Narodno blagostanje

3 октобар 1931.

НАРОДНО ВЛАГОСТАЊЕ

Страна 637

кала. Око 300 лионских свилара затражило је интервенцију државе.

— Русија је поручила у Немачкој од 1 јануара 0. ло данас робе за 812 мил. марака (10,94 милијарде дин.) а до краја године рачуна се са преко 900 мил. (12,2 милијарде дин.) Начелник совјетске трговачке делегације у Берлину · предложио је с тим у вези немачкој влади закључење русковемачке царинске конвенције.

= 1.

—_ Чехословачки увоз свиња стално расте. У јулу је износио свега 8.000 ком. према 45.000 ком. год. 1930. У августу је порастао на 28.000 ком. (1930 год. 53.000 ком.). Од тога је извезла југославија 10.500, Румунија 10.100 и Пољска 4.500. Из Мађарске није скоро ништа увезено. И пољски и маџарски увоз повећао се ове недеље због снижења царина. Пољски увоз износи преко 5000 ком. а Мађарској је у провизоријуму одобрен контингент од 29.000 ком.

. — Наш увоз за првих осам месеци ове године изнео је 3,36 милијарде динара. Према истом времену прошле године пад износи 21,42 од сто. За првих осам месеци наш трговински биланс је пасиван за 110 милиона динара.

ПОЉОПРИВРЕДА

— Претседник бугарске комисије за израду законског предлога око ликвидације задужења бугарске пољопривреде г. Др. Киранов изјавио је дописнику загребачких „Новости“ да је 300 хиљада сељачких газдинстава задужено са око 12 милијарди лева, од чега отпада: на Земљорадничку банку четири милијарде, према кооперативама једна, према држави три а према приватним лицима три милијарде лева. Иста комисија ради и на предлогу кооперативног организовања земљорадничке производње. По томе предлогу корпорације би имале да постану полудржавне институције.

— Успркос наговарању од стране државних органа румунски сељаци неће да сеју пшеницу ове године. Они кажу да би од сваког хектара засејане земље изгубили 1800 леја (550 дин.у, а ако не засеју губе 300 леја (94 дин.) од ха. Због тога су се решили да сеју само за властиту потребу.

— Због рђавог времена овогодишња берба грожђа у Француској биће врло слаба.

ИНДУСТРИЈА | — Почетком октобра одржаће се у Паризу међународна конференција нафте, на којој ће суделовати осим всликих продуцената и Енглеска, Холандија, Југославија, Чехословачка, Пољска и Маџарска. Циљ конференције је територијална подела консума.

_— Зг претседника Савеза немачке индустрије изазран је Круп фон Болен наместо Дуисберга.

— У Београду је основан Савез млинске индустрије.

— Управа државних монопола откупила је машине загребачке фабрике цигаретног папира „Голуб“.

— Pad funte je pooštrio privredne teškoće u Nemačkoj. Direkcija preduzeća Blechwalzwerk Wissen des Hahlvereines zatražila je od vlasti dozvolu da prestane sa radom. Time će 1000 radnika ostati bez posla. Uzrok je, što je firma svoje poslove sa inostranstvom zaključivala u funtama. Iz istog razloga se nalazi u feškom položaju i rurska industrija uglja. Ona je zakliučila mnogobrojne dugoročhe ugovore sa inostranstvom u funtama. Osim toga povećava se izvoz engleskog uglja na ra-

čun rurskog. Rurska ugljena industrija zbog toga:traži od vlade carinsku zaštitu, kontingenfiranje uvoza i druge mere.

САОБРАЋАЈ

— југословенски Лојд јавља из Сплита, да се осећа побољшање у кризи прекоморске пловидбе. Има неколико наших лађа, које су дуго времена биле везане, и које су ових дана поновно отишле на редовну пловидбу.

— Приходи немачке државне железнице опали су за првих 8 месеци о г. за 416 мил. марака (6,43 милијарди дин.). И то приход од путничког саобраћаја опао је за 12.7%, а од теретног 17,6 процента. Према 1929. год. пад износи 955 мил. (12,9 милијарди дин.).

— Приходи француских железница у првих 8 месеци износе 9,78 милијарди фр. (21,7 милијарди дин.) т. |. за 917,5 мил. (2 милијарде дин. мање но у истом раздобљу год. 1930.) Особито је јак пад теретног саобраћаја.

__ Енглеске железнице повисиле су своје тарифе за 40%. :

—_ Аустриске државне железнице намеравају да повисе тарифе за 10 до 15%.

— Управа Пољске државне железнице је добила од лондонске Хамброс банке кредит од 300.000 ф. ст. (81 мил. дин.) за градњу 5 железничких мостова.

— Према статистици Паробродске дирекције Министарства саобраћаја, стоји београдско пристаниште у погледу промета робе у 1930. години на првом месту са 1,096.950 тона; на другом месту стоји Велики Бечкерек са 153.564, а на трећем Панчево са 150.287 тона.

— Промет у нашим морским лукама износио је у првом полгођу ове године 1,035.661 тону што је за 17% мање но за исто време 1930. године.

КОЊУНКТУРА

— Број незапослених у Немачкој износи 4,324.000 т. |. за 109.000 више но половином септембра, а за 311.000 више не у исто доба прошле године.

— Број незапослених у Аустрији попео се на 300 000.

ЗАДРУГАРСТВО

— Наше задругарство у 1930. години. Број задруга у чланству Главног савеза српских земљорадничких задруга износио је на крају 1930. године 2219 или за 224 више него на крају 1929. Процентуално поједини задружни облици за= ступљени су овако: кредитне 53,6%, набављачке 39,7%, млекарске 1,6%, виноградарске 1,1%, житарске 1,1%. Сви остали облици 2,9%. Највећи број задруга је-на територији Моравске бановине, тј. 39,9% од укупног броја задруга, затим долази Дунавска са 28,8%, Дринска са 18,1%, Савска са 9%, Вардарска са 6,2%, Зетска са 2,6%, Приморска са 0,9% и Врбаска са 0,5%. Број задругара цени се Ha 180.000.

— U Zagrebu je ovih dana osnovan Savez elektrotehničkih zanatlija za celu državu, koji je osnovao i sopstvenu nabavljačku zadrugu, da bi snabdevao članove jeftinim elektrotehničkim materijalom.

IRI AT E „Шеродно Бвлекостажње“

ппасвошившсвенапивспишкиврооиввоииппивононсниишненвлелин ов

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. ПРЕЂЕ

К. С. О ОМ 2 СО.

впшивипишсопинппивппнизи

С пи пи

u СЕЈ ип ви "n [U] .ав па

пвпипининидакавпвовинапиаицакиа

Кнез Михејлова 39.

—_ванивпипованоиповиппанивинсинвовниззанвиквшинишиноашивисника

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА НА СВЕТУ БЕОГРАД ЗАТГРЕЉ

Берислевићева 7.

поввпоппонаашинннлнанвавчиоошипинеивазикинпшвананипипосоиовавн инчи

а пвавопипаслникен