Narodno blagostanje

Бр. 40

Страна 626

cije engleske funte. Jedno |e politika visokih nadnica, sledstveno visokih cena i oslablienje sposobnosti engleske za izvoz. Prebacuje se Engleskoj što je dopustila da radničke organizacije uzmu toliko maha, da postanu najjačim faktorom u zemlji i time diktiraju nadnice. Francuska je, veli se, drukše postupala. Ona je držala nadnice nisko i time je mogla uspešno da stabilizuje franak.

Kao drugi razlog navodi se rđava valutna politika ongleske vlade, naime politika deflacije 1925. godine, koja se sastojala u tome, da je kursna vrednost engleske novčane jedinice naglo povećana za 25%. Sa svim je suprotno tome postupila Francuska godinu dana docnije: ona se nije ustezala da svoj predratni zlatni iranak devalvira za četiri petine i da na (ај način održi cene nisko i postigne maksimum izvoza. Englezi su, vele Francuzi, i suviše gordi i polažu mnogo na prestiž; iz tog razloga, a delimično pod pritiskom City-a, koji je hteo da sačuva međunarodni položaji Londona kao svetskog bankara, izvršena je reforma valute i funta vraсепа na predratni nivo. Time je oštećena engleska natodna privreda, a naročito izvoz.

Treći uzrok, koji se takođe često ponavlja, naročito u francuskoj štampi, glasi, da je Engleska bila i suviše lascinirana zlatnim važenjem i uverenjem da samo ono može da olakša normaliziranje ekonomskih prilika u Evropi i da je zbog toga za uvođenje zlatno važenja u drugim zemljama bila angažovana mnogo, više no Što su to njena ekonomska srefstva dopuštala. Engleska je bila ta koja je vršila pritisak na države, koje nisu bile izvele zakonsku stabilizaciju valufe, da tome pristupe što pre i da tom prilikom uvedu zlatno važenje. Engleskoj samo se ima da zahvali za devalvaciju i stabilizacije austrijske valute i prelaz od krune na šiling:; isto tako prelaz madžarske krune u penge i t. d. Engleskoj se ima zahvaliti što je u statut Banke za тедипаtodne obračune unesena klauzula da akcionari i članovi uprave mogu biti samo one novčanične banke, čije države imaju zlatnu valutu. Zbog te odredbe mi smo ledva pre nekoliko meseca uspeli da dobijemo 4000 komada akci|a !е Бапке.“) |

Da izvršimo u kratko analizu gornjih tvrđenja o uziocima zbog kojih je Engleska doživela valufni poraz. Istina je da je Engleska 1925. godine izvršila brutalnu deflaci{u, podižući metalnu sadržinu funte za čitavih 25%. Po Kaselovo;j teoriji pariteta kupovne snage cene Su se morale saobraziti novoj kupovnoj snazi tunte, odnosno morale su da padnu za 25%, da bi došle na nivo, na kome su bile pre reforme. Poznato је да је prilagođavanje cena promenjenoj kupovnoj snazi. novčane jedinice težak i gorak proces u narodnoj privredi. Ali se na kraju krajeva опе ipak prilagođavaju, jedne

i) Uzgred budi ročeno Engleska је danas: u opasnosti da bude Žrtva fe svoje zatucanosti za zlatom. Po statutu Banke za međunarodne obračune, engleski pretstavnici imaju biti izbačeni iz njenog upravnog odbora, a Engleska niti rmiože dobiti kredita niti imati ma kakve poslovne veze s dotičnom bankom, ler nema više zlatnog važenja. Mi smatramo da statuti nalažu da se na idućoj sednici upravnog odbora Banke za međunarodne obračune pokrene pitanje o tome, premda držimo .da ne bi bilo pravo da se Engleska, koja je za poslednjih sto gcodina služila celome sve{u za ugled u pogledu valute, izbaci iz banke za održavanje stabiliteta valute. Ipak će za Englesku biti teška kazna, kad se na idućoj godišnjoj skupštini, a možda i vanrednoj, bude morala da menja odnosna uredba o prijemu u članstvo, jer samo tako mogu engleski pretstavnici da ostanu u upravi banke. |

