Narodno blagostanje

24 октобар 1931. _HAPOJIHO

Ovih dana se ponova pokazalo, da devizno zakonodavstvo. otkazuje.

Nemački trgovinski bilans se sve više aktivira. Visoka kamatna stopa i oskudica u kreditu učinila je da su se lagetri kod industrijalaca i frgovaca sveli na najmanju meru, a politika obaranja cena pomogla je, da se ta roba izveze u inostranstvo. U mesecu septembru iznosi višak nemačkog izvoza 387 miliona maraka (a to je više no celokupan naš izvoz za prvih osam meseci.ove godine). Kako je u Nemačkoj celokupna devizna trgovina skoncentrisana u rukama Кајћзрапке Ш је род niezmom neposrednom kontrolom, to ona može da prati izvore priliva i puteve odliva deviza. Na taj način ona je konstatovala da izvoznici ni iz daleka nisu predali protivvrednost izvezene robe. Očigledno je da se devize krijumčare od strane samih izvoznika. Oni unose u zemlju samo foliko od svojih deviza, koliko im je neophodno potrebno da nabave kapital u markama. Sve. ostalo ostavliaiu u inostranstvu. 1 sve to u prkos teškim kaznama. -

To je dalo povoda Hajhsbanci da preduzme nove ioš manje razmišljene i još nezgodnije mere, koje će još manje dovesti do rezultata. Ona je na ime uputila cirkular svima firmama, koje uživaju kredit kod nje, da će im uskratiti kredit ako ne budu liferovali celokupnu profivvrednost izvezene robe. Isto tako neće primiti u reeskont menice, na kojima se nalaze potpisi takvih firmi. |

Cirkular je napravio čitav haos u bankama, koje ne znaju čije menice mogu primati u eskont.

Vara se Rajhsbanka kad misli da represivnim merama može da spreči begstvo iz domaće valute, — kad zato postoji opravdan razlog. Baš je Nemačka u tom pravcu napravila najbogatije iskustvo. Osnovna ideja devizne uredbe je skroz meizvodljiva. Devizne uredbe polaze od toga da uvoznici ne smeju dobiti deviza više, no što im odista treba i da izvoz liferuje celokupnu profiivvrednost izvezene robe. Za izvođenje te ideje zakoni predviđaju blaže ili strože sankcije. Ali se zakon mije pobrinuo niti se može pobrinufi za sredstvo, kojim će se utvrditi da je uvoznik fražio samo onoliko deviza koliko mu treba i da je izvoznik izliferovao sve devize. Ta bi se ideja mogla ostvariti samo tako kad bi se svaka količina izvezene robe ispitala po kvalitetu od strane prvoklasnih stručnjaka, koji prate kretanje cena pojedinih artikala iz dana u dan. Za taj posao bi trebalo jedno desetak do petnajest hiljada činovnika. To ne samo bi bilo i suviše skupo, već bi bilo neizvodljivo i zbog toga što se takvi stručnjaci u opšte ne mogu dobiti. Uzmimo samo tekstilnu branšu: koliko je samo tu raznovrsnih proizvoda po kvalitetu pa sledstveno i po ceni. Uvoz i izvoz kontrolišu se po deklaraciji bez upoređenja iste sa kvalitetom robe. Kod fakvog stanja stvari i uvoznik i izvoznik imaju mogućnost da 25—50% lažno prijave. Uvoznik više no što mu {reba deviza, a izvoznik manje no što je добро.

Kad se ima u vidu da Austrija svojim novim deviznim.

zakonom propisuje kazne lišenia slobode i za one strance, koji imaju domicil u Austriji, ako svoje gotovine u svojoj domovini nisu prijavili i predali Ausfrijskoj narodnoj banci, onđa se vidi, koliko nepravde može da sadrži jedan instrument pravde — jer je to po definiciji svaki zakon.

Службени каматњак повишен је у Њујорку најпре од 17/, на 25, а мало затим на 31|,%, .a y Ilapaay om 2 Ha 21%. Досада нису публиковани о томе- никакви службени коментари.

