Narodno blagostanje

мн

| 3 · октобар 1931. |

4 miliona dinara!) završili su rad, ali izveštaj još nije objavljen; pitanje je, da li će ga austrijska vlada uopšte objaviti, pošto su u njemu ispitani svi bančini dužnici — a to je najveći deo austrijske industrije, — te postoji bojazan da bi se otkrivanjem njihovog opšteg sfanja još više pokolebalo poverenje u Austriju. Znaju se samo ukupne cifre. Gubitak od 600 miliona bio bi ovoliki samo tada, ako bi se odmah izvršila likvidacija odnosnih aktivnih pozicija. Ali na likvidaciju se za sada i ne pomišlja, jer bi mobilizovala državnu garanciju.

— Грчка влада забранила је банкама да издају муштеријама: чекове на страну валуту ради исплата иностраних обавеза. На место тога отсада ће они, који плаћају нешто иностранству, уплатити код своје банке износ у драхмама, а ова ће добити од новчаничне банке одобрење за трансфер. Ова мера предузета је да би се, по могућности, спречило бегство капитала.

— Италијанска новчанична банка отуђила је ових дана остатак златних девиза, које су служиле као покриће. Тако се целокупно покриће од 40% налази у злату и износи 5,4 милијарди лира (16,2 милијарди дин.). Пад енглеске фунте нанео је Италијаској банци губитак од око 300 мил. лира (900 мил. дин.), јер се њен цео девизни сток од 1.35 милијарди састојао из фунти.

— француска банка одобрила је аустријској Народној банци револвинг кредит од 60 мил. шил. (480 дин.).

— Аустријска влада одобрила је фирмама, које се баве извозном и трачзитном трговином, да могу без специјалне дозволе новчаничне банке располагати властитим девизама, под условом да крајем октобра поднесу Народној банци извештај о промету девиза и даље свака 3 месеца.

— У Румунији је отворено судско поравнање банци Ђенерале, чија актива износи 1197,5 мил. леја (401 мил. дин.) а пасива 1137,3 мил. (380,9 мил. дин.). Повериоцима ће бити исплаћено прве године 20%, друге 30%, а треће 50% без камата. .

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— У штампи се била пронела вест, да је Енглеска народна банка отплатила Њујоршкој федералној резервној банци пре рока 100 милиона долара америчког дела револвинг кредита од 200 милиона долара, који су Федерална резервна банка и Француска народна банка дале Енглеској, у августу месецу. Ова је вест демантована из Лондона. Она је потекла из факта, да је у последњем стању Енглеске банке портфељ страних ефеката опао за 96 и по милиона долара. Мислило се, да је тиме отплаћен амерички део кредита. Француско-амерички кредит доспева тек !. новембра.

— „Баје Фраје Пресе'" доноси вест из Берлина, по којој ће немачки кабинет ускоро расправљати о тактици у погледу репарација и краткорочних дугова. Лист вели, да немачка влада припрема сазив једне међународне конференције у децембру, која би имала да испита могућност продужења краткорочних кредита, који доспевају 15. фебруара. Ово ће бити могуће само онда, вели се у извештају, ако повериоци по краткорочним кредитима буду имали сигурност, да способност Немачке за отплату приватних дугова неће бити умањена репарационим плаћањима..

— Грчка влада успела је да успостави буџетску раввотежу извршивши знатне уштеде. У ту сврху она је употребила и разне диспозиционе фондове преостале из прошлих година. Плате чиновника нису смањене. То ће бити учињено само, ако се покаже потреба. При успостављању равнотеже ради сваке сигурности предвиђен је дефицит од пола милијарде драхме (210 мил. дин.).

— У Француској је Кес Отоном повисила каматњак на бонове државне одбране од 2 и по на 3%. Ово је први случај повишења каматне стопе откако постоји Аутономна каса, јер је досада провођена политика ниског каматњака.

|| НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 695

Бонови народне одбране играју важну улогу на француском новчаном тржишту (и ако су двогодишњи), јер се могу произвољно дисконтовати. И Француска банка их прима на дисконт 3 месеца пре истека рока. У последње време је тражња за боновима необично опала, и то је разлог за повишјење каматњака.

— Аустријски министар финансија израдио је предлог буџета за идућу 1932. годину, који је знатно редуциран. Издаци износе 2 милијарде (16 милијарди дин.), а приходи 2 милиона више, док су у прошлом приходи за 134 мил. (1 милијарди дин.) мањи од издатака. Уштеде у личним из-

дацима износе 87 мил. (696 мил. дин.), на поштанским и“

железничким инвестицијама 92 мил. (736 мил. дин.), у војним 27,7 мил. (211,6 мил. дин.), трговинским и саобраћајним 40,1 мил. (335,6 мил. дин.) и т. д. Истовремено су ударени неки нови порези. Због привредне депресије предвиђен је много мањи приход од пореза.

— Дефикит у талијанском булету за првих 5 месеци ове буџетске године износи 912 мил. (2,74 милијарди ДИН.), а у септембру 343 мил. (1029 мил. дин.)

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Додатак трговинском уговору закључен ту скоро између Француске и Мађарске треба да ступи у новембру на снагу. Иако је на основи преференцијала, неће контрахенти тражити пристанак осталих заинтересованих држава. Уговор ће бити поднесен Аграрној секцији Европске комисије. Објављен још није, али стране новине јављају да је Француска одобрила Маџарској контингент за пшеницу у износу од 10% целокупне своје годишње потрошње по минималној царинској тарифи. Од плаћене царине Маџарској ће вратити 30%, а ова извозницима. Као противконцесију Маџарска је одобрила знатнија смањења царина на француске националне производе, као сапун, парфем, чипке, козметика, шампањац, свила, затим машине, текстил, угаљ и др.

— Čehoslovačka je dala svoj pristanak za stavljanje na snagu nemačkih preferencijalnih trgovinskih ugovora sa Rumunijom i Mađarskom. Istodobno je zatražila preferencijal za svoje agrarne proizvode i naznačila termin pregovora po tom pitanju.

— Италијанска влада преузела је понова гарантију у износу од 300 мил. лира (900 мил. дин.) за извозне кредите на годину дана. Од тога сме на једну државу да отпадне највише 270 мил. Прошле год. је отпало на Русију 75%.

— У Џаризу су отпочели француско-италијански “рговински преговори по жељи Италије, чији је извоз вина, стоке, меса и сира у Француску погођен најновијим трговинско-политичким мерама. |

— Пољски парламенат вотирао је закон, којим се министарски савет овлашћује, да путем уредбе доведе у ред питање стандардизације целокупног извоза. Досада је проведена стандардизација малог броја артикала, али су одредбе или недовољно јасне или недовољно строге. Већи део извоза је неуређен. Влада се због тога овлашћује да прво изради прописе о стандардизацији свих извозних грана и да састави регистар извозника. Ко се не буде покорио одредбама брисаће се из регистра, чиме губи право на рад. Влада има право да при завођењу дисциплине примени и друга сретства као затвор, новчану казну и т. д.

— У Бугарској је успостављен монопол трговине пшеницом и ражи, који је поверен Друштву за подупирање цене жита. Пшеница и раж може се купити само код друштва. Млинови се деле на трговачке и мале. Само прва врста има право на продају брашна. Мали млинови мељу жито само сељаку за властиту потребу. Цена пшеничног брашна утврђује се на 4 лева (1.60 дин.) кгр. Разлика између цене од 3,60 лева (1,47 дин.), по коју је куповало друштво и продајне цене од 4 лева (1,6 дин.) треба да покрије велике трошкове интервенције. Пољопривредна банка је завела пре-