Narodno blagostanje
#73. октобар 1931. · НАРОДНО čito fosfata nastala neutešna pometnja, jer se i taj artika! međunarodno trguje u funtama.
Svi su listovi već zabeležili dejstvo depresijacije funte na valute pojedinih država. Švedska, Norveška i Danska su odmah sledovale engleskom primeru i ukinule konvertibilitet novčanica za zlato i zabranile izvoz zlata. Tim putem su pošle i Australija i Indija. Dakle, veliki je broj država koje su odmah posle 22. septembra sledovale primeru Engleske. Argentinska narodna banka je samo promenila novčanu jedinicu i prešla sa funte na dolar, ali je vrlo veliko pitanje sa kakvim će se posledicama to završiti. Veliki je broj nacionalnih valuta u svetu koji se neće moći dugo držati ako шта ostane izložena špekulaciji, kao što je danas slučaj. En-
gleska je, kao što smo napomenuli, do kraja zlatne re-
ВЛАРООТАЊЕ Страна 629
| zerve davala kredite za održavanje slabih valuta. To naročito važi za Južno-Amerikanske države (koje su do pre šest meseca tako reći isključivo održavane od Engleske, a sad ih je primila Amerika na svoja leđa).
| Pad funte sterlinga imaće štetno dejstvo na spoljnu · trgovinu pojedinih država i pojedinim artiklima.
| Iz svega ovoga vidimo da nije bilo ekonomskog | događaja do danas koji je imao toliku reperkušiju U | svetu kao što je to danas sa funtom sterlinga. Mi smo daleko od toga da zameramo engleskoj vladi pošto | verujemo, da ona nije drugojačije mogla, ali je bilo mogućnosti Ја зе uklone mnogobrojne štetne posledice da se dovoljno mislilo na njih. O budućnosti engleske | funte i ostalim ekonomsko-finansijskim pitanjima u \vezis tim, govorićemo u idućem Droju.
везе
Ђока Бурчин, Београд,
Када је приређивање анкета у Америци било у јеку, неки предузимљиви новинар главног органа републиканске странке заишао је међу црнце да испита њихово расположење према овој странци и, сакупивши једног дана око себе три црница, ставио је пред њих ћурана на подварку, рекавши им да ће онај добити ћурана. који буде најбоље одговорио на питање, зашто припада републиканској странци. Али, додао је он, одговор. мора бити не само добар, већ и искрен. Први се црнац замислио и после извесног времена одговори : „ја сам за републиканску странку, јер је она највећма допринела еманципацији црнаца.“ Други је црнац још дуже времена требао, док је одговорио да је он зато за ту странку, што је она донела најбоље законе. Најзад трећи који је цело време непомично пиљио у ћурана рекао је без оклевања : „ја сам зато републиканац, што бих хтео да добијем овог урана" На то им је новинар рекао да су прва два одговора добра, а да је трећи искрен те ни један не одговара условима...
Ова ми је прича увек падала на ум, када сам на разним састанцим у Женеви и другде слушао говоре о повезаности интереса свију земаља и о потреби међународне сарадње. Многи су политичари тамо добро: говорили, али кад су се вратили својим кућама, они су друго радили. Последица осуства те сарадње довела је до данашње привредне депресије. Тако су велике индустриске земље својом рентабилнијом производњом стварале огромне капитале, које су употребиле за бесконачно повећање свог произвођачког апарата. А сиромашне земље, без великих националних капитала, живе такорећи од данас на сутра. Оне су покушале да свој, често неоправдано ниски, стандард живота поправе изграђивањем сопственог произвођачког апарата, али су повецаним царинама морале да бране тај свој нејаки произвођачки апарат против форсираног увоза првих земаља. Та се одбрана у осталом држала у сразмерно скромним границама све док није дошао рат, који је у целом свету
појачао тежњу за изграђивањем сопственог произвођачког гпарата. Рат је међутим уједно још већма померио расподелу капитала у свету. Док су земље сиромашне капиталом приморане биле да стварањем сопствене било индустриске, било пољопривредне производње смање увоз, а повећају извоз, како би могле да отплаћују своје дугове, дотле је Америка већи део придошлих капитала упућивала повећању било своје индустриске и пољопривредне било немачке индустриске производње, тито је после сатурирања. унутрашње пијаце довело до даљег форсирања извоза. Ако томе додамо форсирани извоз Русије онда си можемо лако представити до каквих је све већих сукоба у светској привреди доводило овакво спровођење у један мах и политике аутаркије и политике светске трговине.
На први поглед се чини, да је на помолу обрт у питању међународне сарадње. Под тим разумемо помоћ Немачкој и Великој Британији од стране Америке и Француске. Та је интервенција показала повезаност интереса овај пут преко светских финансија и то у државама са сразмерно повољним привредним стањем, а најочитије се је одражавала на светским берзама које су ишле једна с другом такорећи стопа у стопу. Али и поред све очевидности те повезаности, сарадња се не би успоставила из просте увиђавности заинтересованих сила; наиме и онда кад је изгледало да Хуверов корах представља прву солидарну акцију, сарадња је у суштини успостављена зато, да би се американске банке користиле Хуверовим мораторијумом, а француске банке американским кредитима Великој Британији у сврху да обезбеде своја сопствена потраживања у Немачкој односно у Вел. Британији, Очевидно је дакле да потреба за уважавањем начела повезаности шетереса тим већма расте, што већма расту опасност пропадања и потреба за спасавањем својих сопствених интереса: До сада су Америка и Француска биле у иззесном смислу поштеђене од те опасности и зато су те две привредно нај-
O
А, Д., ПРЕЂЕ ШКО
Љу Ове не ЛИ ЈДеленбуртова бр, 1. ; Tenerpamn' | ПЕЕОДОВКА, Љубљана ТЕЛЕФОН 5-78 'Lemedbomaı 20-36, = 21-31
пате з»=
НА ФАБРИКА У ПИЛЗ
Застукништво Београд, Клез Михаилов Венап 13-14
зазрађује. све прпјажта мо швњеа YO зиштећ свог стручне | EO.
ЕНУ
U Загреб
: Рачкота бр. 2
. Гелер и : Телеграни. ШКОДА Бесграх | О Ze Загреб
Тазафат. 41-27.