Повишење каматне стопе у Њујорку противречи Хуверовом плану за олакшању кредитирања, о коме смо опширно писали. Један део американске штампе нагађа да Федералне Резервне банке у првом реду хоће да умире американско јавно мнење, које се због Хуверове изјаве. на-

Повишење дисконтне стопе у Паризу и Њујорку.

oan dar in aa ra a ei i a ar

БЛАГОСТАЈВЕ

Стрена 617 лази у страху од инфлације кредита. Други део вели да се тиме хоће да спречи одлив злата у Европу. |

Ако је ово последње узрок американском кораку, онда га ми сматрамо недовољним да донесе: повољне резултате. Европа повлачи своје капитале из Америке због неповерења у долар, а томе не може помоћи повишење каматне стопе. Најбољи пример за то. је Енглеска, која и после повишења каматне стопе непрестано губи велике капитале, које иностранство повлачи.

Као узрок за повишење дисконтне стопе у Америци као и у Француској наводи се и жеља банака за повећањем марже и тиме зараде. А то је највероватније, судећи по политичком утицају банкарства у тим двема земљама.

По нашем мишљењу, пак, најважнији је разлог давања потстрека домаћем улагачу и капиталисти да свој тезаурирани новац понова уложи у банку где ће му носити релативно велику камату.

Каматњак мора да садржи не само накнаду за уступљени капитал, већ и премију за ризик. А-она је знатно већа услед кризе банкарства.

Odavna se šapuće u bankarFutbal između države i na- Skim i finansijskim Krugovima

roda Evrope da nemačka vlada stvara prihode putem prekomernog iskivanja sitnog novca. . Jednom . od Briningovih uredaba ovlašćena je. vlada da iskuje novog sitnog novca u iznosu od 600 miliona maraka. Danas iznosi opticaj sitnog novca skoro 20 maraka na glavu stanovnika. Kad ova nova partija bude iskovana, onda će biti ukupan opticaj silnog novca blizu 30 maraka na glavu stanovnika, odnosno preko 400 dinara. Kod nas iznosi ukupan opticaj novčanica toliko.

I pre ovih novih 600 miliona maraka postojala je u Nemačkoj inilacija sitnog novca. Kako je s druge strane nemačka marka još uvek vrlo čvrsta, to narod sitan novac, nepotreban opticaju, stalno vraća državi. Mehanizam je vrlo prost: po zakonu o novcima niko nije dužan da primi više od 100 maraka sitnog movca pri plaćanju, dok su dražva i Majhsbanka obavezne da prime sitan novac u neograničenim iznosima. Dižava se strogo drži zakonskog propisa. Ali kako ona ima mnogobrojna sitna plaćanja, na pr. činovničke plate, to ona može џеliku sumu sitnog novca da baci u narod. Taj se skuplja kod trgovca na malo, ovaj ga sprovodi trgovcu na veliko, a ovaj Rajhsbanci i državi. Za 15 dana najdalje vrati se celokupna woličina izlišnog novca, bačenog od strane države u oplicaj. Ta se igra ponavlja svakoga meseca. To je futbal između države ı naroda.

Економска политика Немачке као и Енглеске сконцентрисана је на обарање цена, ради повећања извоза. Али су путеви, које су изабрале

Један рђав и један добар пут

"те две државе скроз различити:

Немачка је. изабрала обарање производних трошкова, пре свега смањење надница. Отпор радничких организација је у већини случајева сломљен. Енглеска није у стању да иде истим путем због свемоћности њених радеичких организација. Због тога се она решила да до истог циља дође заобилазним путем. Наиме девалвацијом валуте. При: томе се криво мислило, да ће се унутарњи ниво цена одржати на старој висини, што у поређењу са иностранством значи обарање цена. Очекивало се у случају да цене буду скакале, де ће барем наднице остати на истој висини. То би значило извесно смањење трошкова производње, чиме би био дат услов за обарање цена.

У ствари девалвација фунте није изведена у горњој