Narodno blagostanje

Страна 666 НАРОДНО

СПОЉНА ТРГОВИНА

— Савез моравских млинова протестовао је против | мера чехословачке владе за спречавање увоза пшенице, јер немају шта да мељу. Велике количине жита, које су они купили у Румунији и Југославији налазе се у пограничним магацинима, јер увозна комисија неће да да одобрење за увоз. Тиме млинови трпе велике губитке због трошкова магацинирања. Крајње је време да се промени та политика веле они, док још постоји могућност довоза воденим путем. Ускоро ће наступити зима, кад се због леда на Дунаву Hehe. моћи ни мислити на довоз. Ако влада односно увозна коми- | сија не дозволи увоз пшенице, коју су млинови већ одавна | купили, они прете да ће престати са радом. Тиме ће велики број радника остати без посла. |

— Мађарска влада израдила је пројект закона, по коме ће мађарски увозници плаћати робу у пенгама и новац положити код Народне банке за рачун иностраног повери- | сца. Влада преузима гаранцију да he повериоци по истеку рока кредита бити исплаћени у девизама.

ИНДУСТРИЈА

— Норвешка је пре 2 године почела да форсира своју производњу угља на Шпицбергу у жељи да се учини независном од увоза. Овогодишња производња износиће 210 хиљада тона. Угаљ квалитетом конкурише најбољем енглеском, а ценом пољском и немачком. Због тога је ове године и шведска државна железница купила 12.000 тона.

— Бата а. д. купило је у Аустрији код Мархега земљиште, где ће подићи фабрику ципела.

— Ми смо увек заступали становиште, да се у првом реду од свих индустријских грана код нас, треба да подупире аграрна индустрија, она, која као сировину употребљава производе пољопривреде. Због тога смомну спору, који је избио између посредника мана и индустрије уља, заузели становиште, да ће заштита произвођача уљаог семена само у оном случају бити ефикасна, ако се не онемогући рад индустрије. Интерес трговаца махом у том питању треба да буде сасвим секундарни,

До споразума међутим у том питању није дошло, заведена је царина на уљано семење и плодове, а како је цена, коју трговци маком од фабриканата траже, претерано висока, док осталих уљарица у земљи нема, нашла се је највећа фабрика у земљи у ситуацији, да због недостатка сировина, стоји пред обуставом рада.

Мишљења смо, да би се том спору безусловно морао наћи излаз, јер не само да чиновници и радници, капитал и подузетници долазе у питање, већ и пољопривредник, он у највећој мери, јер ће, ако фабрике затворе, стајати без купца у земљи, и мораће са познатим тешкоћама да тражи за свој производ иноземна тржишта.

— Лондонска међународна конференција угља завршила се без икаквих резултата. Сви су се преговори разбили на отпору енглеских претставника, на чији позив се и састала конференција. Не сме се заборавити да је позив одаслан пре, а конференција одржала после укидања златног важења у Енглеској. Енглеска индустрија угља има данас пуне руке посла, зато није пристала на смањење производње.

УЛАГОСТАЊЕ Бр. (42

ПОЉОПРИВРЕДА

— U decepibru prošle godine engleski parlamenat votirao je 800.000 f. st. (2,3 mil. din.) za podelu poljoprivredne zemlje nezaposlenim. Od toga je 45.000 f. st, (1;1 mil: din.) ĐOzajmica uz veoma povoljne uslove podeljeno nezaposlenim koji su dobili zemljište za obrađivanje. Pozajmice služe za nabavku oruđa i eventualno. najpoirebnije stoke ili živine. Do јипа 0. 2. роде епо је 64.000 parcela. U Londonu postoji društvo Nešenel elotment sosajti limited, kome je vlada poverila izvođenje gornjeg zadatka. ;

— Овогодишња жетва пшенице у Француској слабог је квалитета због великих киша. Износи око 700.000 вагона, Ако потрошња остане на прошлогодишњем нивоу, мора се увести око 140.000 вагона.

— Употреба машина у американској пољопривреди и развиће индустрије проузроковали су опадање броја пољопривредника. Год. 1820. 88% целокупног американског становништва бавило се пољопривредом, 1850. год. 80%, 1870. год. 47,6%, 1900. год. 35,7%, а 1920. год. нешто око 25%.

— Американска федерална пољопривредна дирекција намерава да ове године ипак интервенише на тржишту памука. Она ће вероватно купити око 7 мил. бала.

КРИЗА

— МааХагзко Минзгагафуо Нпапзја рпргета projekt zakona protiv zelenašenja i reformu akcionarskog prava. Prvinr će se odrediti maksimalni kamatnjak s obzirom na odnos prema onom novčanične banke. Novi zakon o akcijama ima za cilj zaštitu manjine i čuvanje akcionafske imovine. Plate direktora klasificiraće se, a nameštenički ugovori koji ne odgovaraju zakonu poništiće se. -

— Ради cagHpama aMepHkaHckmx GaHaka, које се налазе у финансиским тешкоћама због тога, што су им се замрзли индустриски кредити, претседник Хувер је повео. акцију на оснивању великог фонда од пола милијарде долара (28 милијарди дин.). У ту сврху предлаже он да све банке уплате у фонд 2% својих улога. За претседника фонда предложен је Бекнер, претседник њујоршког клиринга.

— Совјетска трговачка делегација у Бечу затражила је од аустриске владе одобрење за извоз у Русију 3.500 индустриских радника и 1000 инжињера и стручњака који су у Аустрији без посла.

Идуће године Русија намерава да запосли нових 15.000 аустриских радника. :

— Највећа естонска приватна банка Шел затворила је привремено своје. шалтере. Она се у главном бавила финансирањем извоза у Енглеску. Падом курса фунте претрпела је велике губитке. Банка стоји у тесним пословним односима са берлинском банком Менделсон.

— Привредна депресија се у Америци јако пооштрила. То се најбоље види из чињенице да је грађевинска делатност у првих 8 месеци ов. год. кад се узме за основу инвестирани капитал опала за 39%. Градња станова опала је за 18%, јавних грађевина за 30%, индустриских за 54% а трговачких за 56%.

— У другој половини септембра повећао се број незапослених у Немачкој за 31.000 на 4,355.000.

БЕОГРАД — ЗАГРЕБ Фетимтал: НОВИ САД

Šš

Телефон интерурбан Београд: 21-801, 21-802, 21-803, 21-804,

Телетрами: БАНК-ФЕРАЈН

ОПШТЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО БАНКАРСКО ДРУШТВОАД.

Клевеике жш резерве

27.00.2000 линије

· Телефон интерурбан Загреб. 5442, 5443, 5444, 5446, 5447,