Narodno blagostanje
Страна 676 ПАРОЛЕ
1) Nikakav se izdatak ne sme da učini za kakav privatni cilj i privatnu korist (ovde razume Sejovu sinčkuru).
2) Na potrebe manje važnosti ne sme se potrošiti, dok se. prešne ne zadovolje. U opšte, zbog nemogućnosti da se za sve korisno u jednom trenutku sredstva imaju, treba grane javne delatnosti tako urediti, da jednako važni zadaci jednako se i ostvare, a odložimi tek po pokriću prvih. (Ovde usvaja Justijevu podelu izdataka po važnosti; — O tome docnije). Stepen prešnosti meri se po veličini štete, koja bi iz odlaganja proizišla, gde treba pogledati i na dalje posledice. |
3) Svaki pojedini izdatak treba. da je tako udešen, — U koliko je to mogućno, — da se željeno dejstvo sa Što manje troška postigne.
Izostaviti ili ukratiti јада, od koj zavisi blagostanje cele zemlje ili izvesnoga zavoda, znači rđavo shvatiti Drincip štednje. Taki postupci mogu imati zlih posledica, čak i nezavisnost države u pitanje dovesti. Đezobzirno smanjenje državnih izdataka za kuđenje je tako isto, kao i rasipanje. Međutim ne mogu svi narodi iste izdatke na javne ciljeve da čine, jer su stupnji blagostanja različni, i veoma је teško pronaći и ројеdinim zemljama predmete, kod којћ зе за паџтапјот žtetom za sadašnjost i budućnost uštede mogi da vrše. Zato je роtrebno tačno poznavanje pojedinosti u državnoj upravi i ČViSTtO držanje opštih principa, da se lednolazno i sa Što maguje štete princip štednje izvede. Ovde citira Rau Parnela „O iinansijskoj reformi”, gde se veli: „Svako je državno nadleštvo naoružano s puno ubedljivih razloga, zašto su njegovi dzdaci potrebni i što se u istom obimu imaju zadržati. Uzima se u pomoć svaka vrsfa solfizma, sugestije i t. d.”.
Dalje veli Rau, kako se u interesu štednje jedan ve'ki deo zadataka može da ustupi privatnima, za izvesnu sumu, Oji će umeti da i za sebe dobiti izvuku.
Kao što vidimo Rau se ovde oslanja potpuno na Seja, jer ona tri postulata nisu ništa drugo do ona dva Sejova, koja smo već videli. Rau ide čak dalje, no što je to Sej učinio, on se
БЛАГОСТАЊЕ Бр. 43
je, te se države u svome |avnome životu jedna drugoj јако Dribližiše po formi, saobraćaj je olakšao mešanje graćana taznih država, izjednačenja polreba pojedinaca, što Dak reagita па državnu delatnost. Danas se može reći, da su grupe potreba civilizovanih država iste, da razlika počiva u pojedipim sitnijim
podelama. To je učinilo, te je i komplikovahost državnoga apa-” rata izvedena danas do neverovalnosti. S toga је арзоншпо пе-
mogiićno kategorišati gripe polreba po njihovoj prešnosšii i važnosti, Evo primera: Caharijei) je pokušao da uredi grane državne potrebe ovako: izdaci na odbranit zemlje za održanje ili vaspostavljanje mira među narodima (diplomatSk daci) — za prikupljanje državnih prihoda, za ofplatu držaVnog · duca, za civH-listu, za činovnike, za održanje reda i unufrašnje sigurnosti па: - - |
Žar ie važnija odbrana s polia od odbrane i zemlji? 10. nije istina, narod može i pokoren da živi, ali bez vlasti bi пазтао Hopsov rat omnium contra omnes. Neko mora da vrši dužnost policije. ili zar je važnija otplata duga od pravosuđa ili od či-. novnika? Bez činovnika organizovana država ne da se mi {rcenutka zamisliti. Ma protiv, praksa je pokazala, da je potreba otplate državnoga duga po prešnosti poslednja, jer nema države, koja se o nju nije ogrešila. Time mi velimo, da je potreba, na kojoj se može da štedi. Na protiv, mi hoćemo da utvrdimo, aa se ni jedna drugoj ne sme da pretpostavi.
