Narodno blagostanje

10, октобар 1931, 20

тање свакако дао негативан одговор. Код толикот

броја (незапослених и других тешкоћа Енглеска нема могућности да чини поклоне. Док Енглеска дугује у фунтама, и другој валути највише 400—500 милиона фунти стерлинга, дотле она потражује много већу суму искључиво у фунтама. да то је докав признање професора, Кинса, да, Енглеска, по том основу добија, 100 милиона фунти стерлинга годишње. То претставља капитал од 2 милијарде фунти,

Узгред буди речено и ми сматрамо да ће ускоро да се покрене питање међународних дугова, јер је положај дужника с обзиром на скок куповне

снаге злата постао немотућан. За, то је најбољи до

кав факт да једна држава, за, Про СО IJ

_ плаћања у опште или у злату.

Ми очекујемо та ће се морати учинити извесни попусти државама дужницима, али то се може постићи само једним међународним споразумом, а

не једностраним актом као што је то урадила. Ен „глеска према,- својим дужницима.

IV. Поглед У будућност.

Ми смо у проучавању питања штетних последица папирног важења на енглеску народну привреду већ додиривали ово питање. Шта ће бити у будућности нико не може знати. Могућно

: je да Енглеска успе ускоро да стабилизира фунту

стерлинга на нижем нивоу. Казали смо и то

~ a, за. TO има много повољних · O да, ће,

_НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Страна 643

Енглеска наићи при томе на помоћ целога света, као што је наишла на срдачну помоћ Француске и Америке у два маха. То би било најбоље решење. Али то решење кошта Шнглеску тешких жртава. То је потребно нарочито натласити. Ревалоризацијом фунте 1925. године Енглеска, је крвавила, јер ма да су наднице остале на, истом нивоу место да, падну, ипак је процес прилагођавања, великог броја цена извршен током времена. Сад пак укидање златнот важења претставља процес у обрнутом смислу, али са истим штетним последицама. Сад настаје понова исто прилагођавање цена, иста криза, исти губитци, исти поремећаји. Баш због тога, сматрамо ми за, потпуно искључено да би Енглеска вратила на ранију висину фунту стер линга, јер то би значило по трећи пут поремећаје ради прилагођавања, цена новој куповној снази нов-

мане јединице.

Друга, је могућност да Енглеска, не успе да изврши стабилизацију валуте, о чему је такође било речи отојич што би значило 0 ODN енглеске народне привреде.

Трећа комбинација, је да Енглеска, удружена са многобројним државама, које су јој следовале и које ће јој следовати, приступи остварењу једне нове новчане јединице независне од злата. Ту има, три модалитета : биметализам,; сребрно важење и слободно важење.

0 свему томе доцније,

ДОГАЂАЈ И и ПР С

Бегство капитала из зема-. ље са јаком привредном де пресијом све је јаче; капитал се све више концентрише у малом броју земаља у чију се валуту има пуно поверење. То померање капитала знатно пооштрава привредну депресију у земљама емиграције, а

светска

. Неповерење и - привредна. депресија

_-уноси све већу пометњу у нормални ток економског живота

у земљама имиграције. То је отворило питање репартиције злата. Постоје три предлога за лечење тога зла. Брисање

_ репарација и ратних дугова, кооперација новчаничних ба" нака, у циљу давања што обилнијих кредита капиталом сиромашним државама и најзад боља подела златних стокова.

У другој "комисији Друштва народа одржао је француски министар финансија Фланден опширан говор, који је имао за предмет питање међународне поделе злата односно капитала,

По питању ратних дугова изјавио је он да они нису

" узрок економским тешкоћама за што је најбољи доказ да су

у тешкоће пале и оне државе које немају да плаћају никаквих политичких дугова. На супрот томе Немачка, највећи дужник по политичком основу, имала је стално једну

· од најбољих валута — наравно од како је стабилизирала

марку, — и ако је она, нарочито ранијих година имала да

— плаћа теже политичке дугове. По питању обилније поделе

међународних кредита казао је Фланден -да. је. Немачка ~ "вр"шила злоупотребу иностраних кредита замењујући прошле године пресушеле кредите краткорочним. За Немачку је ве'дика добит пролонгација краткорочних кредита, јер би одлив "истих претворио кризу у катастрофу. На кратко много“ би корисније било по њу, кад би своје краткорочне кредите могла претворити у дугорочне. Али колико је несавремено

помишљање на то најбољи је доказ да чак и сопствени немачки капитали беже од куће. Како се онда може очекивати да странци повере своје капитале Немачкој 2 Данас се међународни капитали могу добити само уз међународну гаранцију. Међународна гаранција се може добити само под пријатнијом атмосфером,

_ По трећем питању, казао је министар, да се замера Америци и Француској што су затвориле 40% и 20% целокупнога злата у свету и тиме омеле аутоматско функционисање златног механизма. Каже се да обе земље треба да повећају новчанични оптицај услед чега би скочиле цене и да не треба да се ограђују према иностраном увозу. А те би две околности допринеле знатном појачању увоза из. других држава и тиме правилније расподелиле злато. Француска не може, из психолошких разлога а не економских разлога, сузбијати прилив злата, да прими терет повећаног оптицаја, по-

већаних цена и повећаног увоза. Али ни то не би произвело бољу поделу злата у свету, док год буде неповерење оме-

тало- правилну функцију економских закона. У осталом Фран-

цуска је обилно давала кредите другим државама, али се ти кредити не могу прописати са. стране нити углавити у какве унапред утврђене формуле.

Као што видимо Француска изјављује да не може усвојити ни један од та три предлога, — због неповерења у свету. _

„Нама се чини да је теза о светском неповерењу као узрок светске привредне депресије нетачна. Неоспорно је да тржиште капитала пати од кризе поверења; али светска привредна депресија није дошла као последица неприлика на тржишту капитала, већ сасвим обрнуто. За то имамо довољно доказа у чињеници да је тржиште капитала до скора ванредно добро функционирало. До 1929 године оно је функ=