Narodno blagostanje

Страна 631

3. октобар 1931. НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Primera radi navodimo nekoliko slučajeva: . | _ Dobitak po bilansu Razrezani porez Osiguravajuće društvo: та 1928. с. ха 1920. 2. — та 1929. с. та 1930. с. Апкет — септаја — Вес 17.161.68 28.815.31 (т):) 2.645— (m) 4.440Feniks — centrala Beč 35.444.10 43.938.36 (m) 31.995.— (т) 41.795Union — centrala — Pariz gubitak (m) 7.363— (m) 7.047/.La National — centrala — Pariz gubitak (m) 3.501. 143.061.Hojal ekščentr. ašjurans, centrala London gubitak (m) 1.251.— 56.782.Asicuracioni đenerali, centrala Trst nemamo podatke bri ruci (m) 20.203— (m) 22.927.Vardar — reosigurava kod Feniksa u Beču i u Minhenu 19.11557 166.512.80 (m) – 5.208— (m) 3.810 Jugoslavija 711.262.96 1,970.121.95 190.164.— 371.904.Srbija 1,583.818.22 2,836.629.56 39.648.— 207.872.Šumadija 487.869.12 500.000.— 86.546.— 153.330.Hosija Fonsijer 20.823.98 162.865.86 53.385.— 95.130.Herceg Bosna 379.467.56 138.264.— 112.950.—

Posle proučavanja ove tabele moramo se upitati kako to da baš strana društva pokazuju tako slabe rezultate, kad prave bolje i veće poslove od domaćih. Da li je verovatno da stranci pristaju na stalne gubitke samo za ljubav obavljanja poslova? Ne, to nije verovatno, jer dobitci stvarno postoje samo Što nisu iskazani. Dobitci odu u inostranstvo na taj način što se sva obavljena osiguranja (ili bar njihov najveći deo) reosiguravaju kod fili{aline centrale u inostranstvu, odnosno, kod prijateljskog reosiguravajućeg društva u inostranstvu. Za ta reosiguranja odu u inostranstvo i svi iznosi reosiguračevih premija; natrag se dobivaju samo oni manji iznosi za isplate dospelih šteta. Sav višak ostane, dakle, u inostranstvu potpuno neoporezan jako potiče sa naše teritorije.

Ako takvo reosiguranje vrši neko domaće osiguravajuće društvo kod drugog društva u inostranstvu ono prima od svoga reosigurača bar izvestan ugovoreni deo od naplaćenih premija na ime učestvovanja u pokriću troškova, ali još uvek jedan višak ostaje u inostranstvu.

INo, ako takvo reosiguranje vrši filijala kod svoje ino-

strane centrale, njoj se čak ni taj deo troškova ne priznaje, već ih ona snosi"sama, pa je razumljivo da filijala mora pokazati gubitak. Za centralu je svejedno ako se u filijal pokaže gubitak, jer sav uspeh apsorbovan kod nje, ali |oj je to u toliko korisnije što njena filijala ne plaća gotovo nikakav porez.

.Iz prednjeg izlaganja vidi se da u inostranstvo zaista odlaze izvesni prihodi koji potiču sa teritorija Kralievine Jugoslavije, a koji bi se trebali oporezivati prema odredbama našega zakona o neposrednim porezima.

Dosada ti prihodi nisu bili oporezivani, a morali bi se oporezivati prema odredbi tačke 3 čl. 74 zakona i pravilnika o neposrednim porezima i To:

a) za filijalina reosigurania kod svoje inostrane centrale; sve naplaćene premije smatrati kao filijalin prihod i oporezati ga po priznanju odbitnih stavaka društvenim porezom u sedištu filijale;

б) za reosiguranje pojedinih samostalnih društava kod inostranih, zasebno utvrditi iznose reosiguračevih premija i odbitnih stavaka pa čisti prihod oporezati tečevinom iz čl. 42.

