Narodno blagostanje
' Nemačka prva rešava pitanje
S
17. октобар 1931, НАРО Американско јавно мнење је доскора – било једнодушно верно либералној доктрини о немешању државе у еко2 номски живот. Последњих дана настало је напуштање те доктрине у маси. Први и највећи продор дошао је као последица великог броја незапослених. Природно је било дам Америка пође путем, којим иду многе финансиски и економски много слабије државе: да организује регуларно издржавање незапослених уз мању или већу помоћ државе. Томас Ламонт, члан банкарске куће Морган и претседнихк комисије за проучавање незапослености изјавио је, да се не може више избећи државна организација осигурања незапослених. још много више задире у државну интервенцију и улази потпуно у ред планске привреде коју је до данас извела само Совј. Русеја, план разрађен од ппретседника Џенерал Електрик Камп. г. Суоп. Полазећи од тврђења да се данашња привредна депресија може да лечи само под условом успостављања равнотеже између производње и потрошње, долази он до 3акључка да се само помоћу контроле производње то може да постигне и да је зато потребна једна сасвима нова организација индустрије. По његовом плану сва предузећа која имају више од 50 радника имају се најдаље за три године удружити у нарочите организације. На челу сваке организације стоји управа од д чланова и то паритетски од послодаваца, радника и претставника државе. Она ће имати право да решава о свима важнијим питањима производње, прође и цене. Над организацијама налази се државни контролни уред са врло далекосежном компетенцијом. План је везан за успостављање осигурања у старости, немоћи и незапослености. Свака организација има да образује фонд, у који радници уплаћују своје доприносе.
У Европи је једино нешто слично покушано у Немачкој и то у области индустрије угља и калија. Била су организована земаљска већа за угаљ и за калијум, састављена паритетски из послодаваца, радника и претставника јавног интереса. Али те установе нису успеле да остваре жељени циљ.
Свој план Суоп је изложио дискусији пентралне организације индустријалаца и наишао на свеопште одобрење. Нарочито се с њим слаже претседник Џенерал Електрик Комп. Овен јанг (који је кандидат за претседника републике на идућим изборима).
Интересантно је да Американци показују велику еластичност у прилагођавању новој ситуацији и плановима који истичу из ње. До скора интрансигентни либерали, похазују они велики интерес за сваки програм који иоле даје наде на излаз из привредне депресије, без обзира на његову начелну страну.
Ми смо већ напоменули у' нашем извештају са Амстердамског Светског економског и социјалног конгреса, 2
ar Ir ira O O
Суспов план
"коме ћемо опширно да пишемо, да су Американци били ти
који су узели иницијативу за дискусију о планској привреди.
Konkurencija autobusa železnicama je problem koji stoji na dnevnom теди u mnogim državama već nekoliko godina. Država se dugo ustezala da in-
konkurencije između Železnice i autobusa
er: O JEO ATI OC тесла БЕЛА К ЕТ
. terveniše u autobuskom saobraćaju, ali je na kraju morala da
'se odluči. Sve što je do sada učinjeno to je, da je profesionalni prenos autobusom učinjen zavisnim od državne koncesije. Diržava doduše ima mogućnosti da prilikom davanja koncesije utiče u jednom i drugom pravcu, ali od toga sistema ipak ostaje jedno vrlo važno transportno sretstyo zavisno od privatne inicijative i slobodno u konkurenciji železnicama. Nemačka je UČI-
_ nila prva jedan korak dalje.
БЛАГОСТАЊЕ Страна 661:
Pre mnogo decenija država је stala na gledište da želez| nica ima jednu socijalno i nacionalno ekonomsku funkciju i da se zbog toga uslovi njenoga rada i odnos prema publici ima zakonski da reguliše. Iz tog saznanja je potekao monopol žčleznica koji danas postoji gotovo u svima zemljama. Pojavom autobisa kao prevoznog sretstva provaljen je monopol železnica i to na njihovu štetu, jer se autobus pokazao na mnogim таската nadmoćnijim. 10 je naravno izazvalo potrebu ponovne državne intervencije. Ova se, kao što rekosmo, u glavnom akfivirala ua obliku osnivanja Rkoncesionog sistema za profesionalni prenos autobusima. Nemačka vlada je stala na gledište da Колcesioni sistem nije ništa drugo do ograničenje autobusnog saobraćaja u korist železnica. Ali kako autobus pretstavlja u izvesnom pravcu savršenije prenosno sretstvo, to je. baš iz sOcijalno-ekonomskog cilja Zbog koga je železnica dobila monopol, savetno je da se konkurencija između njih ukloni a da se time ne umanjuju koristi koje narodnoj privredi pruža autobus.
Unapred se moglo znati da se ovakvo rešenje problema može dobiti samo putem državne intervencije ustanovljenjem podele rada između oba saobraćajna sretstva. TO je cilj najnovije uredbe nemačke vlade. Ona uvodi obligatne tarife i za autobuse. Time je smanjena mogućnost konkurencije od strane autobusa, ali time još nije završena zgrada reglementiranja autobusnog saobraćaja. Postoji ioš čitav niz pitanja, koja se mogu pojaviti i koja se moraju rešiti radi defiitivnog uklanjajna konRkurencije. Zbog toga je uredbom naređeno da autobuska poduzeća moraju biti organizovana i da im se na čelu mora nalaziti {edna centralna organizacija, koja će imati alribucije koje kod železnica ima generalna direkcija. Između ta dva organizma Vaspostavlja se zakonski veza. One se sporazumevaju. o svima pitanjima koja se među njima pojavljuju. U pitanjima u kojima se ne budu složili pojavljuje se ministar saobraćaja kao vrhovni sudija, naravno sa punomoćstvom da u pitanju Фата оп зиуеreno rešava.
Uzgred da napomenemo da OVO rešenje ne pruža punu garanciju, jer je uprava železnica toliko samostalna, :da ministar saobraćaja nema dovoljno vlasti da dejstvuje kako mu je uredba naložila.
Октобра 12 одржана је седница управног одбора Банке за међународне обрачене у Базелу која је очекивана са великим нестрпљењем. Прво због тога што је њој присуствовао вице-гувернер Федералних резервник банака из Њујорка у намери да да _ детаљно објашњење о валутарној и банкарској ситуацији Америке, и друго Монтегју Норман гувернер Енглеске банке такође са додатком да објасни ситуацију фунте стерлинга и намере енглеске владе у том погледу. Американац је изложио искрено стање у Америци које је нама и иначе добро познато због тога што Америка одржава најшири публицитет, Монтегју Норман је дао изјаву да ће тек влада после избора одредити ниво на коме ће се извршити стабилизација фунте.
Управни одбор је имао на дневном реду и својих врло озбиљних и важних питања. Пре свега стање банчино се Бнатно погоршало у последње време. Оно се смањило крајем јуна за 345 милиона, у јулу за 149 и у августу за 25 ми-
лиона швајцарских франака, укупно з 520 милиона. Тек се у септембру поправило за 332 милиона. То је савсвим природно, јер су репарације због којих је банка основана за сада под режимом мораторијума. Истина банка је требала да развије свој посао не толико са репарционим парама, већ са депозитима појединих централних банака и појединих влада. Међутим су Енглеска банка и банке северних ' држава морале да повуку своје депозите из разлога, који | Cy врло појамни. Због тога је најважнија тачка дневног реда