру. Ова се обавезала да своје потребе у руди до 1942. године подмири у Шведској. Немачка челична индустрија жели да се ослободи овог уговора, прво због тога што су услови веома неповољни, друго штто би хтела да има слободну руку у предстојећим преговорима са лотрингијским рудницима. Ови преговори су најважнија тачка у програму француско-немачког привредног комитета, који се има основати приликом берлинске посете

један нов пројекат Ивара . Кригера

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__Бр, 40

француских државника. Ми не верујемо да је смисао шведско-америчких преговора тај, да Америка заиста има потребу за шведским гвозденим рудама. Америка их има и сама у довољној количини, а кад их већ мора увозити, она то чини из Јужне Америке и са Кубе, у којима се рудници гвожђа већ налазе под контролом американских предузећа за производњу челика. |

Ови преговори по нашем мишљењу могу имати једино тај смисао, да се из Сједињених Држава добију средства за финансирање шведских рудника гвожђа. Ови се налазе у тешком положају услед недовољног извоза, а шведска др= жава није у стању да их субвенционише. Најближи, који би био у стању да помогне рудницима, јесте Ивар Кригер, кога је поред саме шведске државе највећи акционар Гренгес-= берг-треста, највећег шведског и европског произвођача гвоздене руде. Но Кригер сам данас није у могућности ла му помогне, јер му недостају потребна средства за то. Државе, у којима је Кригер заинтересован путем монопола жижица, налазе се данас скоро без разлике у тешким привредним приликама, које наравно нису без утицаја на: про= дају жижица. Уз ово долази и околност, да је услед неповољног стања државних финансија у појединим европским а нарочито јужно-американским државама, правилна амортизациона служба Кригерових зајмова дошла у опасност. С тога је природно што Кригер не жели да још увек огромне резерве које има, употреби на финансирање својих рудника. |

Ово би био други пут, да највећи европски приватни финансијер сарађује с америчким финансијерима. Први пут је то било на пољу телефонске индустрије, где је пре кратког времена Кригерово предузеће „Ериксон“ фузионисано с. америчким телефонским и телеграфским друштвом. Овог пута би то било с највећим американским произвођачима челика, Џпиеа Зтајез 5тее! Согроганоп а. ВеШећет 5Тее! Согроганоп. Политика ових предузећа иде за тим, да себи осигурају положај у европској производњи гвоздене руде, од чега очекују велике користи чим се привредно стање у Европи поправи. .

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

БНОВЧАРСТВО

пе | = Немачке берзе остаће затворене вероватно до половине октобра. Имаоци страних ефеката могу их продати, али износ не могу изнети из Немачке. Рајх и Пруска одредиле су помоћ од 50.000 марака за 300 берзанских сензала који остају без посла.

— Шведска, Норвешка и Данска укинуле су замену новчаница за злато. У Шведској и Данској само на ограничен рок. Овом мером те три државе желе да спрече опадање свог извоза за Енглеску услед пада фунте. Од целокупног извоза иде за Енглеску: из Данске 59%, из Норвешке 21%, и из Шведске 25%.

=— Директор Финске народне банке изјавио је, да Финска неће укинути обавезу замене новчаница за злато.

— Боливија је суспендовала сва плаћања у злату.

— Дисконтна стопа је повишена: у Холандији од 2 на 3%, Ирској од 5 и по на 6 и по, Италији од 5-и по на 7%, Бугарској од 8 и по на 9 и по од сто, Грчкој од 9 на 12%. | Дисконтна стопа је повишена: у Норвешкој од 6 на у Данској од 6 на 83%, у Шведској од 5 на 6%.

i — Немачки увозници желе да се користе падом фунте те да плате своја дуговања у фунтама. Влада спрема У О забрани ових плаћања због опасности по марку..

— Португалска влада је решила да задржи досадашњи однос према енглеској фунти.

— Очекује се, да ће Аустралија своју валуту опет довести у чврст однос према енглеској фунти. До сада је аустралијска валута претрпела пад од 30%. ·

— Opšte jugoslovensko bankarsko društvo a. d. sa sedištem u Zagrebu i Beogradu i tlijalom u Novom Sadu, osnovalo je movi filijal u Ljubljani, koji je ovih dana počeo sa poslovanjem. Opšte jugoslovensko bankarsko društvo ima glavnicu i rezerve od preko 127 miliona dinara i pripada redu naših najvećih novćanih zavoda. Osnovano je 1928. godine pretvaranjem jugoslovenskih filijala Wiener Bank-Vereina u samostalni novčani zavod. Banka podržava uske poslovne veze sa Banque Belge pour PEtranger, Bruxelles, Banque Commerciale de Bale, Bazel i Wiener Bank Verein u Beču. Njezin bilans smo analiži-= rali u dodatku „Narodnog Blagostanja” od 30. maja 1931. godine, broj 22. strana 190, na šta upozoravamo naše čitaoce. *

— И курс холандске валуте почео је да пада. У Паризу га је интервенција Холандске банке једва поправила од 990 на 1010; а нормални курс је 1020. Тако исто је пао у Бечу од 288 на 284 т. ј. за 1 и по %. Холандска банка је на више места интервенисала. Почела је осим тога да прима у ломбард папире домаћих банака уз курс од- 19. септембра“