Da bi se ti prihodi mogli tačno utvrditi moglo bi se zahtevati od osjguravajućih društava da prilikom podnošenja poreskih prijava dadu i sve poda{ke o svojim reosiguranjima u inostranstvu, jer se iz samih bilansa taj odnos ne može uvek videti. |

Primedbe uredništva.

Gornji članak dodiruje ·jedno pitanje o kome „Narodno Blagostanje” odavna želi da piše, ali je u tome bilo sprečeno aktuelnošću drugih problema. To je pitanje stranih osigurava-–

jućih društava. Po sebi se razume da je „Narodno Blagostanje” daleko od pojedinačnih interesa i interesa pojedinih grupa, ono je potpuno ravnodušno prema borbi, koja se vodi između grupe domaćih i grupe stranih osiguravajućih društava kod nas. Ali je pitanje stranih osiguravajućih društava jedan nacionalno-ekonomski problem, zbog toga spada u program „Narodnog. Blagostanja'. Mi ni ovog puta ne mislimo da iznesemo naše mišljenje po tom pitanju zbog toga što je radi dokumentacije potrebno da objavimo opširan materijal koji bi danas, kad su drugi problemi mnogo aktuelniji, odneo i suviše mnogo prostora.

Mi imamo lep buket domaćih a isto tako i stranih osiguravajućih društava. U početku razvića kapitalizma strana osiguravajuća društva su čak neophodno potrebna zbog toga što, a to je uvek potrebno da se napomene kad god se pojavljuje grupa interesenata, — nije narod tu zbog osiguravajućih društava, već osiguravajuća društva zbog naroda. Kako je osnovni ' postulat državne politike prema narodnom osiguranju što veća | sigurnost, što veće garancije osiguračima, to je prirodno da se u prvo doba kapitalizma daje prednost stranim društvima, koja imaju mnogo veće rezerve | pružaju mnogo veće garancije no ' domaća. Danas su domaća osiguravajuća društva potpuno si| gurna, ona su sposobna da prime celokupnu godišnju produk| ciju osiguranja našega naroda. Iz toga bi se logički izveo za| ključak da mi nemamo potrebe za stranim osiguravajućim dru. štvima. Međutim, kad se uzme u obzir činjenica, da je osigura-. i vajući posao koncesioni po našem pozitivnom zakonodavstvu, | |. da nijedno strano osiguravajuće društvo ne može otpočeti | posao bez iztičnog odobrenja Ministarstva Trgovine i Industrije, ' onda se ofvara pre svega pitanje dužnosti Ministarstva Trgo| vine š Industrije da d34 objašnjenje, iz kakvih je razloga davalo | ORG _jk stranim osiguravajućim društvima. Na to pitanje ne

možemo naići sada, premda |e potrebno da odmah napome. nemo, da je likvidacija svetskog rata učinila neizbežnom po_ јами stranih osiguravajućih društava kod nas. Mi smo na to bili | obavezani ugovorima o miru, najzad pravdom. To još ne znači da Ministarstvo ne treba da polaže račune o koncesijama koje је davalo stranim osiguravajućim društvima iz sopstvene uviđavnosti. :

'G. Bajić donosi u članku jedan tabelarni pregled koji nas je zaista iznenadio. Mi potpuno razumemo da je go. Bajić kad je sastavio gornju tabelu morao da postavi pitanje, kako to da strana akcionarska društva plaćaju srazmerno manje poreza no domaća, kad, kako on tvrdi, svakako na osnovu podataka, ona imaju veliki posao i da čak jedno od njih, — a to je ono što nas je najviše zaprepastilo — ima jednu trećinu celokupne produkcije osiguranja u zemlji (?). Mi smo skloni sad još da sma-

1) Oznaka (m) znači da je to najmanja suma poreza koju to društvo uopšte može da plati i koja mu je u tom slučaju razrezana. (Minimalni porez iz čl. 86).