Najzad, da je {io apsolutno meupotrebliv #riterium, jasno je po sebi; jer ko će da razlikuje koje su potrebe: 1) održavajuće, neodložne, odložne, i 2) korisne?, a tu podelu uzima Rau za osnov... -
Najzad, kod Raua se nalazi još jedna pogreška, ili bolje reći jedna pojava, koja umanjuje efekat njegovoga principa štednje, a ta je: što on tek posle pošto je utvrdio postulate štedliivosti prelazi na pitanje o odnosu, u kome stoje tereti prema narodnome dohoiku. Time je uneo ogromnu zbrku u ranije postulate. Jer, ako se uzme, da štednja treba da važi kao najviši
| - . ~“: .. 2 a · princip, kao večita kategorija, ako se štedeti mora uvek, bez
1 о · obzira na
upušta u bližu analizu štednje, i utvrđuje, da je za to potrebno | ogromno poznavanje detalja administrativnih. I na prvi pogled ,
moglo bi nam se prebaciti, istakli na prvo mesto. Međutim to nije pogreška, kad se ima u. vidu, da je Rau usvojio Justijevu podelu izdataka po važnosti. Takva podela izdataka pokušavana je mnogo puta, ali nikad nije srećno izvedena, jer ako nećemo da izvedemo štednju u tome smislu, da izvesnu grupu izdataka uništimo, onda dolazi hasna u pitanje, kad se uporedi sa štetom, koja bi od toga došla.
Mi ćemo na kraju videti, kako se štednja ima da razume i kako se ima da privodi u delo. Potpuno je pogrešno smatrati
da smo pogrešili, što smo Зеја,
to, da li to izaziva potreba, koja potiče iz preoptetećenosti poreskih obveznika, onda mu se s pravom može да ргеbaci ono, što je Vagner već učinio, t. |. da on pripada liberalnomenčestrskoj školi, koja želi da svede državnu delatnost na minimum i da to putem štednje izvede. Međutim, kao što smo već videli, Rau se to ne može da podmete, i ako ga Vagner samo zbog toga ubraja u staru školu (upravo što se na drugome mestu nije izrazio bezobzimo za državne dugove). | Nu, ı ako se ta pojava s gledišta obrazložavanja štedljivoslti ne može da razume, ipak ostaje, jedno kao čista zasluga Rauova, a to је, da je on potpuno shvatio i primio Sejovu štednju kao finansisko- političku meru. Naročito treba imati u
čitavu grupu izdataka, — naročito onda, kad se svi državni iz- | vidu, da je u ovo doba već Teže biti pristalicom štednje, jer je
daci svedu na nekoliko grupa, — za izlišnu i vršiti uštedu na taj način, što se ukida izvesna grupa. Istorisko razviće učinilo
{
|
teorija već zaplivala u druge vode, a nemačke države nisu 5 пјаје род Мт teretima. у
веза
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
Srema Kana a Nemačka je u pogledu valute u teškom položaju: od kako je pod nagodbom presušili su krediti sa strane. Kako pak nagodba nije obuhvatila sve кте- | dite, na pr. sva strana potraživanja u markama su osfala пе-, dirnuta, to je Rajhsbanka primorana da svakodnevno izdaje | devize zbog povlačenja stranog kapitala. Tvrdo rešena da saćuva zlatno važenje Nemačka vlada i Rajhsbanka pribegavaju očajnim merama radi održanja metalnog i deviznog stoka. U
Novo iskustvo sa deviznim propisima potvrđuje staro
| |
uredbe, po kojima ne samo da su svi izvoznici dužni da predadu Hajhsbanci protivvrednosti izvoza, već je. svaki imalac stranog potraživanja, koji živi u Nemačkoj, obvezan ада са (preko iznosa od 200 maraka) takođe preda.
Zna se da Nemci imaju nekoliko milijardi maraka u inostranstvu kod banaka, a specijalno u Švajcarskoj i Holandiji. Devizne uredbe su samo jedan mali deo te imaovine uspele 05 privuku.
1) Zacharia, Vierzig Bicher vom Staate, Heidelberg 1837,
nizu tih mera najznatnije su dve suscesivne drakonske devizne | Bd. V., p. 338).
| | |