Narodno blagostanje
31. октобар 1931. НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 669
жавног пореза и самоуправних приреза врши у исто време са државом (на пиво, вино, алкохол и др.). Највећу је улои од сваке наплаћене суме одговарајућа квота иде у корист |гу трошарина играла у пореском систему самоуправних тела општине. ју Италији и то у облику самосталне-трошарине (37% преДруго важно питање у реформи самоуправних финан- ма укупној суми пореских прихода). Али после закона '1930 сија јесте питање о самоуправној трошарини. |г. „о укидању трошаринских линија и унутрашњих општинОбадва предлога (предлог минимума г. Грегорића и ских трошарина и о увођењу пореза на потрошњу“ улога се предлог г. Тошића) предвиђају да ће овај порески облик знатно смањује. остати на снази у финансијском самоуправном систему, само | Остаје само Француска, код које самоуправни трошаје потребно да се законским путем реформише. Али у ком !'рински приходи, према целокупној суми пореских самоуправцу мора да се изврши ова реформа 2 У свом чланку г. правних прихода, износе 22%, од којих приближно половиТошић вели „иако би се против постојања трошарина могло ну сачињавају приходи од октроа, иако је познато да су навести безброј разлога ипак нема могућности да се оне још закони од 1897 и 1914 г. имали тежњу да самоуправе по сасвим укину. Против њих се виче у целом свету, а све на- | могућности смање своје приходе од овог пореског облика. предније и богатије државе од нас из дана у дан реформи- | Из горе наведеног види се, да је трошарина сада пошу трошарине и чине их главном базом и државног и само- стала у главном домен државних прихода и према томе друправног финансирања“. жаве не дозвољавају да им самоуправна тела конкуришу на Али нигде оне нису главни извор прихода самоуправе. | овом домену. Оне, или задржавају трошаринске приходе за У Енглеској трошарински самоуправни приходи чине 2.1% !с6 или уступају њима делове ових прихода или најзад напласвију самоуправних пореских прихода, а у Немачкој 5.80%. | ћују прирезе на државну трошарину, који иду у посебни Нешто је већа њихова улога у Аустрији (12%), али треба ' фонд за поделу између појединих самоуправа. Овај последњи имати. у виду да знатни део трошаринских прихода самоу-|начин предвиђа г. Грегорић у своме предлогу минимума, и
праве добијају у облику прихода од заједничке трошарине
у овом погледу се са њим потпуно слажемо.
#9 O BO BB
ШПЕДЕТИ ИЛИ НЕ
— Брачни
ЛИЦА: Мистер и мисес Паунд.
Жена (Мисес Паунд). — Опет си се замислио, као да су ти пропале галије на, мору.
Муж (Мистер Паунд). — Галије нису, али ће ГИ „сет година нашег најбољег живота, да би што више
ми пропасти имање. Кога год сам знао да, разуме
ПЕДЕТИ2 дијалог —
кућевласника станбеним законодавством. Рентијер је антисоцијалан елеменат,
мена, — (Гледа тупо у свога мужа неколико минута) Ако! тако ти и треба! Упропастио си де“
пословне ствари, питао сам га, ва савет. Једни су ме уштедео. Јели смо ив здравствених разлога траву;
саветовали да уложим у кућу, други у државне хартије од вредности, трећи у банку. Ја сам свуда уложио по трећину.
__ жена. — Па, зар си рђаво урадио %
Муж. —— Благо теби, жено, кад си у стању тако питање да ми поставиш ! Ти још не знаш да је фунта. развенчана, од злата, и да, је већ пала за 20%. Нећу ви да мислим, шта све може да, буде ; доста на, томе, да, смо изгубили |; имања уложеног у банке и у хартије. Истина, код хартија, је настао скок, али је он више психолошке природе. Нервозног је порекла.
Жена, — Бар нам је остала кућа, нетакнута.
Муж. — (Иронично). Јесте, остала, је, Али је ту скоро на конгресу леберистичке странке предлагано, да, се уведе мораторијум.
Жена. — (Узбуђено) Па то је страшно! То је немогућно ! ·
Муж, — Страшно јесте, али није немогућно. У Немачкој су од 1918 до 1924 год. уништени имовно сви сопственици кућа, хартија од вредности и сви улатачи, Милионери су, по сили закона, постали просјацима — као да су земљом владали бољшеВИЦИ. Жена. — Енглеска није Намачка. Код нас се таква, неправда не може замислити, Муж. — Ал си наивна ! Теби није познато, да
је онај бољшевик Кинс писао, да је инфлација у.
дужим размацима времена један акт социјалне правде јер одузима имање онима, који више не производе и преноси на оне који производе. Тако су исто резоновали Немци, кад су упропашћивали
"одевали смо се колико да нисмо поцепани. Кад су
други седели у ложи, ми смо били у средњем партеру или у постељи. Кад су нас звали на ручак, одбијали смо, да не бисмо морали да, их зовемо. Док су се наши суседи возили аутомобилом, ми смо седели у трамвају или аутобусу ; док су они путовали првом класом ми смо се возили трећом, а кроз Немачку четвртом, Још и сад носим ожиљак од лежања, на дасци у четвртој класи. Док су моје друге одседале у хотеле првог и другог ранга, ми смо хватали предграђе. Док су сви твоји другови становали у модерним становима, ми се мучимо у примитивној кући мога прадеде; у место двоје млађих држимо једно; илустроване новине видимо само кад смо на, путу, романе читам само кад ми их когод понуди на послугу. На кратко, лишавали смо се сваког задовољства, док смо били млађи, јер си увек говорио да је у старости потребна, већа нега, Чиме
"ћемо да се негујемо кад остарима ?
Муж. — Ниси све казала. Кад је онај бољшевик Кинс ланске године објавио чланак „Штедети или не штедети“ ти си ми говорила, да је штедња асоцијална радња, да је дефетизам, Ни онда те нисам послушао....
Жена. — Што ме прекидаш % Да боме да нисам све казала. Зору бисмо дочекали, кад бих те потсетила, на, девели део онога што сам ти све казала против штедње. Али те на још једно морам сетити. Има десет година како Чарлс и Џенет Дајк живе преко својих средстава, вадужујући се. Кад смо ланске тодине ишли у Интерлакен, наравно трећом ·