ТАРОдДНО БЛАГОСТАЊЕ _

Drže a druge sporije. U Engleskoj to nije bio slučaj. Cene i nadnice su ostale na onoj visini, na kojoj su bile pre valutne reforme. Čak su se i nešto popele.. Ovim dodirujemo drugi uzrok, koji smo gore pomenuli,

naime, da je engleska funta morala zbog toga da strada,

što su nadnice suviše visoke, po diktatu radničkih organizacija. Zbog. toga su cene morale ostati visoke i onemogućiti izvoz. Ova dva argumenta ne mogu ostati.

zajedno. Ako nadnice, kao jedan vrlo važan elemenat

proizvodnje, nisu prilagođene povećanoj kupovnoj snazi lunte, t. j. ako nisu pale 1925. godine kad je izvršena valutna reforma, za 25%, za koliko |e povećana kupovna snaga funte, onda: zato nije kriva valutna reforma, već socijalno-političke prilike u zemlji. Uzrok leži u tome što su radničke organizacije postale jak socijalnopolitički faktor, protiv koga nije bilo sredstava. One cene, koje nisu imale monopolistički karakter, prilagodile su se pre ili posle novostvorenoj kupovnoj snazi funte. A nisu one cene, koje su imale monopolistički karakter kao što su na pr. nadnice. Znači, da bi cene ii Engleskoj bile visoke i da valuta nije menjana, — kao što je, u ostalom, bio slučaj u Nemačkoj. Nakratko, visoke nadnice i visoke cene nemaju nikakve veze sa valutnom reformom od 1925. godine, već sa faktorima potpuno nezavisnim od valute.

Kao što smo istakli ranije, tačno je tvrđenje Francuza da se Engleska i suviše mnogo angažovala dajući dugoročne zajmove i kratkoročne kredite državama – za izvođenje zakonske stabilizacije i vezivanje nacionalnih valuta za zlato, kao i docnije za održavanje istili kad god su bile pokolebane. Neograničena je bila gotovost Engleske banke i engleskih banaka uopšte da pružaju kredite za održavanje valuta na zlatnom paritetu. Ti su krediti davani najviše državama Srednje Evrope i Južne Amerike. Ali to nije nikako moglo biti uzrok katastrofi engleske funte. U pitanju su samo kratkoročni krediti. Međutim 70 miliona funti datih Nemačkoj nemaju nikakvih valutno-političkih motiva. Može biti da je najviše 20—30 miliona funti sterlinga dato za održavanje valuta u pojedinim ekonomski slabijim državama. A 30 miliona funti sterlinga je daleko od 200 miliona, koliko iznosi odliv zlata iz Engleske za poslednja dva meseca, što je u glavnom izazvalo slom valute.

Da se vratimo ponova na argumente da je (шта stradala usled opadanja izvoza.

To se tvrđenje ne bi slagalo s onim 510 је Макаоnald govorio u Donjem Domu, kad je sproveo poznate projekte zakona o saniranju engleskih državnih finansija. On je kazao da je engleski bilans plaćanja postao: pasivnim uglavnome što su ogromni prihodi od brodar– stva i bankarstva pali na nulu. Pored pašivnosti trgovinskog bilansa funta bi se još dugo držala.

Mnogo je prostiji problem o uzrocima posrmućča funte. Ono je rezultat ne ekonomske krize, ne pasivnosti engleskog bilansa plaćanja kao takvog, već pojave koja se kreće isključivo u oblasti bankarstava. EnсТезкој se dogodilo ono što i Kreditanštaltu u Beču, Danatbanci u Berlinu i bankarstvu mnogih zemalja naročito u poslednje vreme, u momentima panike :poverilaca. Međ poveriocima je izbila panika i svi su navalili da realiziraju svoja potraživanja. Zato je najbolji dokaz odliv od 200 milioni funti za dva meseca, pri ukupnom iznosu kratkoročnih dugovanja od najviše 400 miliona lunti. Kao što ni jedna banka nije u stanju da za kratko vreme isplati sve svoje poverioce, kao što ni Kreditanštalt ni nemačke banke nisu mogli da isplate svoje poverioce, isto tako je bilo i sa engleskom narodnom privredom. 1 ako Engleska ima zamašnih potraživanja na'