Narodno blagostanje

151 октобар 1931.

НАРОДНО ВЛАГОСТАЊ

Страна 691

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Аграрни протекционизам у Аустрији био је првобитно, ограничен на сточарство, јер {om пре пет година никоме није ни падало на памет да штити производњу жита. Житни протекционизам је стар тек | две године, а достигао је врхунац у летошњем повећању | царина. Тиме је поможено малом броју житних аграраца, | али је одмогнуто великом броју сточара, јер је цена сточне ! хране необично повишена. стара изрека: кад се једном тим путем пође, не зна се где ће се зауставити. Пред аустријским парламентом налази се пројект закона који се може назвати бољшевистичком интервенцијом у области сточне трговине. Оснива се Централни уред за реглементирање снабдевања месом и месним производима већих градова у Аустрији. Основна идеја ове

Нено мере У O pama унапређења. сточарства нове реформе састоји се у намери да се реглементирањем ;

понуде а нарочито њезиним смањењем повећају цене стоке и тиме омогући што веће учешће домаће производње у снабдевању великих градова. На тржиште се може довести само сна стока, за коју је централни уред дао своје одобрење, а која је већ недељу дана раније пријављена за довоз. Колико недостаје за покриће потребе, може бити увезено са стране. Земље увознице партиципираће у томе у сразмери контингената које су добиле трговинским уговорима са Аустријом. Са спољно-трговинске тачке гледишта ова намеравана мера у Аустрији мало се разликује од монопола увоза. Пројектом се истина не смањују контингенти гарантовани уговорима, то већ не би могло да буде, али за то Централни уред одређује кад се и колико из које земље може увести. То је повреда трговинских уговора а више је но сигурно да ће повећане цене повећати производњу у Аустрији а последица тога ће бити да при обнови трговинских уговора Аустрија свима земљама увозницама смањи контингент. Већ сад у трговинским уговорима са Мађарском и Румунијом Аустрија гледа да смањи увозне контингенте. У осталом са гледишта интереса држава увозница овај пројекат не доноси ништа ново, пошто Аустрија исто као и Немачка својом политиком додељивања девиза врши страховит притисак на увоз. За увезену робу се не добијају девизе, шилинзи се не смеју извести, а то је исто као и забрана увоза. Тиме су већ поништени сви гарантовани контингенти.

Veliki govor koji je Dr. Beneš održao ovih dana u odborima senata i parlamenta pokazuje koliko je dubok utisak na njegovu spoljnu političku orijentaciju pa čak i na njegovu opštu političku orijentaciju učinila svetska privredna depresija. On smatra da je glavna arakteristika današnje privredne depresije ogromno zaduženje javne i privatne privrede. To dovodi u krizu budžete javno pravnih tela. Nivo života, onako kako se razvija u visokoj konjunkturi cena, ne može više da se održi. Ali bi nagao pad izazvao velike socijalne i političke poremećaje. Zbog Toga se mora naći jedna vrsta sinteze između potrebe da se štedi i velikih zahteva prema privredi, državi, finansijama i socijalnoj politici, radi izravnanja velike razlike u prihodima pojedinih društvenih redova. Nakratko, današnje privredno stanje nas primorava da fražimo nova rešenja u saglasnosti sa načelima savremene teorije ekonomske politike ı socijalne demokratije. Korporativna država u Italiji i neograničena intervencija države u ekonomskom životu u drugim zemljama nisu ništa drugo do početci na tom novom putu.

Veliki programatski govor

Dr. Beteša o privrednoj krizi

Međunarodna privreda ne može se fako brzo oporaviti. Zbog toga je svaka država primorana da se sama pomaže. Toga ridi mora svaka država u interesu svoga bilansa plaćanja i valute da ograničava svoje izdatke i da se laća trgovinske politike, , koja je praktikovana samo za vreme rata: ograničenje uvoza · putem kontingentiranja i kompenzacioni ugovofi.

Po sebi se razume da se samo međunarodnim sporazumima može izaći iz ovog haosa. Zbog toga Ženeva mora da | pokuša da proletošnji program što pre ostvari. Kriza se u me-

За протекционизам важи она | đuvremenu toliko zaoštrila, da raniji predlozi nisu više u stanju

da pomognu. Zbog toga je komisija prekinula svoj rad.

Kao što vidimo, Dr. Beneš glorilicira privrednu autarkiju kao što je to tu skoro radio i Dr. Brining. Nakratko, treba ometati uvoz po svaku cenu. Analizirajući govor. Ur. Brininga, mi smo ukazali na tu neaoslednost, da se s jedne strane vidi rešenje samo u međunarodnoj saradnji a s druge se pledira za autarkiju koja samo pogoršava krizu.

Dr. Beneš je dotakao i pitanje zbliženja stednje-evropskih država. On veli da je neuspeh nemačko-austrijske carinske unije pokazao da se sa dosadašnjim sretstvima ne može postići cilj. Moraju se tražiti nove formule u saglasnosti sa političkim stanjem posle rata. Bez saglasnosti između Francuske, Nemačke i Italije nema zbliženja srednje-evropskih država.

Dr. „eneš u tome ima potpuno pravo. Naš urednik je na godišnjoj skupštini društva „Srednja Evropa” uaprilu 1928. godine ukazao na apsolutnu neostvarljivost ideje na način na koji su to mislili njegovi osnivači. Baš ovih dana isto društvo održava ovogodišnji zbor u Brnu. On će svakako biti mnogo slabije posećen, jer je očigledno da samo oni koji to žele iz drugih razloga mogu da produže rad na jednom takvom bezizglednom pitanju.

А Румунија је до скора имала четири банке, чије су билансне суме износиле више милијарди леја. То су: Румунска кредитна банка, Румунска трговачкабанка, Банка Романеаска и Мармарош, Бланк и комп. Ми смо већ јавили да је ова последња била принуђена да затвори шалтере. Око њене даље судбине заподенула се оштра борба између румунског министра финансија Арђетојану и гувернера Народне банке г. Манојлеску. Г. Арђетојану, који је био потпредседник банке Мармарош“ пре но што је постао министар, желео је да држава санира банку, док г. Манојлеску није хтео ни да чује за то. Како. је влада усвојила његово гледиште, Бланк-банка ће ликвидирати. Гувернер Народне банке је противан пракси започетој с банком Берковић, којој је Народна банка дала 100 милиона леја да би могла даље постојати. Он свакако најбоље зна, да санирање банке Мармарош државном интервенцијом не би био последњи случај. Још се не зна тачно колика би сума била потребна за санирање, пошто још није утврђено банчино стање (једино се зна да држави дугује три милијарде леја), али се она цени на милијарду и по леја. Ма да су велика потраживања Бланк банке замрзнута, улагачи ће ипак бити потпуно подмирени, пошто је држава ставила на расположење — исплату.

Банка Мармарош, Бланк и Комп, је једна од најстаријих у Румунији. Када је Маурициу Бланк ступио 1869 године у приватну банку Јакоба Мармароша, ова је имала капитал од 172.000 леја. Године 1905 претворена је у акционарско друштво уз учешће Пештанске комерционалне банке, Данатбанке и Берлинер Ханделсгезелшафт ; 1913. године њена главница износи 20 милиона а обрт 37}, милијарде леја, и у њеном управном одбору се налазе Карл Фирстенберг и

Велики банкарски пад у Румунији.