Narodno blagostanje

Страна 662

било питање да остале централне банке, чија је валута непоколебана, не само не повлаче своје досадање пологе, већ

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

их повећају. Изгледа да је у томе добијен полпун приста-.

нак, Банка даје зајмове новчаничним банкама и владама. Тако је она дала око 25 милиона долара Рајхсбанци, а мање суме банкама централних европских држава. Та су потраживања истицала у скорој будућности, па пошто се добио пристанак од неколико банака да одрже и повећају своје пологе, управа је добила могућности да продужи те револвинг кредите, у које улази и аустријски и југословенски, Аустријски 40 милиона шилинга, Југословенској народној банци 3 милиона долара од чега је свега 1 милион дала сама банка.

Пословно стање банчино је врло неповољно. Она даје зајмове у валути земље, којој се даје зајам. На тај вачин има она великих потраживања у маркама, која се данас не могу продати, у лирама, које се такође тешко примају, врло много у фунтама стерлинга, шилинзима, пенгама и т. д. које су такође депресиране. На томе је банка претрпела велике губитке, али се то не може да ВИДИ из њенога месечнога стања због тога што је она биланцирала по номиналном износу у францима, а не по курсној вредности активе и пасиве, што оштро критикује реорганизатор Југословенске Народне банке професор Жез.

У Немачкој је једна велика група политичара и интересената донела одлуку да Немачка треба да пође путем у инфлације да би се велики програм јавних радова могао да финансира већом куповном снагом. По нашем мишљењу Немачка би у том случају много горе прошла но Енглеска. Треба само имати пред очима огромну разлику између Енглеске и Немачке у два правца : пре свега Енглеска је пер салдо земља која г'ше потражује но што дугује, док Немачка много више дугује но што потражује. Енглеска дугује у фунтама, а Немачка у злату. Енглеска је смањујући куповну снагу фунте, истина оштетила себе као поверилац, али и све своје псвериоце. Немачка би општетила себе као поверилац, али много више као дужник. За сада је влада одлучила да по сваку цену остане при златном важењу.

На томе путу сусрешће се са двема тешкоћама: једна је политичка друга је економска. У свакој земљи постоји извесан број интересаната који се надају добити од инфлације ; то су дужвици. У Немачкој је цела индустрија јако задужена о чему је последњих месеца било 1 сувише много говора. И сувишно је да се на го понова краћамо. Она је веома утицајна и употребиће сву своју стагу У раду на инфлацији. Индустрија је већ учинила лретставку канцелару Др. Бринингу у томе смислу и како је он то одбио, то је тешка индустрија послала своје гретставнике на конгрес десничара и националиста, који је ту скоро одржан у Харцбургу на коме је једнодушно закључена инфлација. Што се тиче економских тешкоћа одржавања златног важења ту су краткорочни кредити у злату велика сметња. О томе други пут.

Питање инфлације у Немачкој

Новине јављају да је пратилац Лавала на путу у Америку и г. Шарл Рист, почасни ·свице гуљернер Француске банке (пошто је већ пре две године дао оставку на тај положај). Рист је данас најјачи економиста Француске и једна од најбољих глава уопште. Док је француска Политичка Економија кроз цео 19 век била под утицајем енглеске либералне школе, Рист је у друштву са Жидом извршио сманципа-

Шарл Рист

цију исте само с том разликом што је Жид пошао својим

Бр. 42

сопственим правцем а Рист за англо-американском науком. Може се мислити колики је његов научни ауторитег кад су француски парламентарци, који сматрају да све знају, били приморани да капитулирају пред једним професором, који је то од главе до пете, и слушају његово мишљење и најзад да га именују за вицегувернера Француске Банке. Од то доба је Рист стално на разним службеним њисајама: био је делегат Међународног банкарског синдиката при Румунској новчаничној банци приликом извршене стабилизације леја. Пре тога је био одређен од стране лруштва народа заједно са енглеским делегатом Лејтном за проу-

чавање стања Аустрије а у последње време је сталан де-

легат Француске и француских капиталиста свуда где се имају да проучавају финансиска и валутна питања. Он је члан саветодавног одбора Кредитаншталта и његовом иницијативом спрема се темељна реорганизација овог завода. Пре неколико дана био је са бившим гувернером египетске Бародне банке за рачун финансиске комисије Друштва Народа у Мађарској ради испитивања њеног физансиског стања. Да би могао да се што боље посвети науци MCT CC настанио у Версаљу код Париза. Али све веће комплиције на међународном тржишту капитала учиниле су да је он последњих месеца морао да напусти науку и да своје знање стави у службу практичних економских и финансиских циљева.

чарске странке, потпомогнуте великим делом тешке индустрије, саставиле заједничку резолуцију против досадашње спољне и унутарње политике Бринингове владе. Највећа сензација били су напади од стране бившег председника Рајхсбанке, д-ра Шахта, на политику Рајхсбанке. Потпуна репродукција овог говора била је забрањена на основу немачке уредбе о штампи, Немачки министар финансија Дитрих дао је свој одговор пред новинарима. Нарочито је говорено о овим трима питањима: прво, Шахт изјављује да извештаји Рајхсбанке не показују њено стварно стање. Покриће је узето на зајам. Дитрих на ово одговара, да је јавности већ одавно познато, да од исказаних 1361 милиона марака у злату и девизама треба одузети 630 милиона, које су Рајхсбанка и Голддисконтбанка позајмиле из иностранства. Уосталом ни сама Енглеска није другојаче поступила; ни она није добијени редисконтни кредит одузела од подлоге. На другом месту Шахт износи, да Рајхсбанка у свом портфељу поред робних држи и велике износе финансијских меница. Вели, да Рајхсбанка не служи више робном промету, већ само сакривању иликвидитета код финансијских института и јавноправних тела. Дитрих одговара, да је Рајхсбанка била принуђена да прискочи банкама дисконтирањем финансијских меница. Нека Шахт каже, на који би се други начин банке могле санирати. Али никада се нису дисконтирале менице јавноправних тела. На трећем месту Шахт објављује, да краткорочно задужење Немачке не износи свега 6—7 милијарди марака као што тврди влада, већ 12 и по милијарди. Дитрих то признаје.

Како д-р Шахт гледа на будућност марке

о Наш данашњи чланак носи наслов „За рашчишћење појмова". У међувремену је 06јављен чланак професора Касела (и у „Политици“ од 15. т, м.) под насловом „Смјатеније духова". Ми смо у почетку чланка указали на то да је после 21. септембра у европској штампи настало такво стање да се нико више не може да разабере ни шта се хтело ни шта треба да се ради. Проф. Касел је то исто уочио, али његов горњи чланак није до-

„Пометња духова"

У Немачкој су све десни-.