Narodno blagostanje

НАРОЛНО

17 октобар 1931.

rikanskih banaka. Pored toga namierava O da osnuje

iednu naročitu ustanovu slični onoj koja je postoj

ništa opširni|e kazano, ali se može lako da pogodi. U dva pravca se mora raditi radi spasavanja kredita. Jedno je likvidiranje zamrznute aktive banaka, a drugo {e stvaranje mogućnosti poslovnomni svetu da lako dođe do kredita. To je bilo do skora neobično lako zbog obilnosti kapitala i niske kamatne stope. Verovatno da će ta nova organizacija imati za zadatak da omogući lombard robe zanatlisko-indusirijske, poduzeiniku koji traži kapital, a, nema nikakve bankarske garamcije.

Prilike u amerikanskom bankarsivu nisu drugojačije no u ostalom bankarstvu. | u samoj Francuskoj ima banaka u teškoćama zbog zamrznutih kredita. Ali dok se ai mekim zemljama teškoće banaka i njihova nemogučnost da odgovore svojim obavezama rešavaju moratorijumom, \t drugim zemljama rešava se problem obilnim dotiranjem od strane novčaničnih banaka. Huver pristupa drugome sretstvu koje je u punoj meri iZvela Nemačka pre nekoliko meseci. On svakako računa da će ovim čitavim sistemom movih ustanova i IOrmiranjem odbora bankara u svima srezovima, koji će sarađivali sa centralnim odborom u Njujorku, moći da povrati poverenje i time povrate ulozi. On želi да роvrati narodnoj privredi kapitale, koji su izgubljeni sa tržišta bilo zbog (ова što su banke izgubile depozite bilo Zbog loga šio su se banke zamrzle, bilo što je kapital izvezen. To nije tako prosto ni bez rizika. Neosporno ie da iz pomenutih razloga u Americi postoji deflacija kredita. Ali suzbi{anje deflacije kredita putem inilacije kredita od sirane novčanične banke je vrlo delikatan posao i može da dovede u inflaciju.

ТУ. Ме штасца, уеб saniranje privrede.

O tome su Huver i njegovi saveznici vodili sigurno strogo računa, pošto su Amerikanci veliki stručnjaci u monefamim pitanjima i znaju šta znači inflacija. Za nas pak {je mnogo važnije pitanje da li se u opšte može postići poboljšanje sitaacije u bankarstvu onda kad je ona izazvana nepovolinim ekonomskim prilikama. Mi smo već više puta iskazali negativno mišlienie po tom pitanju. Amerika ima ekonomskih teškoća kao i druge zemlje. I ako nijedna zemlja nije tako bogata kao Amerika, i ako nijedna nema. tako savršen produkcioni aparat kao ona, ipak iz razloga, o kojima ćemo opširno govoriti kad budemo govorili o uzrocima svetske privredne depresije, i Amerika je došla pod udar iste: s jedne strane veliki broj nezaposlenih, smanjena upotreba kapaciteta proizvodnih sretstava i težak položaj poljoprivrede. Tu je početak nevoljama bankarstva. Veliko je pitanje da li će Huver uspeti da sanira Đankarstvo pod nepovoljnim ekonomskim prilikama.

Ali moramo odmah podvući da Huver poduzima sve mere koje bi bile u stanju da leče i opštu privredni depresiju. Pretsednik Sjedinjenih američkih država je inžinjer po zanimanju, proveo je veliki deo svoga života! u poslu, te možemo da pretpostavimo da će on biti konkretan i pozitivan. A kad to prefpostavimo, onda imamo pravo zaključiti da će na sastanku FHuverLaval prvi put biti uzeto u diskusiju iskreno i loialno sve Što se odnosi na svefsku privrednu depresiju ! па-

аја za vreme rata pod imenom War Finance. () njoj пије ·

БЛАГОСТАЊЕ Страна 657 čin na koji da se leči. Ona se, kao što rekosmo, može da leči samo međunarodno. Težište svetske privredne depresije leži u ogromnoj nezaposlenosti i suviše Hiskim cenama poljoprivrednih proizvoda, cenama koje su ispod froškova proizvodnje. Ma s koje strane da pođu ova dva državnika, svi će ih putevi voditi ovim problemima. Bez njihovog rešenja neće moći da se pomogne ni onim granama ekonomskog života, za koje je na prvi pogled izgledalo da se mogu lečiti samostalno, nezavisno od opšte privredne depresije. Govori se i o tome da Huver takođe u poslednje vreme namiguje na inilaciju. Ma koliko da njegove mere, 0 kojima smo otojič govorili, nose inflatorni karakter, on to ne namerava. Osnovna ideja pristalica inflacije sastoji se u tome, da je ona najmoćniji potstrek za polet konjunkture. Pozivajući se na neospornu činjenicu, da je za vreme inilacije u velikom delu država bio najveći ekonomski polet tvrde da je to inflacija proizvela. Postoji i teorija o konjunkturi po kojoj je za konjunkturni polet potrebno da postoji obilnost kredita, a ко је и stvari sadržaj intlacije.

Ne može se poreći, da je inflatorna perioda posle rata bila skopčana sa ogromnim ekonomskim poletom. Ali to još ne znači da je to isključivo delo inilacije premda je inflacija imala izvesnu ulogu u (оте. Svi oni koji tako misle, zaboravljaju da je glavna karaikteristika ekonomskog života država, koje su bile angaŽovane u ratu, strahovita oskudica doDara za podmitrenje tekućih potreba čovečanstva. Poznata je stvar da se perioda odmah posle rala naziva perioda najveće gladi za robom. To je prirodno, jer je celokupna nacionalna proizvodnja bila stavljena u službu narodne

| одђтапе.

Редисјтапа ponuda рп перготепјепој tražnji mora izazvafi skok cena. Zbog toga је druga Кагакјеristika periode odmah posle rata i suviše visoke cene. Tome je naravno mnogo doprinela i inilacija, јег је stvorila vrlo široku kupovnu snagu. Visoke cene su od vajkada bile najmoćniji činilac za povećanje Droizvodnje. Ono što mi danas preživljujemo posledica je jednog stihijskog poleta proizvodnje u celome svetu usled ogromnih cena. Inilacija je samo u toliko. doprinela što je omogućila taj polet u najširem obimu. Ona nije bila podstrekač već finansijer ekonomskog poleta.

Sasvim је druga situacija danas. Na mesto osku-. dice dobara imamo čestu hiperprodukciju, t. |. OgrOmnu količinu raznih dobara, za koja se ne može da nađe kupac. Cene su tako niske, da je vrlo veliki broj privrednih grana koje se više ne rentiraju i koje proizvode sa gubifkom. Pod takvim okolnostima stvaranje novih dopunskih kapitala imalo bi dejstvo da pojača hiperprodukciju, poveća ponudu i ubrza katastrofu koja se sastoji u glavnom u nemogućnosti unovčenja proizvoda i u suviše niskim cenama, — kad bi ta mogućnost i postojala. Inflacija bi bila katastrofa.

U ostalom čovek je ipak dovoljno razuman da se ne da zavesti samo činjenicom postojanja jeftinog kapitala radi ulaženja u nerentabilne poslove. Zato imamo već dovoljno dokaza u činjenici da se u Americi sve do skora kamatna stopa kretala između 1", i 2%; da je u Francuskoj kamatna stopa vrlo niska i da трак u mesto konjunkturelnog poleta imamo smanjenje VO| lumena proizvodnje.

BB.